Najbolji na svetu svima želi da budu najbolji! Godina za pamćenje Dragana Jovića i srpskog tekvondoa!

Biti u nečemu najbolji na svetu mogu samo oni "odabrani". Biti dva puta najbolji na svetu, e to je već određeno za "odabrane među odabranima". A tri puta?

O tome, kao i o celoj prošloj godini, pričali smo sa tekvondo trenerom Draganom Jovićem. Čovekom koji može i mora da bude ponosan na ono što je napravio od sporta, od svog kluba Galeb, ali i od "običnih" dečaka i devojčica koji su se pronašli u tekvondou.

Pitamo da li se 2022. godina može nazvati najuspešnijom dosad.

- Uvek su Olimpijske igre vrh piramide i ono što se uradi na OI su najjači rezultati. Ali ako gledamo jačinu takmičenja i vrednost svakog od ovih rezultata, ovo je po broju medalja moja najuspešnija godina u karijeri, sa dva zlata i jednom bronzom na Svetskom prvenstvo plus još dva takmičara iz druga dva kluba koji su osvojili srebro i bronzu. Čitava naša reprezentacija je napravila stvarno junački podvig. Tako da možemo da kažemo da je ovo možda naša najuspešnija godina, ako ne uzmemo OI u obzir.

Kada smo godinu dana ranije pričali o planovima, preciznije rečeno željama za tada novu 2022. godinu, mogli smo da naslutimo da će biti uspešna...

IMAMO BUDUĆNOST

- Najavljivao sam smenu generacija koja se upravo dešava, ali smo radili, kako bi se reklo "po pe-esu", i napravili smo neki dobar sistem koji uvek izbaci nešto što vredi od mlađih. Evo sada su izleteli u prvi plan Nadica Božanić iz našeg kluba, Takov Stefan iz Obeliksa i Aleksandar Perišić iz Azije, ali na njima se radi otkad su bili pioniri i kadeti. Mi smo uzeli dve kadetske medalje sada i to je ona Sergeja Ivanovića mogla da bude zlatna ko od šale. To govori da će biti u budućnosti, ako se radi na pravilan način, šanse da se bude u tom vrhu. Inače u sportu niko ne može da da garanciju. To što ja želim, maštam i pričam, pa se podesi da tako i bude, jeste neki dobar kontinuitet, ali treba uvek biti pri zemlji i kad ste na vrhu i ne treba potonuti kad nekad ne ide. Jednostavno sport je takav i ne možete uvek da budete najbolji.

Možemo li da izmaštamo 2023. godinu?

- Iskreno se nadam. Prva želja nam je da se kvalifikujemo na Olimpijske igre, a to podrazumeva niz medalja u ovoj godini. Tu je Svetsko prvenstvo i Evropske igre i Evropsko prvenstvo, Grand pri... Ako 60, 70 odsto toga uradimo kako treba, trebalo bi da budemo kvalifikovani. Ali opet daleko je decembar 2023. idemo mi korak po korak. Počeli smo s bazičnim pripremama, polako krećemo, palimo mašinu i nadam se idemo utabanom stazom. Bez mnogo euforije, bez mnogo pompe, nije nam ni prošla godina bila sjajna negde u aprilu, maju na EP, ali smo i dalje radili kako smo verovali da treba da se radi, pa je rezultat bio dobar na najtežem i najvažnijem takmičenju. Nadam se da ću i u 2023. uspeti da ljudima pikiram formu kad je najpotrebnije i da će oni izdržati sve što nosi sledeća godina. Imamo šanse da iz kluba kvalifikujemo tri takmičara, uz malo sreće i četiri. Srbija ima šanse za četiri, pet, možda i šest, ali može da se dogodi da niko iz tekvondoa ne ode na Olimpijske igre. Da ne bio taj scenario bolje da ne maštamo nego da radimo, pa da pričamo o ovome u decembru.

I ove godine stigla je nagrada za najboljeg trenera na svetu, treći put u karijeri. Ali ove godine si "začepio usta" onima koji su pričali da ne umeš sa muškim takmičarom osvojiš medalju.

NAJBOLJI NA SVETU, TREĆI PUT!

- Uvek ima tih koji nalaze nešto da u nečemu nisi... Mogao si ovo, mogao si ono... U svakom slučaju ne bavim se tim spekulacijama, niti se takmičim da li ću biti najbolji trener. dajem sve od sebe da napravimo najveći rezultat jer znam da to Srbija očekuje od nas. Sve sportske organizacije navijaju za nas da napravimo rezultat jer to svakako ide na konto Srbije. Gledam mnogo šire od klubaštva i mnogo šire od ličnog interesa. U svakom slučaju na kraju godine se sabere šta ste dobili kao klub i kao trener koji je radio individualno sa nekim sportistom. Pa eto, pogodilo se da sam imao tri medalje, dve zlatne i jednu srebrnu na SP i da je to bilo više nego dovoljno da me, sa velikom većinom glasova, izglasaju za najboljeg trenera sveta, rekordni treći put. Značilo mi je izuzetno zbog Srbije, ali s druge strane me obavezuje. Evo sada sam umesto tri nedelje imao tri dana odmora. Očekivanja javnosti, ali očekivanja od samog sebe su velika i ja sad nemam kud. Jako je blizu Pariz, ne želim ni sebe ni druge da razočaram. Želeo bih da baš u Parizu bude on o što se očekuje i što je pokazalo ovo Svetsko prvenstvo, da budemo sport broj jedan sa tim rezultatima.

Pa zar nije moglo malo duže da se odmori. U toliko dugom ciklusu moglo je bar do Božića da se odmori.

- Odmarali smo 31, 1. i 2. Dao sam im odmor. Tijana i Nadica su imale dve nedelje, a ostali tri nedelje. Stvarno su se odmorili. Ja nemam prava na taj luksuz. Nisam vodio treninge poslednjih mesec dana sa mlađim selekcijama. Nisam fizički bio u sali, ali sam radio neke druge stvari koje moram ja da radim. Jedna od njih je kako da preživimo u ovom centru koji nam je doneo ove medalje.

Ponovićemo još jednom da ostane dobro upamćeno. Dragan Jović je tri puta izabran za najboljeg trenera na svetu. Tri puta, kao niko nikada ranije! A pored rada, rada i rada, postoji tu još jedna, pa možda i najbitnija komponenta.

SJAJNA VLADANA I ODRASLA DECA

- Ključna stvar u svakom poslu je podrška. A porodica se izjednačava sa podrškom, da nemate saplitanja unutar kuće i da ne morate da trošite energiju na stvari koje mogu da vas odvuku sa pravog puta. Da imate nekog ko će da vas sasluša i razume, da ispoštuje vaše odsustvo i zameni vas tamo gde treba da vas zameni. To kod mene traje jako dugo, moja deca su već odrasla pa im i ne smeta. Čak i "slave" kad mogu da naprave žurku bez mene. Ali kako su stariji i zreliji još više se raduju mojim rezultatima jer ih doživljavaju lično. Znaju da oni podnose žrtvu zbog tih rezultata. Njihovo sazrevanje i odrastanje je bilo bez mene u neku ruku. Kako su stariji shvataju da sam morao negde da popustim negde da zategnem. Nažalost to je bilo nauštrb njihovog odrastanja, ali imam sjajnu Vladanu koja je brinula o njima i znala da im objasni. Svi smo u istom sportu, i oni su vežbali, i ona je vežbala. Nekako smo se prilagodili toj celoj priči. Sada često putujemo zajedno i mnogo je rasterećenija priča. Zahvaljujem im što su mogli da izdrže sve ovo, ali svi znaju da bez podrške unutar kuće ne bi bilo svega ovoga. Onda i ono oko vas. To je jezgro koje čini sportski tim. Ako vi u klubu imate nekog ko jedva čeka da odete pa da ne radi ništa vama će klub propasti. Moji treneri se trude, daju svoj maksimum, da kad se ja vratim sve bude još bolje nego što je bilo kad sam odlazio. Žrtva se isplatila jer smo od sporta za koji niko nije čuo smo napravili najuspešniji sport u Srbiji što se tiče olimpijskih medalja. Ponosim se jer sam bio predvodnik toga. Moja i misija Milice Mandić iz 2012. godine koja je glasila da se sport ne ugasi i da se omasovi je uspela. Sad svi znaju za naš sport! Presrećan sam što su tu i deca koja mogu da vide da svako može da uspe i da je početak tu. U krugu porodice, u krugu našeg kluba. Da vide da svako ima šansu, da mogu da pipnu tu Milicu, tu Tijanu, tog Mahdija, da znaju da su živi i da oni tu treniraju, da se znoje. Da je to jedan put koji mora da se prođe. Nekad bude teže nekad lakše, ali to je ta utabana staza.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi