Novi trend u auto-industriji: Nismo sigurni da će se dopasti onima koji vole da "stisnu" gas

Nedavno je stigla vest da će “reno” i “dačia” na svojim budućim modelima fabrički ograničiti maksimalnu brzinu na 180 km/h, dok je “volvo” to najavio još prošle godine.

Inače, “reno”, u čijem je vlasništvu i “dačia”, spominje i automatski sistem kontrole brzine pod nazivom Safety Coach, koji će prilagođavati ograničenje brzine prema lokalnim saobraćajnim propisima, uzimajući u obzir različite aspekte poput puta i vremenskih prilika.

Sa druge strane, “volvo” će kupcima ponuditi i takozvani Care Key, koji će vlasniku omogućiti da, po želji, dodatno limitira maksimalnu brzinu. Na primer, ukoliko isti automobil samostalno voze i mlađi članovi porodice koji još nisu iskusni vozači, ograničenje brzine se može postaviti i niže od opštih 180 km/h.

“Reno” i “volvo” naravno nisu izmislili fabričko ograničenje brzine, ali su njihove najave odjeknule u javnosti s obzirom na to da su lestvicu postavili prilično nisko.

Poređenja radi, nemački proizvođači premijum automobila već duže fabrički ograničavaju brzinu većine svojih modela na 250 km/h, iako ta vozila imaju motore koji omogućavaju znatno veće brzine. Ipak, kod nekih od njih je moguće, po želji kupca i uz doplatne pakete, donekle podići ovaj limit.

Postavlja se pitanje zašto baš sada stižu ovakve najave, ali i zbog čega se proizvođači ranije nisu “dosetili” toga?

E tu sad dolazi do paradoksa. Fabričko ograničenje brzine zaista ima smisla na “civilnim” automobilima koji nisu predviđeni za trkačku stazu. Vozaču bi trebalo da je važnije da je njegov četvorotočkaš startniji kako bi, recimo, bezbedno obavio preticanje, nego da može da juri 200 na sat.

A sa druge strane, kako su automobili iz generacije u generaciju dobijali sve snažnije motore, proizvođači su iz marketniških razloga kao jednu od najvažnijih stavki isticali maksimalnu brzinu svojih novih modela.

Maksimalna brzina se iz decenije u deceniju povećavala, pa su pred kraj prošlog veka mnogi porodični automobili već dostizali 200 km/h, što je samo koju deceniju ranije bila brojka o kojoj je ogomna većina vozača mogla samo da sanja.

U ovom novom 21. veku auto-kompanije su se fokusirale na bezbednost, ekologiju i automatizaciju vožnje. Podatak o maksimalnoj brzini nekog automobila više nije bio prioritet, a i zašto bi kada gotovo svaki savremeni model može da razvije više od 150 km/h, dok je u gotovo svim zemljama zakonsko ograničenje 130 ili manje.

Tako je “evolucija” počela da se odvija u kontrasmeru, pa auto-kompanije sve češće razmatraju opciju fabričkog ograničenja brzine.

Tome je doprineo još jedan faktor – masovnija pojava električnih automobila na tržištu.

Modeli na struju pri velikim brzinama troše ogromne količine električne energije, zbog čega se baterije brže prazne a, i onako nedovoljna, autonomija vožnje – skraćuje.

Zato su proizvođači “mejnstrim” električnih automobila već počeli da fabrički limitiraju maksimalnu brzinu, a ograničenje ide i ispod 180 km/h, pa kod nekih modela na struju, kao što su “škoda eniaq” ili “volkswagen ID.3”, kazaljka brzinomera ne može da pređe 160 km/h.

Iako nam logika govori da nema mnogo smisla da automobil koji nije trkački ima mogućnost da se kreće mnogo brže od zakonskog ograničenja, vozači su i dalje podeljeni po tom pitanju.

Neki su nezadovoljni novim trendom fabričkog limitiranja brzine, doživljavajući to kao još jednu u nizu restrikcija koja im se nameće, prenosi b92.net.

pročitajte još

Nove oznake na gumama od 1. maja u EU

Može skupo da košta: Zašto je punjenje mobilnog u kolima velika greška?

Kao u crtanom filmu: Prešao stotine kilometara u slupanom autu, a onda ga je zaustavila policija

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi