"To je poput masovnog ubistva": Bajden potpisao poražavajući ukaz, Avganistan tek sada neće moći da se oporavi
Može se reći da se u ovom slučaju, praktično, radi o krađi
Američki predsednik, Džo Bajden, potpisao je izvršnu naredbu da se oslobodi 7 milijardi dolara zamrznutih avganistanskih rezervi, kako bi se novac podelio u humanitarne svrhe između avganistanskog naroda i američkih žrtava, uključujući porodice stradalih u napadu 11. septembra.
Ukratko, američka administracija je novac namenjen Avganistancima preuzela i daće ga porodicama žrtava terorističkog napada 11. septembra 2001. godine, što se smatra veoma neuobičajenim potezom, prenose strani mediji.
Kritičari upozoravaju da će ovo samo dodatno da gurne, već poljuljani avganistanski bankarski sistem, preko ivice i produbiti humanitarnu krizu. U toj zemlji su milioni već na ivici gladi, a vladaju ogromne nestašice hrane.
- Krećete se ka totalnom kolapsu bankarskog sistema. Mislim da je ovo kratkovidi potez - rekao je dr Šah Muhamed Mehrabi, profesor ekonomije na Koledžu Montgomeri u Merilendu.
Manjak gotovine već utiče na to koliko građani mogu da podignu svoju ušteđevinu, što ekonomski potresa zemlju dok inflacija divlja.
Podsetimo, talibani su u avgustu prošle godine ponovo zauzeli vlast u Kabulu. Kako je pala avganistanska vlada, za sobom su ostavili sredstva u vrednosti od 7 milijardi dolara smeštenih u banci Federalnih rezervi u Njujorku.
Mnogi avganistanski zvaničnici su napustili zemlju, uključujći predsednika i guvernera Centralne banke, pa je američka banka zamrzla račune jer nije bilo jasno ko ima legalan pristup fondovima.
Talibani su preuzeli kontrolu nad Centralnom bankom Avganistana i odmah su poručili da imaju pravo na taj novac, međutim, kako je zemlja pod sankcijama, nezakonito je upravljati finansijskim transakcijama. Osim toga, SAD ne priznaju talibane kao legitimnu vlast u Kabulu.
Navodno, situaciju je htelo da iskoristi udruženje porodica žrtava napada 11. septembra, koji su godinama ranije dobili presudu protiv talibana i Al Kaide, tražeći da se zaplene avganistanska sredstva.
U slučaju poznatom kao "Havliš", podnosioci tužbe su ubedili sudiju da Federalnim rezervama uruči "pismo o izvršenju" da se zapleni avganistanski novac.
Bajdenova Vlada je intervenisala u tužbi i očekuje se da će sudu poručiti da glas žrtava treba da se čuje, kada je reč o njihovom potraživanju polovine tog novca. Još nekoliko udruženja žrtava je zatražilo da dobije deo novca. Ukoliko se sudija složi, Bajden će ostatak sredstava preusmeriti u svojevrsni fond, a novac će se trošiti na hranu i drugu humanitarnu pomoć namenjenu Avganistanu, ali talibani neće smeti da ga se dočepaju.
Veruje se da će proces biti mukotrpan i dug, a ima i onih žrtava 11. septembra koji smatraju da sva sredstva pripadaju Avganistancima.
Sredstva, koja uključuju novac, obveznice i zlato, uglavnom dolaze iz stranih razmena koja su se nakupila tokom proteklih 20 godina kada je pomoć Zapada stizala u Avganistan.
Međutim, tu se nalaze i ušteđevine običnih građana koji su suočeni sa rastućim nasiljem i glađu.
- Žrtve terorističkog napada na SAD 11. septembra zaslužuju pravdu, ali ne na račun avganistanskog naroda koji je ostao uhvaćen između rata protiv terorizma koji je vodila Amerika i represivnog talibanskog režima. Ideja da rezerve Centralne banke koje pripadaju narodu, preko noći postaju prenosna imovina SAD je kolonijalna - poručio je istraživač na Institutu Kinsi, ali i nekadašnji marinac koji je služio u Avganistanu, Adam Vajnstin.
Koliko je situacija ozbiljna u azijskoj državi, pokazuje i saopštenje SZO u kome se navodi da je tamo izbila i epidemija morbila, a obolelo je već nekoliko desetina hiljada ljudi. Samo prošlog meseca preminulo je više od 150 ljudi.
Deca su posebno ranjiva, a već su dovoljno neuhranjena.
- Morbile su pojačano počele da se pojavljuju u svim provincijama od početka avgusta prošle godine - rekao je portparol SZO Kristijan Lindmejer.
Brojne međunarodne organizacije su upozorile da će surovi uslovi, koji vladaju u Avganistanu, dovesti oko 10 miliona ljudi do ivice gladi.
Kako bi preživeli, građani spaljuju nameštaj i druge dragocenosti ne bi li se ugrejali ili ih prodaju za hranu. Iako je svakako na sumornu sliku uticao rat koji je trajao 20 godina, uz suše, ali i oštre zime, uzrok današnje krize je zamrzavanje sredstava u kombinaciji sa nametnutim sankcijama.
Masovno ubistvo
Bajden će spornom odlukom o transferu sredstava samo će dodatno dovesti do smrti i uništenja u Avganistanu, i više nego što je to bio slučaj tokom dvodecenijskog rata, prenosi Intersept.
Mesecima je američka administracija debatovala kako će izgledati buduće ekonomske veze sa talibanima. Zaplenjena sredstva su neophodna za likvidnost i osnovno funkcionisanje tamošnje ekonomije.
Sada je jasno da će avganistanski narod biti prinuđen da zavisi od strane humanitarne pomoći i u narednom periodu, pogotovo što je vlast SAD pokazala da neće vratiti novac Centralnoj banci Avganistana - koju su američki ekonomisti razvili i dan-danas upravljaju njome.
Izveštaji pokazuju da strana pomoć neće biti dovoljna da se poboljša standard Avganistanaca.
Kako piše Ostin Alman za Intersept, problem je jasan - zaplena fondova centralne banke je ekonomiju dovela do zastoja. Ljudi su izgubili pristup novcu koji stoji u bankama. Vladini službenici i nastavnici nisu plaćeni. Uvoznici nemaju pristup kapitalu da bi pokrili uvoz, a izvoznici, na sličan način, ne mogu da održe svoje poslovanje. Lokalna valuta, avgani, srušila se, a inflacija je mnogo oštrija nego u ostatku sveta.
- Sve devizne rezerve koje se nalaze u SAD i Evropi pripadaju avganistanskom narodu. Odluka da se pusti samo deo fondova će nastaviti da škodi milionima dece, žena i porodica koje prolaze kroz jednu od najgorih humanitarnih i ekonomskih katastrofa u svetu - poručio je profesor Mehrabi.
Karzai pozvao Bajdena da preispita odluku
Bivši avganistanski predsednik, Hamid Karzai, pozvao je američkog lidera da preispita svoju odluku o tome da podeli 7 milijardi dolara zamrznutih sredstava između žrtava terorističkih napada 11. septembra i humanitarne pomoći.
Karzai je rekao da bi zamrznuta sredstva trebalo iskoristiti za osiguranje stabilnosti avganistanske valute i finansijskog sistema zemlje u celini.
- Avganistanski narod je jednako žrtva kao što su žrtve i porodice koje su izgubile svoje najmilije. Zadržavanje novca ili oduzimanje novca od avganistanskog naroda nepravedno je i nepošteno i zločin je protiv avganistanskog naroda - naglasio je Karzai.
On je pozvao Amerikance da priznaju patnju avganistanskog naroda. Karzai je rekao da je avganistanski narod plaćao cenu. Osama bin Laden, organizator napada 11. septembra, proveo je neko vreme u toj zemlji, ali se kasnije vratio u Pakistan, gde je na kraju ubijen.
Iako je rečeno da će deo novca biti prosleđen fondovima za humanitarnu pomoć, Mehrabi se nadao da će biti vraćen banci, koja i dalje u svom odboru ima dva američka člana.
Iako je Bajdenova administracija ponudila 308 miliona dolara humanitarne pomoći, zamrzavanje milijardi dolara (koje sa pravom pripadaju tamošnjem narodu), onemogućilo je stvaranje održive ekonomije koja je sposobna da uvozi hranu i gorivo.
Članovi Kongresa SAD polako počinju da se hvataju u koštac sa posledicama Bajdenove politike u regionu. Demokratski predstavnici Pramila Džajapal, Čaj Garsija i Sara Džejkobs, zajedno sa još 40 kolega, poslali su u decembru pismo administraciji u kome su naveli da postoji potreba za hitnom izmenom aktuelne politike kada je reč o zamrzavanju avganistanskih rezervi.
Džajapal, lider Kongresnog kokusa progresivaca, sponzorisala je amandman na zakon koji se tiče sankcija. Iako nisu pozvali na ukidanje sankcija, njihova inicijativa bi postavila Kongresu temelje da započne studiju razarajućih efekata američke ekonomske politike. Ipak, 44 demokrata se pridružilo republikancima u stopiranju ovog amandmana. Intersept je kontaktirao svakog od njih, ali niko nije odgovorio zašto se protivi proučavanju devastacije, sa kojom su suočeni Avganistanci, do čega je dovela američka politika.
Stariji savetnik za pitanja spoljne politike, iz redova demokrata, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je da su Bajdenovi potezi "ravni masovnom ubistvu".
Kako je istakao, Bajden je primio upozorenja generalnog sekretara UN, Crvenog krsta i drugih međunarodnih organizacija, da je likvidnost avganistanske banke enormno važna i da nikakva pomoć ne može da pruži kompenzaciju za štetu koju je tamošnja ekonomija doživela.
Maks Vejsbrot, jedan od direktora Centra za ekonomska i politička istraživanja, složio se sa opisom da Bajdenova odluka dovodi do masovne gladi.
- Većina ljudi ne razume ekonomiju Bajdenove poražavajuće odluke. Ukoliko zemlja nema rezerve i funkcionalnu centralnu banku, nema te pomoći koja bi i približno mogla da to nadoknadi - naveo je.
Kongres je, ipak, počeo polako i da priznaje da SAD imaju svoju ulogu u stvaranju i pogoršavanju humanitarne krize u Avganistanu.
Predsedavajući podkomiteta za spoljna pitanja, Kris Marfi, ukazao je da humanitarna pomoć neće biti dovoljna da spreči smrt hiljada Avganistanaca.
Marfi nije direktno pozvao na promenu američke politike, ali je poručio medijima da će administracija morati da olabavi sankcije i odmrzne rezerve.
- Mislim da je vreme da pustimo taj novac - poručio je napominjući da, ipak, nije siguran koliko Banka Avganistana može ostati nezavisna pod vođstvom talibana.
Inače, nijedan Avganistanac nije bio među teroristima uključenim u napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001. godine. Centralna banka Avganistana pozvala je na poništavanje odluke i oslobađanje sredstava, rekavši da ona nisu vlasništvo vlada, stranaka ili grupa.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari