Novak iskren pred početak Vimbldona: Žena me pitala isto, nemam odgovor, ovo su emocije, idem po titulu

Novak Đoković je prošlog leta propustio šansu da osvoji svoj osmi Vimbldon i tako izjednači rekord. Sada ima novu priliku da pokuša, iako izlazi iz teške povrede, zbog koje se teniska javnost i malo obrukala.

Prošle godine ga je u pravom trileru pobedio Karlos Alkaraz, ali Novak ne želi da se predaje bez borbe.

Sada je imao sastanak sa medijima, a, kao i uvek, bio je iskren i otvoren i govorio je baš o svemu. Naravno, najhitnije pitanje jeste – koleno.

- Osećam se dobro! Da, hajde da pričam odmah o kolenu... Kada se to desilo na Rolan Garosu, odlučio sam odmah da se operišem. Bilo je nedoumica oko Vimbldona, ali je dosta igrača imalo te zahvate. Evo, recimo, Tejlor Fric, Vavrinka, Lindzi Von, podelili su svoja iskustva i to mi je dalo veru da će biti dobro, da ću moći da igram Vimbldon.

I iz te vere je počeo rad, počele su pripreme:

- Došao sam u nedelju, imao sam sedam dana dobrih treninga, veoma jakih treninga. Sa Sinerom, Tijafoom, Medvedevim i evo danas sa Runeom. To su sve igrači koji igraju dobro na travi. To su situacije gde sam testirao koleno i koleno je odlično reagovalo. To je bio dobar znak da učestvujem. Igram u utorak i samouveren sam i siguran u koleno. Do sada je sve pozitivno. Nisam imao nijedan problem. Da sam imao ijedan problem, zapitao bih se.

Ono što Đokovića prati maltene tokom cele karijere, a sigurno od osvajanja prvog grend slema jeste mentalna snaga. Koliko mu je ona pomogla da se tako brzo vrati.

- Veoma fer pitanje. Ne znam odgovor. I žena me je pitala isto pitanje. Imaš 37 godina, veliki je rizik, spremaš se za Olimpijske igre... Tu ne znam odgovor, ali imam osećaj da ne želim da propustim grend slem dok god sam u konkurenciji, dok god mogu. Želja da igram i da se takmičim je prisutna. Naročito na Vimbldonu o kojem sam sanjao kao dete. Tužno mi je bilo da razmišljam o tome da ću možda propustiti Vimbldon. Pitao sam se koliko brzo mogu da se oporavim, rekao sam da neću doći ovde da igram nekoliko rundi, želim da se takmičim za titulu. Sve ovo do sada mi je dalo optimizam da mogu da se takmičim za titulu. Nema racionalnog objašnjenja, više je do emocija da igram na Vimbldonu. Znam da su Igre blizu, da se igra na drugačijoj podlozi, ali Vimbldon je turnir iz snova. Uložio sam sate i sate na oporavak i treninge, svakog dana, uz opreznost. Nije bilo negativnih stvari tokom oporavka i samo sam se zapitao - "što da ne dam sebi šansu?".

Da li je u prvim rundama potrebno više opreza?

- Ne mislim tako. Kad god izađem, radim sve da pobedim. Ne vidim sebe kako kalkulišem, ne vidim opreznost pri pokretima. Tako radim, tako igram čitave karijere. Ako nemam potrebnu sigurnost, ne bih ovde bio sa vama. Sve što sam radio, imalo je pozitivnе naznake.

Alkaraz vas je nazvao "natčovekom".

- Ha, ha ne, ne smatram se natčovekom. Fric je natčovek, jer se od ovog oporavio za nedelju dana! Njegova situacija mi je dala optimizam da ću moći i ja. Neko ko igra na ovom nivou je uspeo u tako kratkom roku da se vrati... To mi je dalo snage i veru u proces. Nije možda skroz idealno u očima doktora koji kažu da je potreban duži oporavak, da se ne rizikuje, da se da vremena, ali to je individualno. Svako ima drugačije reakcije na oporavak, na treninge, ali nisam imao smetnji. Da sam imao takvu povratnu informaciju od svog tela, ovaj Vimbldon bi bio pod znakom pitanja. Igrao sam dva seta sa Medvedevim, igrao sam tri i po seta juče i danas sat i po. Koleno je dobro, nema negativnih rekacija.

Novak Đoković je podržavao srpske fudbalere na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Dva puta javljanjem putem video snimaka, a u odlučujućoj utakmici sa Danskom pojavio se na terenu Alijanc arene i rukovao se maltene sa svim reprezentativcima. Nažalost, nije pomoglo "orlovima" za plasman u nokaut fazu.

- Zaista se trudim da promovišem zajedništvo u srpskom sportu, pojedinačnih i timskih sportova. Trudim se da se svima nađem, da budem na raspolaganju, za svako iskustvo. Volim da delim iskustvo više nego da savetujem. Svako ima svoj jedinstveni put, postoji izvesna razlika između sportova. Imaju dodirnih tačaka, taj psihiloški pristup prema zastupanju reprezentacije Srbije, u ovom slučaju u fudbalu i evropskom prvenstvu, to je veliko iskustvo, čast i privilegija. Naježio sam se kada sam izašao na teren. Bilo je toliko naših ljudi, odzvanjala je himna. U tenisu ne možemo baš to da doživimo, ali znam kakva je emocija i kakva je tenzija. Nažalost, rezultat nije bio povoljan, Potrudio sam da dam svojim prisustvom motiv, imao sam čast da budem na terenu, da se pozdravim sa njima. Fudbal je najveći sport ubedljivo, pre 20-30 godina su neke reprezentacije bile dobre, a sada su u završnici. Ulaže se u sport, sport se razvija.

Odmah je nastavio:

- Mislim da imamo reprezentaciju sa puno fantastičnih igrača, nažalost se nije pogodilo da dožive uspeh na EP. Ali, tu su posle 24 godine, uvek se Srbija digne na noge kada je fudbal u pitanju. Nema sredine. Ili si jako srećan ili sve po spisku svakome! U svojoj karijeri sam imao sreće da budem na dobroj oštrici mača kada je naš narod u pitanju, ali je bilo trenutaka kada su moji neuspesi pogodili ljude. Za svakog sportistu, kada ti kažu da nisi dao sve za svoju zemlju, bude ti krivo. To jako lično shvatam. Trudio sam se kroz čitavu karijeru da ljudi pomisle da nisam dao sve od sebe. Rezultat je jako nepredvidiv, ako fudbalska reprezentacija druge zemlje bolje odigra, idemo dalje. Važno je zalaganje, da se vidi emocija, da izgaraš na terenu. Sama činjenica da si već u reprezentaciji je velika odgovornost i čast. Predstavljaš svoj narod, a ljudi osete i vide to. Za neke fudbale koji su na mete kritika, ne volim da vidim jer sam i sam sportista, i mene to zaboli. Mora svako da preuzme odgovornost za rezultate... I onda nastavljaš dalje.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi