Talibani se baškarili u Oslu na pregovorima sa Zapadom: U delegaciji bio traženi terorista, član ozloglašene mreže (VIDEO)

Talibani su otputovali u Oslo kako bi sa zapadnim diplomatama započeli prve zvanične pregovore.

Sastancima su prisustvovali predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i domaćina Norveške.

Kako se navodi, predstavnici talibana insistirali su na zahtevu da se oslobodi skoro 10 milijardi dolara koje su zamrzle Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje, jer se Avganistan suočava sa nesigurnom ekonomskom situacijom.

Profimedia

- Tražimo od njih da odmrznu avganistansku imovinu, kao i da ne kažnjavaju obične građane Avganistana zbog politike - rekao je uoči početka sastanka predstavnik talibana Šafulah Azam.

On je poručio da je vreme da međunarodna zajednica podrži Avganistance zbog gladi i zime, a ne da ih kažnjava zbog političkih sporova.

Uoči početka razgovora, zapadne diplomate su se sastale sa avganistanskim aktivistima za zaštitu prava žena kako bi čuli od predstavnika civilnog društva u Avganistanu i avganistanske dijaspore o njihovim zahtevima i proceni trenutne situacije na terenu.

Zamenik ministra kulture i informisanje Avganistana Zabihula Mudžahid napisao je u objavi na Tviteru da su učesnici sastanka prepoznali da su razumevanje i zajednička saradnja jedino rešenja za sve probleme Avganistana.

- Svi Avganistanci moraju da rade zajedno za bolje političke, ekonomske i bezbednosne rezultate u zemlji - istakao je Mudžahid.

Sa druge strane, zapadne diplomate su istakle da će humanitarna pomoć Avganistanu zavisiti od toga koliko se bude poboljšalo poštovanje ljudskih prava u toj zemlji.

To je bila prva zvanična poseta talibana Evropi otkad su se ponovo, prošlog avgusta, vratili na vlast. Nakon pregovora, delegacija je napustila Norvešku bez davanja izjava. Osim odmrzavanja sredstava, talibani zahtevaju međunarodno priznanje.

Učesnici sastanka su bili saglasni u tome da dokle god su na snazi sankcije, avganistanski narod će trpeti veliku nepravdu. Građani se već suočavaju sa ozbiljnom glađu jer su zemlju, osim ratova i okupacije, opustošile i suše. Prema navodima UN, oko 55 odsto populacije gladuje.

Šta se očekuje od talibana?

Talibanska delegacija, predvođena ministrom spoljnih poslova Amirom Kanom Mutakijem, sastala se sa starijim zvaničnikom francuskog ministarstva spoljnih poslova Bertranom Lotolarijem, britanskim specijalnim izaslanikom Najdželom Kejsijem i članovima Ministarstva spoljnih poslova Norveške.

Specijalni izaslanik Evropske unije za Avganistan Tomas Niklason podvukao je da škole moraju biti otvorene za devojčice i dečake širom zemlje, kada školska godina počne u martu.

Prethodno su talibani obećali da će se sve devojčice vratiti u klupe do kraja marta.

Iako talibani tvrde da su "modernizovani", žene su u većini slučajeva isključene iz javnog života i ne mogu da se zaposle. Norveška je potegla i pitanje dve aktivistkinje koje su nestale u Kabulu prošle nedelje posle demonstracija. Talibani su negirali da su umešani u taj slučaj. 

Tokom trodnevnih pregovora, talibani su se susreli i sa članovima avganistanskog civilnog društva, uključujući i aktivistkinje i novinare, kako bi razgovarali o ljudskim pravima.

Aktivistkinja Džamila Afgani rekla je da je sastanak "probio led".

Za sada, nijedna zemlja nije prepoznala talibansku vlast, a međunarodna javnost čeka da vidi kako će rukovoditi zemljom pre nego što pošalje pomoć.

Norveška je istakla da pregovori ne predstavljaju legimitizaciju ili priznanje talibana.

Iako je cilj sastanaka bio da se obrati pažnja na tekuće probleme, komunikacija, razmena mišljenja i slično, ceo događaj je izazvao kritike, pogotovo što su talibani u Evropu stigli čarter-letom koji je Norvešku koštao 350.000 evra.

Ni dijaspora, kao ni mnogi avganistanski aktivisti nisu bili oduševljeni pregovorima u Oslu.

Očekuje se da će u budućnosti biti još sličnih pregovora sa talibanima.

Luksuzni let

Društvenim mrežama su se proširile slike talibana u privatnom avionu, što je primoralo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške da otkrije koliko ih je to koštalo.

Kako prenose lokalni mediji, iznajmljivanje privatnog aviona koštalo je oko 350.000 evra, što je polovina planirane sume (oko sedam miliona norveških kruna) koja je trebalo da bude izdvojena za ovaj događaj.

- To je bilo neophodno iz bezbednosnih razloga. Pokrili smo troškove svih učesnika - naveli su oni.

- Ovo je teroristička organizacija protiv koje su se borili i norveški vojnici. U tim borbama stradalo je naših 10 vojnika - istakao je Vebjorn Selbek, urednik norveških novina "Dagen".

Pojedini političari su takođe tražili da se objavi koliko je putovanje talibana koštalo norveške građane.

- Iako je sedam miliona kruna malo za Ministarstvo, ipak je to nepoštovanje prema poreskim obveznicima - navela je Silvi Listhaug, liderka desničarske Napredne partije.

Očekivano, bilo je i protesta u Oslu zbog dolaska talibana. Kritičari su istakli da je cela inicijativa "sramotna i naivna".

 

- Vera norveških vlasti u pregovore sa ekstremnim islamistima o ljudskim pravima je naivna poput verovanja u Deda Mraza ili uskršnjeg zeku. Talibani su poslali 15 muškaraca i nijednu ženu. To dovoljno govori - dodala je političarka Listhaug.

Inače, sastanci su se održali u hotelu "Soria Moria" koji označava i zamak iz norveške bajke koji je teško dostići. Na istom mestu je 2005. godine formirana je vlada koju je predvodio čovek koji je danas na čelu NATO.

Hakanijeva mreža

Najviše besa je izazvalo prisustvo Muhameda Anasa Zadrana, poznatijeg kao Anas Hakani. On je brat terorističkog lidera Siradžudina Hakanija koji je stajao iza nekoliko napada. Među njima je bio i napad na hotel "Serena" 2008. godine u Kabulu kada je poginuo i norveški novinar Karsten Tomasen.

Mnogi su želeli da Hakani bude uhapšen tokom boravka u Oslu jer u pitanju ratni zločinac.

Profimedia

Hakanijeva mreža ponovo je dospela u žižu javnosti povratkom talibana na vlast u Avganistanu. Njihovim ljudima, koje Amerika smatra teroristima odgovornim za mnoge napade, poverena je bezbednost Kabula.

Organizaciju je osnovao Džalaludin Hakani, a bila je jedna od prvih koja se podigla protiv Sovjeta osamdesetih, uz podršku SAD i Pakistana.

Kada su talibani 1996. godine bili na vrhu, Hakani je grupu spojio u svojevrsne milicije, zadržavajući određeni stepen nezavisnosti. U prvoj talibanskoj vladi dobio je poziciju ministra za granična pitanja.

Umro je u septembru 2018. godine u rodnoj provinciji Paktiji, a imao je oko 80 godina. Njegova porodica pripada Paštunima iz klana Zadran.

Godinama se njegova grupa boraca sumnjičila da je povezana sa stranim militantima, pogotovo sa Al Kaidom.

 

Još pre Hakanijeve smrti, njegov sin Siradž je preuzeo vođstvo nad grupom. Pod njegovom komandom, izveli su niz napada, uglavnom u Kabulu, protiv stranih snaga. Zbog toga ih je 2012. godine Vašington proglasio teroristima.

Posle smrti talibanskog vođe mule Aktara Mansura, Siradž je postavljen za jednog od tri zamenika aktuelnog lidera mule Hajbitule Akundzade.

Američki Stejt department je ponudio nagradu od 5 miliona dolara za informacije koji bi dovele do Siradževog hapšenja.

Anas, koji se obreo u Oslu, najmlađi je Hakanijev sin, a predvodio je napore da se u Kabulu uspostavi nova vlada nakon dolaska talibana. Kao glavni pregovarač među talibanima, sastao se sa mnogim grupama i vođama, uključujući i nekadašnjeg predsednika Hamida Karzaija.

Anas, pesnik i autor, dospeo je u žižu javnosti kada ga je avganistanski sud 2016. godine osudio na smrt. Međutim, tri godine kasnije je pušten na slobodu u razmeni zatvorenika - talibani su pristali da puste nekoliko zarobljenika sa Zapada.

Norveško-avganistanski medijski ekspert, Zahir Atari, prijavio je policiji da je Anas Hakani u Oslu.

- Prijavili smo ga policiji zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Njegova mreža i on su odgovorni za neke od najsmrtonosnijih napada na civile u Avganistanu - poručio je Atari.

Norveški premijer Jonas Gar Stere je rekao medijima da nije znao unapred da će Hakani biti deo talibanske delegacije.

- Video sam imena u medijima kada su stigli u Norvešku - rekao je Stere, ali je objasnio da u delegaciji ima više od pet talibana koji su na listama najtraženijih kriminalaca, ali "da zbog avganistanskog naroda svet mora da komunicira sa njima jer su na vlasti u toj zemlji".

Zanimljivo, sam Stere je boravio 2008. godine u hotelu "Serena" u Kabulu kada su ga napali talibani. Tom prilikom je stradalo sedam stranaca. Militante je predvodio upravo Anas Hakani. 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi