Događaji koji su obeležili 2021. godinu: Napad na Kapitol, izraelsko bombardovanje, povlačenje iz Avganistana i poludela klima

Da posle mirne 2020. godine sledi burnih 12 meseci bilo je jasno već prve nedelje 2021. Već 6. dana svet je brujao o napadu na Kapitol, a onda su usledili državni udari, bombardovanja, sastanci bez zaključaka i razna previranja na svim nivoima. Izrael i Pojas Gaze bombardovali su se skoro dve nedelje, predsednik Haitija je ubijen, milijarderi su putovali u svemir, a Nemačka je dobila novog kancelara. Posebno dramtično bilo je u Avganistanu, gde su talibani preuzeli vlast usred povlačenja Amerikanaca, i u Belorusiji, na granici sa Poljskom, koja se neljudski ponela prema migrantima koji su želeli da uđu u nju kako bi doprli do Nemačke.

Napad na Kapitol

Nekoliko hiljada demonstranata, pristalica Donalda Trampa, uputilo se 6. januara 2021. godine u prestonici SAD, Vašington, kako bi se okupili ispred Kapitola i protestovali zbog rezultata izbora 2020, za koje su tvrdili da su namešteni.

Cilj im je bio da spreče zvanično saopštenje Kongresa da je Džozef Bajden pobedio na njima, a zahtevali su i da potpredsednik Majk Pens poništi odluku o Bajdenovoj pobedi.

I dalje aktuelni predsednik Donald Tramp obratio se oko podneva javnosti, upućujući na neregularnosti izbora, a neposredno pred završetak govora grupa ljudi je probila policijske barikade i upala u Kapitol sukobljavajući se sa policijom i izazivajući nemire i tuče. Pet osoba je preminulo, a oko 140 je povređeno u haosu koji je nastao.

AP Photo/Manuel Balce Ceneta, File

Kompleks Kapitola je zaključan, a poslanici i osoblje su evakuisani, dok su izgrednici napali policajce, vandalizirali imovinu i zauzeli zgradu na nekoliko sati. Pobunjenici su zauzeli praznu senatsku komoru, dok su federalni službenici za sprovođenje zakona branili evakuisani sprat Doma. U sedištu Demokratskog nacionalnog komiteta i Republičkog nacionalnog komiteta pronađene su cevne bombe, a molotovljevi kokteli su otkriveni u vozilu u blizini Kapitola.

Tramp je odbijao da pošalje Nacionalnu gardu da zasutavi rulju, a kasnije tog dana, u snimku na Tviteru, ponovo je potvrdio da su izbori bili „pokradeni“, ali je poručio svojim pristalicama da „odu kući u miru“.

Državni udar u Mjanmaru

Državni udar u Mjanmaru počeo je ujutro 1. februara 2021, kada je demokratski izabrane članove vladajuće stranke, Nacionalne lige za demokratiju (NLD), svrgnula s vlasti Vojska Mjanmara. Vršilac dužnosti predsednika Mjin Šve proglasio je jednogodišnje vanredno stanje i proglasio da upravljanje državom na sebe preuzima vrhovni komandant Min Aun Hlajn.

Rezultati opštih izbora održanih u novembru 2020. proglašeni su nevažećim i saopšteno je da će naredni izbori biti održani po završetku vanrednog stanja. Državni udar odigrao se dan pre nego što je članovi parlamenta Mjanmara trebalo da polože zakletvu, a predsednik Vin Mjin i državna savetnica Aung San Su Ći su privedeni, zajedno sa ministrima, njihovim zamenicima i članovima parlamenta.

Aung San Su Ći; AP Photo/Peter Dejong, File

Vin Mjin je dva dana kasnije optužen za kršenje smernica tokom kampanje i uvođenje ograničenja zbog pandemije kovida 19 koja nisu u skladu sa članom 25 Zakona o upravljanju prirodnim katastrofama. Aung San Su Ći je optužena za kršenje zakona o hitnim slučajevima u borbi protiv kovida 19 i za ilegalni uvoz i upotrebu radio i komunikacionih uređaja, posebno šest ICOM uređaja iz njenog bezbednosnog tima i voki-tokija, koji su zabranjeni u Mjanmaru i za koje je pre kupovine potrebno odobrenje od vojnih vlasti. Oboma je prvobitno određen dvonedeljni pritvor. Aung San Su Ći je 16. februara dobila dodatnu krivičnu prijavu za kršenje Nacionalnog zakona o katastrofama, dve dodatne optužbe za kršenje zakona o komunikacijama i nameru izazivanja javnih nemira 1. marta i još jednu za kršenje zakona o službenoj tajni 1. aprila.

Građani su odmah izašli na ulice tražeći oslobađanje Aung San Su Ći i drugih demokratski izabranih predstavnika naroda, ali je vojska bila nemilosrdna pokušavajući da uguši nemire. Od 12. aprila 2021. godine najmanje 707 civila, uključujući decu, ubile su vojne ili policijske snaga, dok je najmanje 3.070 ljudi je pritvoreno. Tri istaknuta člana NLD su takođe umrla dok su bili u policijskom pritvoru u martu 2021. godine.

Prvobitna četvorogodišnja zatvorka kazna određena pritvorenoj državnoj savetnici smanjena je u decembru na dve godine odlukom vlade koju je imenovala vojska. Predsednik Vin Mjin osuđen je na četiri godine zatvora, navodi se u izveštaju državne televizije. Oboje će služiti kazne na mestima gde su trenutno pritvoreni, koja nisu otkrivena, što sugeriše da neće biti poslati u regularni zatvor.

Nemiri na Bliskom istoku

Nakon nemira kod džamije Al Aksa, sukob između Izraelaca i Palestinaca kulminirao je i prerastao u jedanaestodnevno bombardovanje. Sve je počelo 6. maja, kada su Palestinci započeli proteste u istočnom Jerusalimu zbog očekivane odluke Vrhovnog suda Izraela o deložaciji šest palestinskih porodica u Šeik Džari. Prema međunarodnom pravu, ovo područje, koje je efektivno pripojio Izrael, deo je okupiranih palestinskih teritorija, ali Izrael tamo primenjuje svoje zakone. Narednog dana, prema izraelskom Kanalu 12, Palestinci su bacili kamenje na izraelske policijske snage, koje su zatim upali u kompleks džamije Al Aksa koristeći suzavac, gumene metke i šok-bombe. Kriza je izazvala proteste širom sveta.

AP Photo/Hatem Moussa

Nasilje se na stavilo 8. maja, na muslimanski praznik, i 9. 10. maja, na izraelski nacionalni praznik, Dan Jerusalima. Do sukoba je došlo uoči planiranog marša za Dan Jerusalima, zvanog Ples zastava, koji su organizovali jevrejski nacionalisti i koji je kasnije otkazan. Povređeno je više od 600 ljudi, uglavnom Palestinaca, što je izazvalo međunarodnu osudu.

Popodne 10. maja Hamas je dao Izraelu ultimatum da povuče snage bezbednosti iz kompleksa Šeik Džare do 18 časova, a kada do tog vremena odgovor nije stigao, i Hamas i Islamski džihadistički pokret iz Palestine lansirali su rakete na Izrael, od kojih su neke pogodile stambene zgrade i školu. Tada je Izrael počeo kampanju vazdušnih udara na Gazu. Do 16. maja, oko 950 ciljanih zgrada je srušeno, potpuno ili delimično, a pogođen je izbeglički kamp Al Šati.

Pored toga, najmanje 19 medicinskih ustanova je oštećeno ili uništeno u izraelskom bombardovanju. Do 17. maja Ujedinjene nacije su procenile da su izraelski vazdušni napadi uništili 94 zgrade u Gazi, uključujući 461 stambenu i komercijalnu jedinicu, uključujući stambene kancelarije Asošijejted presa i Al Džazire.

Tokom skoro dvonedeljnog bombardovanja stradalo je najmanje 256 Palestinaca, uključujući 66 dece. Ministarstvo zdravlja Gaze izvestilo je da je više od 1.900 Palestinaca povređeno. Hamas je lansirao 4.360 raketa i minobacačkih bombi na izraelske ruralne zajednice i gradove, uključujući Tel Aviv i njegove satelite. Ubili su 12 ljudi – jednog izraelskog vojnika i 11 civila, uključujući ženu i dete, dok je više od 200 osoba povređeno.

Sastanak Putina i Bajdena

Dugonajavljivani sastanak predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, održan je 16. juna u Ženevi. Iako su razmenjivali optužbe nedeljama unazad, prijateljski su se pozdravili prilikom susreta, da bi se zatim povukli u biblioteku vile iz 18. veka, gde su jedno vreme vodili razgovore u prisustvu državnog sekretara SAD Entonija Blinkena i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, da bi zatim pričali u četiri oka o brojnim temama - o bilateralnim vezama, problemima vezanim za stratešku nuklearnu stabilnost, navodnom ruskom uplitanju u izbore, hakovanju i drugim pitanjima, uključujući saradnju u borbi protiv kovida 19 i regionalne sukobe.

AP Photo/Patrick Semansky

Iako su neprijateljske izjave oslabile u danima posle samita, već sledećeg meseca usledile su nove optužbe i uzajamne sankcije, pa su politički analitičari i obični posmatrači zaključili da ovaj pompezni sastanak nije doprineo poboljšanju odnosa.

Milijarderi u svemiru

Milijarder Ričard Brenson poleteo je 11. jula u svemir na prvom probnom turističkom letu svoje kompanije “Virdžin galaktik”. Pored njega u letelici “VSS juniti” je još pet članova posade, a njihov let trajao je 90 minuta. Avion nosač poleteo je sa piste kosmodroma u Novom Meksiku i ispustio “Juniti” sa visine od 15 kilometara, nakon čega su se upalili raketni motori koji su letelicu preneli preko 80 km visine, koju Sjedinjene Američke Države i NASA smatraju granicom svemira. Tom prilikom izjavio je da "želi da omogućim stotinama hiljada drugih ljudi tokom sledećih 100 godina da mogu da odu u svemir", čime je otkrio da je ozbiljan kada je svemirski turizam u pitanju.

Džef Bezos, tada najbogatiji čovek na svetu, poleteo je u svemir sa tri saputnika u utorak, 20. jula. Let je trajao 11 minuta i prošao je bez ikakvih problema. Sistem svemirske letelice “Nju Šepard”, odnosno rakete koja nosi kapsulu do ivice svemira, izveo je do tada više od 10 uspešnih probnih letova bez putnika. Raketa i kapsula su dizajnirane tako da mogu da odvezu šest putnika na visinu iznad 100 kilometara i da ih vrate na Zemlju. Datum leta izabran je jer se poklapa sa obeležavanjem 52. godišnjice od sletanja misije “Apolo 11” na površinu Meseca.

Ubistvo predsednika Haitija

Predsednik Haitija Žovenelj Moiz ubijen je 7. jula usred noći u svojoj rezidenciji. Ubrzo su svi počeli da se interesuju za političke turbulencije tokom njegove vladavine, a pojavila se i vest da je i njegova supruga Martin podlegla povredama, ali se kasnije ispostavilo da su te informacije netačne, a javnost je obaveštena da je ona u kritičnom stanju prebačena u bolnicu u SAD.

Profimedia

U Haitiju je proglašeno opsadno stanje, a dan posle ubistva pojavio se i snimak počinilaca koji je nastao dok su bili ispred Moizove rezidencije, neposredno pre napada. Neki od osumnjičenih za atentat su ubijeni, dok su drugi uhapšeni. Kasnije je ustanovljeno da je jedinicu komandosa koja je ubila predsednika činilo 26 Kolumbijaca i dvojica Amerikanaca poreklom sa Haitija.

Ustanovljeno je da je jedan od uhapšenih Amerikanaca poreklom s Haitija bio saradnik američke Agencije za borbu protiv narkotika, a otkriveno je i da su mnogi Kolumbijci znali da se sprema Moizovo ubistvo. Do danas nije rasvetljeno ko je glavni organizator atentata. U decembru 2021, "Njujork Tajms" izvestio je da bi Moizovo ubistvo moglo biti povezano sa njegovim naporima da obuzda trgovinu narkoticima i planovima da se javno razotkriju visoki haićanski zvaničnici umešani u trgovinu drogom u ovoj zemlji.

Avganistan u agoniji

Posle dve decenije na tlu Avganistana savezničke trupe predvođene Sjedinjenim Američkim Država povukle su se iz ove zemlje. Evakuacija je protekla prilično dramatično jer su talibani dve nedelje pre roka, posle višenedeljnog neometanog napredovanja ka prestonici i zauzimanja jedne po jedne oblasti, uspeli da zauzmu Kabul i preuzmu vlast nad celom državom.

Ilustracija, Spanish Defence Ministry via AP

Ljudi su tada panično pohrili na aerodrom u Kabulu, očekujući da će ih Amerikanci i njihovi saveznici povesti avionima sa sobom, kao što je obećano, ali na kraju nije bilo mesta za sve njih. Očajni građani peli su se na avione, vezivali se za njih i ginuli u letu, dok su mnogi koji su pomagali okupatorima ostavljeni na milost i nemilost talibanima, koji su veoma brzo formirali vladu i uspostavili strogi šerijatski zakon. Ceo svet se obrušio na Ameriku, koja je veoma nespretno sprovela evakuaciju i koja se za dva teroristička napada bombaša samoubica na kabulskom aerodromu umesto pripadnicima Islamske države osvetila grupi civila koji nisu bili povezani sa terorističkim aktom.

Izbori u Nemačkoj

Odlazak Angele Merkel sa vlasti posle 16 godina na mestu nemačkog kancelara učinio je ovogodišnje parlamentarne izbore u Nemačkoj zanimljivijim nego inače. Ispred njene stranke za kancelara bio je kandidovan Armin Lašet, koji se pokazao kao nejak protivnik Olafu Šolcu, socijaldemokrati koji je osvojio veći broj glasova i uspeo da dogovori koaliciju sa Zelenima i Strankom slobodnih demokrata.

AP Photo/Guglielmo Mangiapane,Pool

Šolc je postao kancelar, lider Zelenih Robert Habek vicekancelar i ministar ekonomije i klimatskih akcija, liderka Zelenih ministarka spoljnih poslova, a šef Stranke slobodnih demokrata dobio je dugo željeno ministarstvo finansija. Stranka Angele Merkel otišla je u poziciju, a nova vlada Nemačke izgradila je jasan plan sa ciljevima koje želi da ostvari tokom četvorogodišnjeg mandata.

Migrantska kriza

Migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici, koja je dovela do višednevnih napetosti između ove dve zemlje, uzburkala je celu Evropu. Beloruski lider Aleksandar Lukašenko pomogao je izbeglicama da dođu do granice sa Poljskom, koja nije želela da ih primi u Evropsku uniju, pa su vojnici koji su čuvali granične prelaze bili i agresivni prema nesrećnim ljudima koji su tražili bolji život. Bacali su dimne bombe na njih, prskali ih iz vodenih topova i pretili Belorusiji.

Sa druge strane, Lukašenko se pokazao kao dobar domaćin. Obezbedio je smeštaj i hranu migrantima, posetio ih i obećao da će dobiti sve što im je potrebno, a čak im je podelio i vakcine protiv koronavirusa usred pretnji Zapada da će njegovoj zemlji uvesti sankcije.

Leonid Shcheglov/BelTA via AP

Evropska unija nije jedina koja se loše ponela prema migrantima. I Sjedinjene Američke Države borile su se na sve načine da spreče ulazak izbeglica iz Haitija da uđu u njihovu zemlju, pa su ih granični policajci čak i jurili na konjima koristeći bičeve na napaćenom narodu.

Nepogode

Da su klimatske promene uzele maha naročito je bilo primetno ove godine, kada su se sve vremenske nepogode pokazale kao znatno jače nego ranijih godina. Ekstremni toplotni talas pogodio je sredinom juna Ameriku, Kanadu i Evropu, koja se posle toplog talasa suočila sa nepogodama u kojima su život izgubile desetine ljudi. Tornado je protutnjao kroz Poljsku i Češku, a vrućine su se nastavile i u julu. Poažeri su buknuli na grčkom ostrvu Kefaloniji, na Kritu, u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i u Rusiji. Za to vreme zapad Evropse borio se sa poplavama, koje su posebno jako pogodile Belgiju i Nemačku, u kojoj je stradalo više od 100 ljudi, a bilo je napeto i u Holandiji. I centralna Kina borila se sa strašnim poplavama, a obilne kiše nisu zabišle ni Tursku. U isto vreme u Rusiji i SAD su divljali požari.

Vatra je krajem avgusta buknula i u Grčkoj i u Albaniji, a onda je planulo i u Turskoj. Posebno napeto je bilo u Antaliji, iz koje su turisti hitno evakuisani. Velike poplave pogodile su u to vreme London, Lombardiju i Indiju, u Italiji je padao ogroman grad, a u Brazilu je pao sneg. U Turskoj i Grčkoj u avgustu je gorelo na nekoliko lokacija, a posebno dramatično bilo je na ostrvu Evija, dok je u Alžiru vatrena stihija usmrtila nekoliko desetina ljudi. U Tunisu je izmereno 49 stepeni Celzijusovih, a toplotni talas “preselio” se i u Evropu, u kojoj je najviša temperatura, 48,8 stepeni Celzijusovih, zabeležena u Italiji, u mestu Floridija, koje se nalazi u pokrajini Sirakuza na Siciliji.

Nevreme je pogodilo Austriju dok je u Atini i Kaliforniji gorelo, a uragan Grejs pogodio je obalu Meksičkog zaliva sredinom avgusta. Zemljotres koji je pogodio Haiti odneo je više od 2.200 života, a nakon njega usledio je tropski ciklon. Tropska oluja Henri izazvala je poplave na severoistoku Sjedinjenih Američkih Država, a više od 140.000 domova je ostalo bez struje, a u Venecuelni je u poplavama stradalo više od 20 ljudi. Uragan Ida napravio je u septembru haos u Luizijani, a u Njujorku je došlo do kolapsa zbog jakog nevremena. 

Evropa je ove godine zabeležila najtoplije leto do sada, a vulkan Kumbre Vijeha na španskom ostrvu La Palma divljao je duže od 100 dana. Snažni zemljotresi pogodili su u oktobru Iran, Pakistan i Japan. Sredinom istog meseca obilne kiše poplavile su Eviju, Atinu, Solun, Kinu i Filipine, dok je jak zemljotres prodrmao Krit. Veliko nevreme pogodilo je krajem meseca Siciliju, a početkom decembra više od 24 tornada protutnjala su kroz nekoliko saveznih država Amerike - Arkanzas, Ilinois, Kentaki, Misuri i Tenesi. U kentakiju je bilo posebno dramatično, stradalo je više od 100 ljudi, a potresne priče preživelih obišle su svet.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi