Nema glutena, a zovu je i hranom za mozak: Činjenice o heljdi zbog kojih ćete je jesti češće
Pogrešno se smatra žitaricom, a heljda je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota
Naše bake i deke odrasle su na heljdi. Od heljde je pravljen je hleb, razvlačene pite, ali jela se i kao kaša.
Zanimljivo je to da se ona pogrešno smatra žitaricom jer se gaji slično kao druge žitarice. I to je česta zabluda na koju možete naići u raznim tekstovima. Način uzgajanja heljde, kao i njena svojstva i način pripreme slični su ostalim žitaricama, pa je to najčešći razlog što se i ona smatra žitaricom, a nazivaju je još i pseudožitaricom. Međutim, heljda je jednogodišnja zeljasta biljke, i spada u familiju troskota. Upravo zbog toga ona može biti odličan izbor za sve koji izbegavaju korišćenje žitarica u ishrani.
Skoro da nijedna druga žitarica ne sadrži tolike količine mineralnih sastojaka kao što su kalijum, fosfor, kalcijum, a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa, kao heljda. Cenjena i na najzahtevnijim tržištima, dokazan je njen lekoviti učinak na brojne zdravstvene tegobe, naročito kod kardiovaskularnih bolesti i povišenog krvnog pritiska. Budući da poboljšava memoriju, heljdu nazivaju i idealnom hranom za mozak.
Pixabay
Još od drevnih vremena ova hranjiva biljka je osnovna namirnica za narode Istočne Evrope. Rusi s pravom heljdu mogu smatrati svojom biljkom: zabeleženo je da je oblast oko Bajkalskog jezera prvo područje na kome se heljda redovno uzgajala. Ona se u Aziji, gde je ljudi veoma cene od davnina, uvek koristila u ishrani, najčešće za pravljenje knedli. Za razliku od toga, u Istočnoj Evropi se zrna heljde prvo proprže, potom skuvaju u vodi i jedu kao kaša ili kao prilog uz glavno jelo, umesto pirinča ili krompira. Iako u Srbiji spada u pomalo zaboravljenu namirnicu, heljda je nekada, uz krompir, bila osnovna seljačka hrana.
A evo nekoliko činjenica o heljdi zbog kojih ćete je češće jesti.
–Heljda ne podnosi pesticide, ni genetske eksperimente na sebi. Jedan je od ekološki najprihvatljivijih proizvoda.
-Ima niži glikemijski indeks od ostalih žitarica i zato je deo mnogih dijeta za regulisanje dijabetesa i snižavanje telesne mase.
-Ima više proteina od pirinča, prosa i kukuruza. To se posebno odnosi na aminokiseline lizin i arginin kojih ima samo u namirnicama životinjskog porekla, a važne su za bolji imunitet, stvaranje kolagena, bolju koncentraciju i sintezu brojnih hormona.
-Ima više vlakana u poređenu sa ostalim žitaricama.
-Bogatija je i rezistentnim skrobom. Ukratko – vrstom ugljenih hidrata koji nisu potpuno svarljivi i fermentišu u tankom crevu i time postaju hrana za dobre bakterije.
-Čaj od heljde važi za jedan od najboljih prirodnih preparata za lečenje proširenih vena i jačanje zidova kapilara.
Pročitajte još
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari