Šljivići iz Čačka na četiri hektara uzgajaju "plavo zlato": Srpska borovnica je voćka budućnosti
Ima odličan plasman na evropskom tržištu i prosečnu otkupnu cenu od pet evra
Širom Srbije sve je više zasada pod borovnicama, a ovu biljku često nazivaju i voćkom budućnosti, zbog kvalitetnog roda i dobre otkupne cene. Berba u nižim predelima je skoro završena, dok u brdovitim krajevima tek počinje. Mladen Šljivić iz sela Mršinci pod borovnicom ima površinu oko četiri hektara i nakon pet godina od kada je posadio prve stabljike može reći da je uspešno razradio posao u kom učestvuje čitava porodica.
– Prinosi su oko tri i po kilograma po biljci, što u nekim mlađim zasadima nije slučaj, jer se količina roda menja iz godine i godinu. Kao i svako voće, koliko se uloži toliko se i dobije, a kod ove biljke najvažnija je edukacija kako bismo imali rekordne prinose – kaže Mladen.
Pročitajte još
Za razliku od drugih voćara, proizvođači borovnica nemaju problem sa potražnjom njihove robe, a ni sa cenom. Ono što je prednost Šljivića kad je u pitanju plasman, jeste to što zbog nadmorske visine rod stiže malo ranije, i to kada je na tržištu deficit ove voćke.
RINA
– Cene borovnice variraju. Startna cena bila je šest evra, da bi potom završila na tri i po evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena, koji je pet evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom – kaže voćar iz Mršinaca.
Berači borovnice mogu da zarade oko 300 dinara po satu. U većini slučajeva radi se deset sati dnevno, i ako je borovnica u punom rodu, dnevno može da se ubere oko 60 kilograma, a berba traje godišnje oko 20 dana.
RINA
Najviše ulaganja ide u samu sadnju borovnice, jer su sadnice izuzetno skupe, ali neophodno je uložiti u sistem za navodnjavanje i protivgradnu mrežu.
– Stariji zasadi moraju da imaju protivgradnu mrežu jer daju velike prinose i moraju se sačuvati, jer su ogromna ulaganja da bi se rod rizikovao i prepustio vremenskim prilikama – kaže Šljivić.
Srpska borovnica mogla bi, uz malinu, da postane još jedan brend naše zemlje, jer je na inostranom tražištu veoma tražena i prepoznata kao izuzetno kvalitetna i ukusna, zbog odličnih geografskih uslova za proizvodnju.
– Na evropsko tržište ode samo prva klasa, jer standardi koji se moraju ispuniti su veoma visoki. Mi sarađujemo sa lancem nemačkih marketa, i od nekoliko desetina voćara, nakon iznenadnih kontrola i provera, sve standarde ispunilo je samo pet kandidata – naglasio je Mladen.
Pročitajte još
Iz Mršinaca borovnica najviše ide u Nemačku, a zatim do Gruzije, Rusije i Italije.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari