Tragična sudbina "žene iz prašine": Jedna slika 11. septembra se urezala u sećanje, ali niko nije znao njenu tužnu priču

10.09.2021

21:30 >> 08:05

0

Iako je ceo svet pamti po ovoj slici, malo ko je znao kakav je težak život vodila

Tragična sudbina "žene iz prašine": Jedna slika 11. septembra se urezala u sećanje, ali niko nije znao njenu tužnu priču
Profimedia

Od miliona fotografija koje su uslikane 11. septembra, kada je izveden teroristički napad na Ameriku, jedna posebno upada u oči.

U sekundama posle pada Južne kule Svetskog trgovinskog centra Marsi Borders je, teturajući se, ušla u jednu poslovnu zgradu, potpuno prekrivena prašinom.

Pročitajte još

Na licu joj se video i šok i bol. Od glave do pete je bila pokrivena betonom i cementom koji su se pretvorili u prah.

Marsi je tek počela da radi na novom poslu u Banci Amerike. Protivno savetu menadžera istrčala je na ulicu pre nego što se srušila i Severna kula, i ubrzo je završila u prašini.

Fotografisao ju je Sten Honda, fotograf koji je lutao ulicama tog dana, a Marsi je tako postala poznata kao “žena iz prašine”.

Profimedia

Stenova priča

– Tokom moje karijere, retko sam mogao da utvrdim ko su ljudi sa mojih fotografija. Kada obavljate rutinske zadatke, pitate uslikane da vam daju podatke, ali ako ste u žurbi nemate uvek priliku da pričate sa ljudima, pogotovo ne ako imate odgovornost da dokumentujete katastrofu poput napada 11. septembra.

Često je nemoguće ili nebezbedno to učiniti. Ali, slika koju sam tog dana uslikao za agenciju AFP je bila drugačija.

Fotografisao sam ženu koja je bila prekrivena prašinom kada su se kule urušile. To će postati jedna od ikoničnih slika 11. septembra.

To je bio samo jedan kadar kojim sam je uhvatio dok su se ljudi sklanjali u hodniku zgrade od ogromnog oblaka prašine i ruševina nakon što se srušila jedna kula.

Bila je poslovno obučena, a prašina je progutala boju njene odeće i čizama. Ruke su joj bile podignute kao da mi je nešto pokazivala. Ton slike je žute boje, to mi nije bila namera. Podesio sam aparat za sunčano vreme, a veštačka svetla su dodala žućkastu nijansu. Kasnije tog dana, u žurbi da što pre unesem slike, nisam izmenio boje, a kada sam je video u štampi, shvatio sam da ta boja oslikava generalan osećaj propasti i straha.

Sekund nakon slikanja, video sam da joj pomažu na stepenicama i da je vode, verovatno, na bezbedniju lokaciju. Mislio sam da je više nikada neću videti, ali sam se danima nakon toga pitao ko je ona.

U martu 2002. godine, urednik AFP u Vašingtonu me je pozvao da mi kaže da su našli ženu sa slike.

Profimedia

Bila je to Marsi Borders. Njena porodica je videla sliku, koja je objavljena u brojnim publikacijama i sajtovima, širom sveta. Shvatio sam da želim da je upoznam.

Iako sam bio uzbuđen što ću je videti, laknulo mi je što znam da je fizički dobro.

Bilo je toliko smrti tog dana da je bilo lepo čuti i neku drugu priču.

Marsi je imala težak život pre nego što se 2001. godine zaposlila u banci čije su prostorije bile u jednoj od kula. Činilo se da joj život ide u pravom smeru.

Sve se to promenilo kada se avion zakucao u Severnu kulu. Radila je na 81. spratu i uspela je da pobegne pre nego što se zgrada srušila. Slušali smo njenu priču sa velikom pažnjom. Napravio sam nekoliko fotografija njenog stana.

Izgledala je kao da je sve to izuzetno uticalo na nju, plašila se da čuje zvuk aviona, bila je uplašena visokih zgrada, pa se zarekla da se neće vraćati na Donji Menhetn.

Profimedia

Bilo je teško videti je tako uplašenu. Činilo se nepravednim da može da izgubi posao jer ne može da se izbori sa izlaskom iz kuće ili ulaskom u neki soliter.

Još jednom sam je video tokom jednog televizijskog intervjua, ali nismo ostalii u kontaktu. na svaku godišnjicu napada viđao bih njene intervjue.

Tog dana sam načinio stotine fotografija, ali ta je završila u mnogobrojnim publikacijama.

Slika me podseća na to koliko je sve bilo haotično i konfuzno. Zapanjen sam da sam se izvukao bez povreda.

Bio sam veoma tužan kad sam čuo da je preminula od raka 2015. godine  – ispričao je Honda.

Marsina priča

Nadimak “žena iz prašine”, ali i sama slika ostali su urezani u sećanje američke javnosti, međutim, za Marsi i hiljade ljudi koji su bili izloženi toksičnoj prašini nakon rušenja Kula, dani koji su usledili nisu bili nimalo prijatni.

– Bilo mi je čudno da imam sliku koja sa sobom nosi nasleđe. Proučavao sam veliki broj fotografa koji su imali dobro poznate slike i nikad nisam ni pomislio da ću i ja imati jednu takvu fotografiju. Pošto je fotografija Marsi prikaz osobe koja pokušava da se izbori sa haosom tog dana, mnogi ljudi su mogli da se poistovete sa tim – rekao je Honda.

Ipak, sama Marsi se teško nosila sa svim što je posle usledilo. Deset godina posle napada, nakon što je ubijen Osama Bin Laden, za “Njujork post” je ispričala da je teror tog dana otvorio put za deceniju punu depresije i borbe sa zavisnošću.

– Kao da se i moja duša srušila sa tim zgradama. Izgubila sam kontrolu nad životom. Nisam imala nijedan radni dan skoro 10 godina i sve do 2011. godine sam bila u potpunom rasulu. Svaki put kad bih videla neku letelicu, paničila bih. Kada bih videla nekoga u zgradi, mislila bih da hoće da me upucaju – poverila se.

Tek kada je izgubila starateljstvo nad svoje dvoje dece, otišla je na odvikavanje od kreka na koji se navukla usred očaja.

– Počela sam da pušim krek jer nisam želela da živim – rekla je “Njujork postu”.

Uprkos svemu, uspela je da se oporavi, međutim, 2015. godine je preminula od raka želuca, bolesti za koju je sama smatrala da ima veze sa kancerogenom prašinom koji su svi udisali tog kobnog dana.

– Pitala sam se da li je ta stvar pokrenula ćelije raka u meni. Verujem u to jer nisam imala drugih bolesti, nisam imala visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes. Kako se zdrava osoba jednog dana probudi i sazna da ima kancer – poručila je svojevremeno “Džerzi džurnalu”.

Broj žrtava nastavlja da raste

Marsi nije jedina koja se bila suočila sa tim problemom. Zvaničan broj žrtava napada 11. septembra je 2.997, ali se crni bilans meri, zapravo, u hiljadama, i nastavlja da raste. Veliki je broj onih koji su živote izgubili u godinama koje su usledile od brojnih oboljenja koje se povezuju sa terorističkim napadom.

Posledice su mogle da se osete čim su njujorške kule pale. Na licu mesta su bili pripadnici svih službi za vanredne situacije, prvenstveno vatrogasci i hitna pomoć. Svi su oni udisali gusti dim i prašinu koja je sadržala opasne čestice.

Ubrzo su mnogi od njih počeli da oboljevaju od hroničnih bolesti, a vlasti su bile na udaru kritika jer su sporo reagovale i nisu prepoznavale problem. Čak je Agencija za zaštitu životne sredine Njujorčanima poručila da je vazduh oko ruševina bezbedan.

Ipak, Njujork od tada ne prestaje da broji novoobolele od karcinoma i drugih teških bolesti, najpre pluća.

Profimedia

U registru zdravstvenog programa Svetskog trgovinskog centra, saveznog programa za osobe koje su preživele terorističke napade 11. septembra, nalazi se 10.000 obolelih od raka. Krajem 2019. godine, više od 21.000 obolelih je uvršteno u program Svetskog trgovinskog centra, dvaput više nego u junu 2016. godine. Među njima je skoro 4.000 obolelih od raka, s time da su najčešći rak prostate, dojke ili kože.

Pročitajte još

Na dvadesetogodišnjicu napada, slika Marsi Borders još jedan je podsetnik na mučan dan.

– Možda se ovom slikom pridaje ljudskost užasavajućim događajima tog dana. Ponosan sam što sam je slikao, ali i da se napadi nikada nisu dogodili, to bi bilo divno. Bilo bi mnogo manje patnje – zaključio je fotograf Honda.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi