Skrob je proteran iz kafe: Uskoro će na pakovanju morati da piše da li je kafa stvarno kafa, a jedan kućni test otklanja svaku sumnju

Poslednjeg dana maja više nijedna „kafa“ na policama u prodavnicama neće smeti da nosi naziv kafa ukoliko sadrži makar i zrno soje, graška, žira, leblebije, cikorije ili bilo koje druge žitarice. Takve mešavine će na ambalaži morati da nose naziv „proizvod na bazi kafe“ ili „proizvod na bazi“ – cikorije, soje itd.

Skrob, koji sada može da se nađe kao sastavni deo „kafe“, od 31. maja biće – striktno zabranjen.

Ministarstvo poljoprivrede usvojilo je u decembru 2020. godine pravilnik koji reguliše segment kafe, a on predviđa da pržena mlevena kafa, bilo da se radi o botaničkim sortama ili arabiki ili robusti,  ne sme da sadrži ništa osim kafe.

Šta je to surogat kafa

Kada je reč o surogat kafi, svi sastojci koji se dodaju moraju da stoje u nazivu proizvoda i kao takvi u spisku sastojaka, odnosno koliko ga u procentima ima u gotovom proizvodu.

Novi pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda usvojen je još u decembru 2020. godine, ali njegova primena odložena za 31. maj 2022. kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja, piše cafebarrestoran.rs.

Osnovni razlog za donošenje pravilnika je usklađivanje sa zakonodavstvom EU.

Istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“, što bi značilo da će na rafovima prodavnica i u junu moći da se nađe poneka „zalutala“ kafa – koja to više nije.

Profimedia

Šta mora da stoji na deklaraciji

Sada na deklaraciji morate da dobijete potpunu informaciju i o sastavu i o svojstvima proizvoda, tj. mora da se zna šta je kafa sa surogatom.

A surogat žitarice su ječam, leblebija, soja i do sada proizvođači nisu bili dužni da ih stavljaju na spisak sastojaka, pa nije bilo poznato koliko u kafi ima raži. To se od 31. maja menja i u nazivu ne može da stoji „zamena za kafu“ nego vrsta žitarice koja se koristi za prozvodnju tog prozvoda.
Uz nov način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafe i proizvoda od kafe, a i reguliše se tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe. Nov pravilnik uređuje pravila deklarisanja proizvoda koji se dobijaju mešanjem pržene mlevene kafe s prženom mlevenom zamenom za kafu.
Predviđaju se dva načina označavanja, a u zavisnosti od toga da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

Ukoliko je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom“.

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom“.

Ti nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Pixabay

Šta je sve zamena za kafu

Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu.

Sirovine koje se koriste za proizvodnju zamene za kafu su: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.

„Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak“, stoji u pravilniku.

Pixabay

Kako da prepoznate da li je kafi dodat skrob

Da biste bili sigurni da je ono što kupujete 100 odsto kafa dodataka skroba, možete da otkrijete ovim jednostavnnim eksperimentom kod kuće.

Potrebna vam je jedna šolja skuvane kafe, čaša vode, sirće i povidon jod iz kućne apoteke, a važno je i da voda koju koristite ne bude alkalna.

U čašu vode sipajte četiri-pet kašičica prohlađene skuvane kafe, a potom u taj rastvor dodajte tri-četiri kašičice sirćeta.
Kada u čaše s rastvorom kafe, vode i sirćeta dodate nekoliko kapi povidon joda, rastvor treba da ostane braon, a ukoliko se oboji u plavo – onda je reč o kafi koija sadrži skrob jer skrob i jod daju intenzivnu plavu boju.

Klasičan hemijski test pokazuje da li u kafi ima ili nema skorba, odnosno da li je posredi kafa ili pak surogat.

Dok stvari ne budu bile jasne ne ambalaži, osim ovog testa, dokaz da je kafa 100 odsto kafa daće vam cena, ali i kupovina kafe koju u pržionici melju na vaše oči.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi