Priča o Patrisu Lumumbi: Kako je smrt afričkog lidera podigla i Beograd na noge - radili vodeni topovi, a ambasada je demolirana! (VIDEO)

19.01.2022

19:57

0

150.000 ljudi je izašlo na ulice Beograda i sukobilo se sa policijom

Priča o Patrisu Lumumbi: Kako je smrt afričkog lidera podigla i Beograd na noge - radili vodeni topovi, a ambasada je demolirana! (VIDEO)
AP Photo, File

Navršila se 61 godina od ubistva afričkog lidera Patrisa Lumumbe, prvog premijera nezavisne Demokratske Republike Kongo, što je izazvalo bes i na ulicama Beograda.

Zločin je bio kulminacija dve, međusobno povezane, zavere koje su kovale američka i belgijska vlada, uz pomoć saveznika iz Konga.

Ludo de Vit, autor knjige o Lumumbinom ubistvu, nazvao je taj događaj "najvažnijim atentatom 20. veka".

Likvidacija je izazvala veliki odjek širom sveta, a uticala je i na dalju politiku Konga.

SAD i Belgija su 126 godina igrale veliku ulogu u stvaranju sudbine Konga. U aprilu 1884. godine, sedam meseci pre Berlinskog kongresa, Amerikanci su bili prvi u svetu koji su priznali vladavinu belgijskog kralja Leopolda II nad teritorijama afričke države.

AP Photo/H. Babout
 

Pod njegovom čizmom, u tzv. Slobodnoj Državi Kongo, milioni ljudi su stradali usled brutalne eksploatacije, pa se SAD pridružila drugim svetskim silama pozivajući Belgiju da preuzme vođstvo nad Kongom kao regularnom kolonijom. Svetske sile su tada Kongo držale na oku zbog vrednih resursa - gume, bakra i drugih minerala. Uranijum iz tamošnjih rudnika, Vašington je kasnije koristio za razvitak atomskog naoružanja, što su na svojoj koži osetili gradovi Hirošima i Nagasaki.

U vreme Hladnog rata, bilo je jasno da Zapad ne želi da prepusti afričkom narodu preimućstvo nad prirodnim bogatstvima, i pogotovo ne Sovjetima. 

Baš zbog toga je Lumumba bio odlučan da postigne nezavisnost i da Kongo uspostavi punu kontrolu nad svojim resursima kako bi se poboljšao životni standard stanovništva.

Kako bi ga osujetile u tim planovima, SAD i Belgija su se služile svim sredstvima, uključujući i sekretarijat UN, kako bi kupili podršku Lumumbinih lokalnih suparnika, a unajmili su i ubice.

Dana 14. septembra, uz podršku SAD i Belgije, Lumumbu su uhapsile snage lojalne načelniku štaba vojske Mobutu Sese Seku, koji je zadobio defakto kontrolu nad zemljom putem državnog udara. 1. decembra je stavljen u kućni pritvor, a nekoliko dana kasnije je prebačen u vojne barake u kojima su vladali surovi uslovi. Dana 17. januara 1961. Lumumba je bio izručen Katanganskim vlastima, a naknadno su ga streljale katanganske trupe pod belgijskim uticajem. Katanganski radio je tek 13. februara objavio vest o njegovoj smrti u kojoj je navedeno da su ga ubili seljani nakon što je pobegao iz zatvora.

Kongo je nezavisnost stekao 30. juna 1960. godine, a samo nekoliko meseci kasnije Lumumba je ubijen.

Ubistvo se dogodilo u vreme kada su zemljom vladale četiri različite vlade: centralna u Kinšasi (tadašnjem Leopoldvilu), rivalska centralna predvođena Lumumbinim sledbenicima u Kisanganiju, a secesionisti su vladali u provincijama bogatim mineralima - Katangi i Južnom Kasaiju. Nakon atentata, Lumumbin režim u Kisanganiju je pao u avgustu 1961, a usledile su secesije Katange i Južnog Kasaija.

Ratovi razorili zemlju

Mobutu Sese Seko je 1965. zvanično došao na vlast putem drugog vojnog udara, a 1971 je preimenovao zemlju u Zair. Zemljom je rukovodio kao jednopartijskom državom sa svojim Popularnim pokretom revolucije kao jedinom legalnom partijom. Mobutova vlada je dobila znatnu podršku od Sjedinjenih Država, zahvaljujući njegovom antikomunističkom stavu tokom Hladnog rata. Do ranih 1990-ih, Mobutova vlada je počela da slabi. Sukob sa Loranom Kabilom, vođom pobunjenika Tutsija, doveo je do Prvog kongoanskog rata. Njime je okončana Mobutova 32-godišnja vladavina, a Kabila je postao predsednik i vratio ime zemlje - Demokratska Republika Kongo. 

Međutim, ubrzo je došlo i do Drugog kongoanskog rata (1998 - 2003). Ultimativno, devet afričkih zemalja i oko dvadeset naoružanih grupa su uzeli učešća u ratu u kome je bilo 5,4 miliona žrtava. Predsednika Lorana Kabilu je ubio jedan od njegovih telohranitelja 16. januara 2001. i nasledio ga je, osam dana kasnije, njegov sin Žozef Kabila.

Može se reći da je najvažnije Lumumbino nasleđe težnja ka ideji nacionalnog jedinstva. Ostao je upamćen kao simbol afričke borbe protiv kolonijalizma.

150.000 ljudi na ulicama Beograda

Koliko je to bilo drugačije vreme, pokazuju i događaji koji su usledili nakon što se pročula vest o Lumumbinoj smrti. Širom sveta pokrenuli su se protesti koji su prerasli u nerede, a nasilno je prekinuto i zasedanje Saveta bezbednosti u UN. 18 policajaca UN je povređeno.

Federacija afričkih studenata u Parizu je demonstrirala ispred Ambasade Belgije.

Međutim, najzanimljivije je bilo u Beogradu gde je na ulice izašlo 150.000 ljudi. Demonstranti su se ubrzo sukobili sa policijom, a najveći okršaj je bio u parku Tašmajdan gde su snage reda upotrebile vodene topove. Demolirana je i belgijska ambasada.

I danas jedan od studentskih domova i jedna ulica u Beogradu, Nišu, Subotici i Zaječaru nose ime Patrisa Lumumbe.

 

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti