Kolumna o Noletu, dokaz da nisu svi Britanci "Bremblovi": Ako je Brejdiju impresivan, trebalo bi da bude i za nas ostale

12.06.2023

20:20

Britanski Telegraf i urednik Oliver Braun o Novaku

Kolumna o Noletu, dokaz da nisu svi Britanci "Bremblovi": Ako je Brejdiju impresivan, trebalo bi da bude i za nas ostale

Urednik sportske redakcije britanskog Telegrafa Oliver Braun poikazao je još jednom da nisu svi najvažniji medijski ljudi na Ostrvu protiv Novaka Đokovića.

Ovaj novinar, koji se korektnošću isticao tokom najveće Novakove krize u Australiji pre i posle proterivanja u januaru 2022. godine, ponovo je napisao kolumnu o Đokoviću kao njenim glavnim junakom i ponovo drastično drugačije od narativa većine, koji je dobio odraz u današnjem sramotnom tekstu u Gardijanu.

Za razliku od Bena Brembla, Braun je temeljan stav o najvećem teniseru današnjice "pozajmio" od najvećeg NFL stara:

- Ako Tom Brejdi kaže da je Srbin najveći, onda je to za mene dovoljno jako - ističe Braun u svom uvodu:

- Sve do svog penzionisanja u 45. godini, sedmostruki pobednik Superboula istraživao je svaki put način da pronađe eliksir večne mladosti, propovedajući vrline antiinflamatorne ishrane, produživši tako svoju karijeru na 23 sezone. Ali pošto je Srbin osvojio svoju 23. grend slem titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, najveći kvoterbek, koji je sedeo u loži igrača pored Đokovićeve supruge Jelene, znao je da posmatra možda najboljeg među besmrtnima.

- Od jednog GOAT-a do drugog - tako je opisano njihovo rukovanje. I bilo bi teško ne složiti se, sve je veći konsenzus da je Đoković, kao jedini čovek koji je pobedio na svakom turniru najmanje tri puta, najbolji igrač koji je ikada uzeo reket.

Braun zna da u svojoj čitalačkoj publici ima previše Bremblova, pa čak i onih kojima ništa neće značiti ime Toma Brejdija. Zato tenis i raspravo u najvećem vraća teniserki, bivšoj šampionki Amerikanki Kris Evert:

- Kao što kaže Kris Evert, koji sa Đokovićem deli rekord sa 34 grend slem finala singla: "Tokom proteklih 50 godina videla sam i proučavala svakog šampiona u tenisu. Nikada nisam videla nekog poput Đokovića. Kombinacija mentalne, fizičke i emocionalne snage koja izbija svakog trena. Vreme je da cenimo ovog čoveka.” Bilo je potrebno odsustvo Rafaela Nadala i Rodžera Federera u Parizu da bi Đoković dobio priznanje koje mu je pripadalo. Dok je držao široki šampionski govor na više jezika, zadržavajući se na svojoj filozofiji da "vizualizuje svaku stvar u svom životu i ne samo da veruje u to već da je oseti svakom ćelijom u svom telu“, videlo se kao da je priznanje publike konačno bilo bezuslovno. I zašto ne bi bilo tako? U šest taj-brejkova koje je napravio na Rolan Garosu, nije napravio nijednu neiznuđenu grešku. To je nivo psihološkog oklopa sa kojim niko ne može da živi.

Englez nije mogao da ne podset nai probleme sa kojima se Đoković suočavao u bliskoj prošlosti i da mu stoga konkurenti nisu bili jedina prepreka na putu do vrha, gde će zauvek ostati njegovo ime napisano:

- U tri od prethodnih 11 takmičenja, on je bio diskvalifikovan, deportovan ili blokiran da uđe zbog zabrane Bajdenove administracije nevakcinisanim strancima. Kada je Đoković prošle godine izbačen iz Australije pod nedokazanim izgovorom da bi njegovo prisustvo moglo da podstakne antivakserce, Skot Morison, tadašnji premijer zemlje, iskoristio je spektakl da trubi o tvrdoći svoje granične Covid-19 politike. Bio je to čisti politički oportunizam. Jer, dok je Morison sada izglasan da bude bez funkcije, igrač kojeg je demonizovao vratio se u Melburn 12 meseci kasnije da bi osvojio svoju desetu titulu na AO.

- Tamo gde bi većina smatrala da je ozloglašenost težak krst za nošenje, on koristi svaku kontroverzu kao motivaciju da se bori još žešće. Čim je naišao na kontroverzu njegovog oca u bratstvu sa proputinovskom mafijom u Australiji, eliminisao je Andreja Rubljova. I pored svih udaraca koje je pretrpeo zbog tvrdnje u Parizu da je Kosovo još uvek deo Srbije, reagovao je jedva slegnuvši ramenima, pobedivši svakog protivnika – uključujući i Karlosa Alkaraza.

Finala sa Federerom na Vimbldonu izgledala su kao da se igraju u Ženevi, zaključuje autor ove kolumne:

- Njegova nadmoć ne leži samo u činjenici da drži pobedničke rekorde nad Federerom i Nadalom. To takođe mnogo duguje njegovom iskustvu da je publika bila protiv njega u skoro svakom finalu koje je igrao. U njegova tri finala Vimbldona protiv Federera, atmosfera je bila više prošvajcarska, kao da su bili priređeni u centru Ženeve, ali je Đoković svaki put pobedio, slavno odskočivši sa dve meč lopte u 2019. "Nestvarno“, rekla je Viktorija Azarenka posle trećeg pariskog krunisanja. "Najveća mentalna snaga bilo kog sportiste ikada viđenog".

Braun zavrašava tekst onako kako ga je i počeo - sa Brejdijem:

- Ako je njegova nadmoć dovoljno impresivna za nekoga Brejdijevog pedigrea, trebalo bi da bude i za nas ostale.