Vaterpolo moćnici, bivši asovi, pomagajte davljeniku, dogorelo je! Ili da "motamo kablove" i "gasimo svetla"!
Neće biti još mnogo prilika da se nađe izlaz iz situacije u kojoj se nalazi naš zlatni sport
Odavno se ne radujemo uspesima naših vaterpolista (bilo je lepo dok je trajalo), pa smo tako ostali bez šanse za zadovoljstvo i na ovom Svetskom prvenstvu.
Dobro, izborili su Delfini plasman na Olimpijske igre, ali zar to da nas zadovolji, kada znamo da su u prethodna dva izdanja najvećeg svetskog takmičenja bili pobednici. Zar stvarno treba da se radujemo što su dvostruki uzastopni olimpijski šampioni uspeli da uhvate "zadnji voz" za plasman u Pariz?
Da se razumemo, oduvek sam svim srcem uz vaterpoliste Srbije. Nisam navijač pobede, nego hroničar njihovih, na moju veliku sreću uspeha, pune dve decenije. To je ono profesionalno, navijao sam za vaterpoliste i pre toga. I poznajem te momke, pa mi se može da kažem da sigurno rade najbolje što mogu. Samo što to više nije dovoljno. Zašto? Ih, pa milion je razloga. Znaju to dobro oni koji su u vaterpolo vodama.
OD DOMINACIJE DO MAKSIMUM ČETVRTFINALA
Jako dobro znaju zašto ova smena generacija nije uspela. Zašto smo od viđenog zlata došli do stalne borbe za neko četvrtfinale. Zašto smo 2017. godine osvojili poslednju medalju na svetskim prvenstvima. Godinu dana kasnije postali smo četvrti put zaredom (oh, kakva dominacija) prvaci Evrope što niko ranije nije učinio. I to je, što se tiče Evrope i sveta, to.
Upisano je još i olimpijsko zlato iz Tokija, ali oduvek je važilo ono da su "Igre nešto drugo". Neki drugi nivo, neka druga dimenzija. Ali i to je bilo poodavno, ima evo dve i po godine.
Posle toga su na Tašmajdanu u istoriju ispraćena šestorica veličanstvenih, dvostruki olimpijski šampioni. Došli su neki novi Delfini. Da bude jasno niko nije mogao ni smeo da očekuje da oni odmah zavladaju svetom i samo nadograde uspehe svojih prethodnika. Ne ide to baš tako u životu, pa nije išlo ni u ovom slučaju.
NEMA MESTA ZA LIČNE INTERESE
Nemam nameru, a ne bi bilo ni produktivno, upirati prst u nekoga konkretno. Biće da je serija loših poteza, odluka, smena... dovela do ove realnosti u kojoj se nalazimo.
Da ponovim, nijednom igraču se ne može reći da je dao manje od svog maksimuma, pojedincima je išlo, pojedincima nije, ali vaterpolo je kolektivni sport i tu nema mesta za jedinku.
A samim tim nema mesta ni za lične interese. Pa ni za klubaštvo. Nema mesta ni za šta osim za spas! Vaterpolo moćnici, bivši asovi, pomagajte. Dižite svoj glas! Neko to mora da čuje. I da razume!
Na redu je analiza, koja mora biti baš duboka i precizna. Analiza koju je verovatno trebalo mnogo ranije obaviti, ali nije da je baš odgovaralo svima da se to dogodi. Pitanje je i šta će ta analiza doneti. Poneku plastičnu promenu kako bi se "umirila javnost" ili korenite promene i povratak starim vrednostima, staroj školi ovdašnjeg vaterpola, ako vam tako više odgovara.
Svi znaju gde je ta škola radila i kako je radila. Mnogi će joj naći zamerki i zamerki, skretati pažnju na neke neprimerene stvari u poslovanju, ali to je zaista priča za vaterpolo uposlenike i rukovodioce.
VRAĆAJTE ŠKOLU POD HITNO
Nama navijačima je bitno da se obriše ovaj sivi period, da se nekako srpski vaterpolo vrati gde mu je mesto. A to sigurno nisu borbe za četvrtfinale velikih takmičenja i ni makac dalje. Ta škola po kojoj su nas prepoznavali zbog zlata oko vrata mora da oživi. Pod hitno.
Zamislite samo koliko bi bilo fantastično da već u Parizu vaterpolisti Srbije po treći put zaredom postanu olimpijski prvaci. Nažalost, kako sada stvari stoje - neće se desiti.
A i da se desi, a da se pritom ništa ključno ne promeni, opet ćemo za nekoliko godina moći da pričamo o potonuću našeg vaterpola.
Vreme je za "prst na čelo" svih kojima je do vaterpola stalo, a imaju moć da nešto promene. I pokrenu! Pa nek budu Delfini i osmi u Parizu, ali da se posle toga nađu na svom mestu.
ROK JE ISTEKAO, RECEPT IMAMO
Vreme je da neko odmota papir sa tako ukusne poslastice koju godinama konzumirasmo, i prepozna da je tom slatkišu istekao rok. I to ne prethodnih dana. Mnogo ranije.
Postao je nejestiv, a jasno je i negledljiv. NašoJ poslastici, našem vaterpolu je, na veliku žalost, istekao rok. Vreme je za pravljenje novog, po oprobanom receptu i bez ikakvih improvizacija. Svedoci smo da nisu ništa dobro donele.
Za kraj, Delfini - ne brinite! I dalje će se za vas navijati iz sveg srca! Svi ostali - radite za dobro vaterpola, a ne protiv toga. Hoćemo, bre, da se radujemo!
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari