Šta se sve događalo u Africi ove godine: Brojni pučevi i vremenske nepogode

Na više mesta u Africi u 2023. godini izbile su razne krizne situacije, počev od građanskog rata u Sudanu preko sukoba u DR Kongu i pučeva u Nigeru i Gabonu.

Te i druge nestabilne regione na Crnom kontinentu dodatno su opterećivali problemi sa izbeglicama, posledice izazvane vremenskim nepogodama, kao i nedostatak osnovnih uslova za život, pa i latentne pretnje glađu.

Jedan od najvećih sukoba bio je onaj u Sudanu, koji je izbio 15. aprila kada su tenzije između komandanta regularne sudanske vojske generala Abdela Fataha Burhana i vođe paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) generala Mohameda Hamdana Dagala, eskalirale u otvorene borbe u glavnom gradu Kartumu, a potom i širom zemlje.

Profimedia

U ratu je stradalo najmanje 12.000 ljudi, dok je između 6.000 i 12.000 osoba povređeno, a skoro pet miliona ljudi je interno raseljeno, od čega je više od 1,3 miliona pobeglo iz zemlje.

Krajem jula vojna hunta je preuzela vlast u Nigeru, nakon što je svrgnula demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma.

Nova vlast u Niameju je nedugo zatim počela je da preduzima poteze kojima je opozivala ranije aranžmane sa zapadnim zemljama, kao što je vojno partnerstvo sa Evropskom unijom.

Na taj način nigerska vojna hunta povukla je dozvolu za realizovanje programa EU, koji ima za svrhu jačanje bezbednosnih snaga te afričke države, a zahtevala je i odlazak francuskih trupa koje su toj državi pomagale u sukobima sa islamističkim borcima.

Profimedia/Balima Boureima / Anadolu Agency/ABACAPRESS.COM

Vojska je 30. avgusta oborila i vlast u Gabonu, kada je svrgnut dugogodišnji predsednik Ali Bongo, nakon čega je general Bris Nguema položio zakletvu kao privremeni predsednik te zemlje.

Bongo je samo dva dana ranije proglašen za pobednika na izborima čiju su legitimnost osporile opozicija i lokalne posmatračke organizacije.

Iako Nguema ima izvesnu podršku naroda, postoji zabrinutost da će njegova vladavina biti nastavak poluvekovne vladavine dinastije Bongo.

Gabon je inače šesta frankofona zemlja Afrike u kojoj je uvedena vojna uprava u poslednje tri godine, a pučevi su se od 2020. redom nizali u Gvineji, Čadu, Maliju, Burkini Faso i na kraju u Nigeru.

AP Photo/Betiness Mackosso, File

Takav razvoj događaja neminovno je doveo do pretpostavki da iza svega stoji neka od velikih zemlja čije je prisustvo u Africi sve upadljivije poslednjih godina, budući da na Zapadu već postoji bojazan od rastućeg uticaja Kine na Crnom kontinentu, iako je u prvom planu pre svega strah od političkog uticaja Rusije. 

Ujedinjene nacije saopštile su da se očekuje blizu 50 miliona gladnih ljudi u zapadnoj i centralnoj Africi naredne godine, pre svega zbog pomenutih sukoba, klimatskih promena i visokih cena hrane, preneo je Rojters.

Predviđa se da će u 2024. godini u primorskim zemljama broj ljudi koji se suočavaju sa glađu dostići 6,2 miliona, što je za 16 odsto više u odnosu na ovu godinu, navodi se u novoj analizi koju su objavili Svetski program za hranu (WFP) Ujedinjenih nacija i druge humanitarne organizacije.

Profimedia

Inače, troškovi zadovoljavajuće dnevne ishrane u zemljama, kao što su Burkina Faso, Mali i Niger, 110 odsto su veći od minimalne dnevne plate.

Pomenute zemlje imaju problem i sa islamističkom pobunom zbog koje je raseljeno oko četiri miliona ljudi, napominje su u podacima UN.

U Demokratskoj Republici Kongu se odvija više sukoba, zbog čega je sedam miliona ljudi moralo da napusti svoje domove.

Česta masovna ubistva koja čine pobunjeničke grupe izazivaju egzoduse civila, što zauzvrat dovodi do nesigurnosti u vezi sa snabdevanjem hranom, seksualnim nasiljem i širenjem bolesti.

Povrh svega, poslednjih dana odlazeće godine u istočnom delu Demokratske Republike Kongo više desetina ljudi poginulo je od posledica jakih pljuskova, koji su izazvali poplave i klizišta.
 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi