Američka okupacija Evrope! Šta se krije iza Bajdenove odluke da pošalje dodatnih 500 vojnika u Nemačku

Vest da će Sjedinjene Američke Države razmestiti dodatnih 500 vojnika u Nemačkoj odjeknula je širom sveta. To je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom ministarkom odbrane Anegret Kramp-Karenbauer izjavio američki ministar odbrane Lojd Ostin rekavši da je obavestio ministarku odbrane o nameri da od ove jeseni rasporede oko 500 dodatnih američkih vojnika u regionu Visbaden (zapad).

– Naravno, sjajna je vest da su Sjedinjene Američke Države odustale od planova za povlačenje svojih trupa iz Nemačke, kao što je saopštio predsednik Bajden u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, već suprotno – ove snage će se dodatno povećati za 500 ljudi. To je vrlo jak znak saradnje. Zahvaljujem vam na tome – rekla je ministarka Kramp-Karenbauer.

Ostin je rekao da će Nemačka „i u godinama koje dolaze biti važan bezbednosni i ekonomski partner SAD“.

U februaru je portparol savezne nemačke vlade Štefen Zajbert izjavio da je Nemačka pozitivno reagovala na izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena o reviziji odluke prethodne administracije da povuče deo svog vojnog kontingenta iz Nemačke.

Pročitajte još:

Amerika steže obruč: Bajden novim potezom Putinu poslao jasnu poruku

Kako su Amerikanci legalno okupirali Nemačku? Šta radi Angela Merkel?

Bivši američki predsednik Donald Tramp objavio je 15. juna 2020. godine da je odlučio da smanji američki vojni kontingent u Nemačkoj. On je objasnio da namerava da u Nemačkoj ostavi 25 hiljada vojnika.

Tramp je dodao da je doneo takvu odluku, jer smatra da Nemačka ne izdvaja dovoljno novca za odbranu i tako obmanjuje NATO. Prema njegovim rečima, ako Berlin poveća budžet za odbranu, on će vratiti sve vojnike na nemačku teritoriju.

Analitičari: Merkel vodi proameričku politiku, veliki pritisak na Rusiju

Srđan Perišić, profesor međunarodnih odnosa, kaže za 24sedam da SAD nikada neće povući vojsku, dok god se Nemci ne pobune.

– Angela Merkel vodi prozapadnu, odnosno proameričku politiku. Setimo se 2011. godine afere, kada se otkrilo da je prisluškivana od američkih obaveštajnih službi. Šta je sa tim slučajem? Sve je zataškano i to od strane nemačkih obaveštajnih službi, nema epiloga, ne postoji nijedna presuda. Samo jedan od brojnih dokaza da je Nemačka potčinjena Americi, a pogotovo ljudi oko Angele Merkel. Da li će nekada neke strukture u Nemačkoj doći na vlast i pobuniti se protiv vojnog prisustva SAD, to ostaje pitanje. Nemačke elite su proameričke, dok obični građani nisu, a to će se najviše osetiti izborima koji se održavaju ove godine u Nemačkoj – ističe naš sagovornik i dodaje:

– Amerikanci neće smanjiti vojno prisustvo u Nemačkoj, do jula traje vežba “Branilaca Evrope 21”, u više država Evrope, Letoniji, Nemačkoj i na Balkanu. Jedan deo tih vežbi održaće se i u BiH, Albaniji, Rumuniji, Bugarskoj… Ali, pravo pitanje je: od koga oni to brane Evropu? Od Rusije? To je samo pokriće, jer se Evropa oduvek navodno plašila ruske opasnosti. Kada se raspao SSSR videlo se da su to bile izmišljotine, nikakvi ruski planovi za zapadne zemlje nisu postojali. I dan danas u američkoj politici navodno se plaše od ruske agresije i organizuje te vežbe, da bi držali tenziju i to traje već 80 godina. Sad je jedan od najvećih pritisaka na Rusiju – objašnjava Perišić uz podsećanje na ključni dokument NATO, strategiju do 2030. godine, u kojem planiraju da se suprotstave Rusiji na tri lokacije: Gruziju, Ukrajinu i BiH.

Sa druge strane, Predrag Rajić, spoljnopolitički komentator, kaže za 24sedam, da se ovde radi o dve mogućnosti.

– Jedna je, pošto 500 vojnika nije drastično povećanje, poruka Rusiji zbog Ukrajine, jer je nemačka javnost uznemirena zbog zaoštravanja odnosa i moućnosti novih konflikata. Amerikanci na taj način žele da pošalju poruku Nemačkoj da je stariji saveznik i da vode računa o Evropi. Istovremeno šalju poruku da se isplati piti američki saveznik, i da ne treba da zaborave da je najjača vojna sila unutar Evropske unije Amerika. Druga mogućnost da se radi o klasičnoj tehničkoj rotaciji vojnika, ali mislim da je to manje verovatno u ovom trenutku – ističe naš sagovornik dodajući da najavu povlačanja vojske iz Avganistana ne treba shvatati ozbiljno.

– To pitanje o povlačenju američkih trupa iz Avganistana traje duže od deset godina. To je sve počelo još za vreme drugog mandata Baraka Obame, a od tada je prošlo još dva predsednička mandata i sada imamo i trećeg predsednika koji govori isto. Ova odluka je toliko puta pomerena, da ne možemo biti sigurni da će se realizovati u narednom periodu – zaključuje Rajić.

Ono što takođe zabrinjava jeste što su Sjedinjene Američke Države prošle nedelje informisale Tursku kako će dva njihova ratna broda proći turskim moreuzima kako bi bili razmešteni u Crnom moru do 4. maja, objavila je zvanična Ankara.

Agencija Rojters piše kako se sve dešava u vreme kada Ruska Federacija jača vojno prisustvo na istočnoj granici Ukrajine. U poslednje vreme došlo je do eskalacije nasilja između ukrajinskih snaga sigurnosti i separatista koje podržava Rusija u ukrajinskoj regiji Donbas.

Povlačenje iz Avganistana

Predsednik SAD Džo Bajden odlučio je da povuče američke trupe iz Avganistana do 11. septembra 2021. godine, 20 godina nakon što su napadi Al kaide pokrenuli najduži američki rat, izjavila su za Rojters tri izvora upoznata sa odlukom. Njegova odluka, ukoliko bude potvrđena, premašiće termin za povlacenje do 1. maja, a koji je s talibanskim pobunjenicima dogovorila administracija njegovog prethodnika Donalda Trampa.

U izjavi prošlog meseca talibani su zapretili da će nastaviti neprijateljstva protiv stranih trupa u Avganistanu ako ne ispoštuju rok da se povuku do 1. maja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi