Kilogram ove biljke košta do 16 evra, a malo ko je gaji: Može da donese zaradu i na maloj parceli, ali postoji velika prepreka

Malo je proizvođača u Srbiji koji gaje beli slez, iako ova biljka ima široku primenu u farmaceutskoj i hemijskoj industriji. Za njegov uzgoj postoje dobri uslovi, naročito u Vojvodini, gde mu pogoduju klima i zemljište poput ritova, vlažnih livada i rečnih ostrva.

Beli slez važi za visokoprofitabilnu kulturu koja i na malim površinama može doneti znatno veću zaradu od tradicionalnih žitarica. Proizvodnja, međutim, zahteva mnogo ručnog rada. Kilogram korena isečenog na kockice trenutno se prodaje za 15 do 16 evra, dok se ovogodišnji prosečan prinos procenjuje na 500 do 600 kilograma po jutru.

Proizvođači se sada pripremaju za vađenje korena, najvažnijeg dela ove lekovite biljke. Beli slez se seje krajem marta ili početkom aprila, kako bi seme iskoristilo prolećne kiše. Ove sezone su, ipak, prvi put posle niza godina morali dodatno da navodnjavaju useve.

Profimedia

– Beli slez se vadi traktorskim plugom kako se koren ne bi oštetio. Nakon vađenja, sezonski radnici ga skupljaju, peru, ljušte i seku na štapiće debljine olovke, a zatim i na sitne kockice – rekao je za „Dnevnik“ dugogodišnji proizvođač Dragan Gajin iz Novog Kneževca, kome je uzgoj lekovitog bilja dodatni posao.

Gajin proizvodi i seme za setvu, a za pripremu korena za prodaju angažuje sezonske radnike iz komšiluka.

Prema njegovim rečima, na tržištu Evropske unije trenutno se nudi jeftin beli slez iz Ukrajine, koji je slabijeg kvaliteta od domaćeg. Veletrgovci, međutim, često biraju robu po nižoj ceni, što utiče i na cenu domaćeg belog sleza.

– Rod će ove sezone biti prosečan, do oko 600 kilograma po jutru – naveo je Gajin.

Proizvodnja na malim parcelama

Beli slez se u Srbiji uglavnom gaji na parcelama od 10 do 50 ari. Zbog toga ne postoji zvanična statistika o ukupnim površinama pod ovom kulturom, a procenjuje se da zauzima od nekoliko desetina do najviše stotinak hektara.

Glavna prepreka širenju proizvodnje jesu skupi i teško dostupni sezonski radnici. Na većim površinama njihove dnevnice predstavljaju najveći izdatak i mogu činiti čak 60 do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje.

Gajin navodi da svake godine mora da prijavi proizvodnju Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine. Pred vađenje korena, krajem septembra ili početkom oktobra, predstavnici te ustanove obilaze njive i procenjuju očekivanu količinu. Lekovito bilje može da se prodaje tek nakon dobijanja potvrde o količini.

Beli slez otkupljuju registrovane firme koje se bave prometom lekovitog bilja, a značajan deo proizvodnje odlazi na tržište Evropske unije. Među najvećim kupcima domaćeg belog sleza su Nemačka i Francuska, gde se koristi u farmaceutskoj i hemijskoj industriji.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi