Daću ti sve, ako i ti meni daš isto! U suprotnom "poludim", a to je onda strašno!

Legenda srpskog streljaštva Zorana Arunović, možemo tako da je nazovemo iako očekujemo da se još mnogo, mnogo puta radujemo njenim uspesima, sve je napravila u tandemu sa rođenom sestrom Jelenom.

Nije da je čest slučaj da se dve sestre udruže u osvajanju sveta, ali je Zorani i Jeleni to pošlo za rukom. I to traje godinama. Tema je sama po sebi zanimljiva posebno ako vam je život dodelio tu sreću i zadovoljstvo da poznajete i jednu i drugu, te da, s vremena na vreme, možete i izbliza da vidite kako funkcionišu.

Doktor, mama, dreser, menadžer

Odatle i odluka da našim čitaocima bar malo dočaramo "tajnu" šampionskog tandema. Reč zbog toga dajemo treneru, na njoj je i to breme saradnje sa medijima.

Jelena (odavno smo na "ti", pa ćemo tako  i sada), hajde nam, onako narodski objasni šta sve podrazumeva tvoja uloga Zoraninog trenera.

- Sestra, mama, drugarica, oslonac, rame za plakanje, istraživač, menadžer, doktor, dreser lavova, kritičar, spremačica (smeh). Ispada da sam "one man show" za Zoranu, ali ne bih to radila da nisam sigurna da je i ona potpuno posvećena svemu. Koliko sam ja posvećena, toliko imam identičan odgovor od nje. Rastemo zajedno. Kada se setim početaka, i ovoga što je sada, pa to je nebo i zemlja. Neuporedivo. I treba da je tako, ponosna sam na to.

24sedam/Gojko Filipović

Jesi li, pored gore nabrojanih "funkcija" i "tiranin, diktator"?

- Kad "poludim"... Strašno! Bila sam ranije drugačija, ali sad i ovo iskustvo koje imam... Problem je što nekad neka tvoja reakcija izazove pozitivan efekat i ti onda misliš da je to normalno. Vikneš negde i ona propuca! I ti onda uporno to isto radiš misleći da je to pravi put, a ništa se ne dešava. Godine prođu a ne nauči se lekcija. Ali! Ja sam brzo sabrala dva i dva....
Zbog toga su moji treninzi malo drugačiji, ja s njima pričam dok pucaju, ja navijam, savetujem, kritikujem ali ne vređam! Okrenuta sam podsticanju da mi daju najbolje što imaju. Sad ako je nečiji limit tu, ne mogu ga ja probiti. Ali ako je limit visok, a takmičar mi daje mnogo ispod toga, e onda tu "poludim". Nemoj da mi se daješ dozirano! Ili sve ili ništa. Kod mene u sportu nema sivo, samo crno ili belo. Ako se ja dajem potpuno moraš i ti. Gde god ti bio limit hoću sve da dobijem!

Ne mogu svi kao Đoković

Kako znaš gde je limit?

- Trenerska procena. Ako duži vremenski period udaraš rezultatski plafon, i udaraš, promeniš trening pa opet udaraš, pa izmisliš novo i opet udariš, znači tu ti je limit. Više od toga ne možeš. Znamo da ne može svako da skoči kao Ivana, da igra tenis kao Đoković... To su ljudi koji postavljaju standarde uspešnosti.

Pa da, ali u streljaštvu je standard 10,9 tu nema pomeranja.

- Ne može svako da upuca tih idealnih 10,9. Rezultati pojedinca ti pokažu da li on to može. Ali pre rezultata ti to pokaže stav koji ima o autoritetu, nivo poštovanja koje ima prema svojim kolegama, ka vremenu i obavezama. Sve to zajedno kompletira sliku o sportisti.

Doznali smo nedavno da je u timu SK Olimpik 011 i novo ime, bez pritiska ćemo reći nova nada srpskog streljaštva Eleonora Radulović.

- Da. I srećna sam zbog toga! Preselila se iz Gornjeg Milanovca i trenira sa nama. Donela nam je novu energiju. Ima samo 17 godina, a bila je 9. na Evropskom prvenstvu, ušla je u finale na najvećem međunarodnom turniru u Minhenu, prvakinja je države u juniorskoj kategoriji. Nije lako sa 17 godina ostaviti život u Gornjem Milanovcu i doći u Beograd. To me fascinira i kod nje i kod njenih roditelja. Iako ima samo 17 ona kaže da vreme njenog uspeha počinje ovde. Zadovoljna sam načinom na koji se adaptirala na ozbiljnost i zahteve koje imam ka njima, a rezultati su došli kao logična posledica svega toga. Bez preciznosti ne možeš da imaš rezultat, preciznost nemaš bez treninga, trening nemaš ako nisi zdrav i to je sve vezano. Nema preskakanja, beskrajno sam strpljiva i lako određujem prioritete.

Škola i sport moraju zajedno 

Postoji tu i jedno veoma važno pitanje. Kako se devojka od 17 godina uklopi u potpuno promenjen život. Šta biva sa školom i obrazovanjem pored sportskih uspeha?

- Sve smo uradili da uklopi. Pre svega porodica, pa profesori, pa klub. Bolja je ovde u školi nego u Milanovcu. Zorana je primer, završila je filološki fakultet u 36. godini, ali nikada nije odustala od obrazovanja. Sada je uz podršku Olimpijskog komiteta upisala kurs MOK, koji se bavi stvaranjem sigurnog okruženja u sportu. Trebalo bi da polaže za  licencu uskoro. Ne smeš da odustaneš od obrazovanja, ne smeš da zanemariš nijedan aspekt svoje ličnosti, pa tako i Eleonora radi. Ne možeš nekoga da vodiš tako da se unapređuje u samo jednoj sferi. Ja u to ne verujem. Evo Ivana Anđušić Maksimović ima jednu fakultetsku diplomu, a za drugu joj je ostao diplomski. Uz to ima i karijeru kao tvoja koleginica. O sportu nema potrebe da pričamo. Mnogo je važno povezati školu i sport. 

To sad, iako je jasno da je tako, zvuči kao floskula. Možeš li detaljnije pojasniti tu vezu sporta i obrazovanja?

- Svi dobro znamo šta se dešava sa ljudima koji dožive neku povredu i ostanu bez ičega. To je tragedija! A streljaštvo je takav sport da samo probrani među elitnima mogu spokojno da žive posle karijere. Ne možemo mi nekoga zanositi da će on baš biti taj. Polako, rezultati će pokazati. A i među svima koji imaju rezultate postoji još neki filter da bi neko sebe zvao "superstarom". Tek tada, kada valorizuješ svoje rezultate kroz neki finansijski momenat, onda možeš da kažeš da možeš da se opustiš, da ne radiš ništa. Mada mislim da je po psihu loše ne raditi ništa.

Najslađa mi je Zoranina medalja

Vi ste "superstar" u streljačkim krugovima, ali se to u Srbiji baš i ne vidi. Smeta li što više ljudi znaju za nekog fudbalera, koji nije postigao ništa ni blizu vama?

- Ne smeta mi! Nema veze. Jasno mi je da tržište diktira tražnju. Mediji će da puste ono što je traženo, možda ne svi, ima izuzetaka. Možda si ti izuzetak kao što sam i ja izuzetak, ali većina piše ono što je traženo. Meni je to potpuno jasno. Moj izbor je da se bavim ovim sportom jer sam oduvek uživala u tome. Tranzicija iz sportiste u trenera mi je bila onako malo kritična zato što sam volela da se bavim sportom, ali samo sam promenila ulogu. Imala sam tu sreću, jeste to sreća, da odmah krenem sa jakim rezultatima kao trener i to je ono što mi daje satisfakciju. Pokazatelj da sam na pravom putu, da ispunjavam svoje snove. Moji najveći snovi su vezani za uspeh sa Zoranom! To je moj san! Držim predavanja, tamo, pa tamo, dobijem aplauz, sjajne kritike, ali medalja sa Zoranom mi je najslađa. Kao što je i najveći stres. Ko gleda sa strane zna kako to izgleda. To može Goran Mikec da ispriča, kaže: nisam smeo da ti priđem na šta si ličila. Ali ja Zoranu mnogo volim i odatle veliki stres.

Sad, ako vam ne smeta ta razlika u popularnosti, da li onda možemo da kažemo da je bolje što je tako?

- Ne! Nije bolje što nas ima samo kad su Olimpijske igre. Tada odjednom upadaš u tu žižu. Živiš život koji neko drugi živi svakog dana i onda te to malo poremeti. Ali, ne mogu da kažem da mi smeta. Samo ne mogu ja da budem Kalimero koji će da ispravlja nepravdu. Ako bi se gledalo po rezultatima, pa Dragan Jović Gale ne bi izbijao iz novina. Je li tako? Nisam ja najbolja i najuspešnija, zna se ko je broj 1. Pa to je Gale! A gde ga vidimo? Ili Roksanda Atanasov, Dejan Savić, Goran Obradović, pa o tome ne treba da pričam o tome koliko oni sijaju na trenerskom nebu.

Šampionka sa šampionkama

Jedno od tih imena je i novina u tvom timu...

- Važno je to što smo priključili vrhunskog trenera ekipi! Roksanda Atanasov je deo našeg tima! Kako da to kažem, zloupotrebila sam situaciju što je karate skinut sa programa Olimpijskih igara. I kada je Jovana Preković (pulenka Roksande Atanasov, zlatna srpska olimpijka) završila karijeru, a igrom slučaja ja sam bila u Bordou, gde sam baš tada držala predavanje Francuzima, pa nisam stigla na poslednji meč, već sutradan je to bilo to. 
A zanimljivo je što sam ja sve to osmislila mesecima ranije, dobro izvagala, i odlučila da sačekam da Zorana osvoji kvotu za Pariz i da krenem u realizaciju. Zorana je uzela bronzu na Prvenstvu Sveta, Roksanda mi je čestitala na olimpijskoj kvoti, a ja sam joj odgovorila NIŠTA ČESTITAM, TI ĆEŠ AKTIVNO DA UČESTVUJEŠ, TO JE MOJ SLEDEĆI KORAK!

Očigledno je pristala. Šta je njena uloga?

- Našla smo joj ulogu mnogo pre nego što je došlo do formalnosti, ona je deo tima i ja se mnogo radujem što je svoje ogromno, pre svega empirijsko znanje stavila nama na raspolaganje. Na tacni nam je dala sebe u pripremi Zorane za Pariz. Iako karate kao sport naizgled deluje potpuno drugačije od streljaštva, kada si šampion potrebne su ti odlike koje su univerzalne za svaki sport. Raduje me to što se uključila u sve kao da smo od početka karijere zajedno. Nije zazirala od toga što ne dolazi iz ovog sporta i bez tvrđenja pazara je pristala da bude sa nama. Ide već na takmičenja, srećna sam zbog njenog znanja i energije, to je ogromno! Ne možeš da dozvoliš da neko ko je sve to postigao levitira negde okolo, a da ga ti ne zgrabiš! Nisam smela da propustim tako nešto. Dala sam predlog, malo smo modifikovale i sad gledamo kako sve to izgleda. Sigurno će biti promena u hodu.

Ali, opet, karate i streljaštvo...

- Ne verujem da je iko do sada radio taj spoj, ali ima mnogo smisla i o tome ćemo da pričamo kada OI u Parizu budu iza nas. Da kažem koliko nas je Roksanda unapredila i u kojim segmentima. Meni je vidljivo i jasno šta je već uspela da uradi, u prvih par meseci, jer ja znam da na Zoraninom nivou nema prostora za grandiozna poboljšanja. Ključ je u detaljima, u sitnicama, u promenama koje diskretno i uporno podižu efikasnost celog tima. Imam neverovatno poverenje u svoj tim, u svoje ljude, i uvek sa ponosom ističem da je njihova uloga daleko od zanemarljive.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi