Kad preživim Mionicu, Olimpijske igre će mi biti "ništa"! Zorana Arunović na najvećem ispitu! (GALERIJA, VIDEO)

Kada u svetu streljaštva kažete da ste iz Srbije među prvim asocijacijama sagovornika bude Zorana Arunović.

Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu osvojila je zlatnu medalju u miksu sa Damirom Mikecom, odnosno srebrnu kao deo ženskog tima Srbije sa Brankicom Zarić i Jovanom Todorović.

Usledila je kratka pauza i nastavak priprema za takmičenja koja Zoranu očekuju u narednom periodu. Za početak prvenstvo Srbije, koje po pravilu ne donosi pritisak kakav se oseti na onim najvećim takmičenjima.

Ali, uvek postoji i izuzetak koji potvrđuje pravilo. A ovaj šampionat Srbije biće baš takav! To će nam uz mnogo smeha i topline u očima oktriti upravo velika šampionka.

IMA NEŠTO VEĆE OD PARIZA

- Za vikend je državno prvenstvo u Mionici. Naravno, idemo na zlato, a sad će da li ćemo uzeti to je veoma diskutabilno - kaže Zorana za 24sedam, pa objašnjava odakle takva izjava od nekoga ko je bez premca najbolji u državi, pa i šire.

- Samo takmičenje neće nositi toliki pritisak koliko svi ti ljudi koji će doći da nas gledaju. Sve je to familija koja živi u Ljigu, Veliševcima, Mionici, Valjevu... Dolaze i iz Beograda. To je zapravo jedina prilika da ja ljudima pokažem čime se bavim. Tako da je već dogovoreno, biće oko 70-ak mojih ljudi i ako to preživim, mogu da preživim sve. Da kažemo nema pritiska, ali bilo bi baš bezveze da budem druga.

Pa otkud baš u Mionici da bude "porodično okupljanje".

- Moj tata je rođen u jednom selu pored Ljiga i Jelena (Zoranina sestra i trener, prim. aut.) i ja smo celo detinjstvo provele tamo. Mnogo volim da odem tamo kad god imam priliku da budem više od par sati. Posebno sad u ovom periodu, tamo je sad prelepo zato što smo u brdu, okruženi šumom... Predivno.

Zvuči kao da je to neki tvoj "raj na zemlji".

BAŠTOVANSTVO I CVRKUT PTICA

- Kada se desilo sve ono sa koronom i kada je bilo ono prvo zatvaranje posle mesec dana kod kuće sam otišla tamo. Shvatila sam da ne želim da se u pet sati zatvaram među četiri zida u stanu. Spakovala sam sve, kupila neke sadnice i otišla u selo. I tamo sam bila mesec dana i to je stvarno bilo prelepo, onoliko koliko je moglo u tim okolnostima koje su nas sve zadesile - kaže Zorana i očigledno pune duše nastavlja:

- Budiš se uz ptice, ležeš uz ptice, nema zvukova prevoza, nema da nešto udara u asfalt. Nema ništa! Tamo sam otkrila sklonost ka baštovanstvu, podigla mami plastenik, zasadila krompir, paradajz, papriku... Posle su došle i lubenice na red.

A pored baštovanstva?

- Probudim se, sa Jelenom od 9 ujutru pa do nekih 12 ili jedan, odradim online trening, sprčkam neki ručak i krećem. Imamo tamo neki letnjikovac koji je tata još pravio, ručno pravljeno od punog drveta... Sve sam to prefabrala, sredila... Ispala ptica iz gnezda, pa sam pravila gnezdo da je spasim. Meni je tamo mnogo lepo.

FINALE OLIMPIJSKIH IGARA

Dobro, ali hajde da se vratimo na streljaštvo i državno prvenstvo koje te očekuje.

- I sada svi ti moji rođaci koji su i u Ljigu i u Veliševcima, Mionici, Valjevu... Svi dolaze. Tako da će to da bude jedan spektakl za mene. Ako to preživim mogu sve da preživim. Šta? Finale Olimpijskih igara, ma ništa... (smeh) Prvo preživi prvenstvo države, pa sve ostalo.

Preživiš, i onda ide scenario ti osvajaš zlato pošto si najbolja u Srbiji...

- E onda se bacam u publiku (smeh). Ide prase, ide jagnje. Od svega toga najvažnije je treće poluvreme! Videćemo šta ćemo da radimo.  Ne znam šta će biti, neka me iznenade.

Još malo o "navijačima" koji će biti na strelištu u Mionici.

- Kada živiš život kakav živimo Jelena i ja onda je teško održati kontakte sa ljudima koji su tvoja krv, koji su ti bliski, ljudima koje voliš, sa kojima si odrastao. Teško je ostati u kontaktu kada više nismo tu nego što jesmo. Mi baš dugo nismo imali vremena za porodična okupljanja, pa smo odlučili da u kratkom vremenskom periodu napravimo dva okupljanja za neke moje velike medalje, hvala bogu bilo ih je u prošloj godini. I onda kada je došlo ovo prvenstvo Srbije baš u Mionici rekle smo "moramo da se vidimo na državnom". To je prilika za sve nas da se vidimo i da im približim ovo čime se bavim.

Biće tu i još neko. Sasvim slučajno rod rođeni.

- A pritom sve organizuje Streljački klub Valjevo, a glavni trener tamo je naš rođak, naša krv. Mi mu dođemo tetke, on je nešto najbliže po krvi što postoji, a ne znam koliko godina uopšte nismo bili u kontaktu. Dok je tata bio živ više su se negovali kontakti, ali je sa njim otišao i taj neki intenzitet druženja. Sa jednim delom porodice smo na neki način i izgubili kontakt i onda smo počele da putujemo, ne može da se stigne. I na kraju čovek osvanu u streljaštvu! Sve se nekako baš lepo uklopilo.

NEKA BUDE TREĆE ZLATO

Završićemo ovu neobičnu i lepu priču, onako kako intervjui sa sportistima i treba da se završe. Pred Zoranom (i Jelenom) su Evropske igre, nešto kao OI na Starom kontinentu, takmičenje koje je naša šampionka već dva puta osvojila.

- Čekaju nad Evropske igre, hoću i treće zlato. Zvanično će biti održane u Krakovu, ali kako tamo ne postoji streljački centar mi ćemo biti u Vroclavu. Isto kao što će OI biti u Parizu, a mi na sasvim drugom mestu. Ima do tada još takmičenja, ali će sve brzo da prođe. Zbog toga smo napravili baš kratku pauzu posle Evropskog prvenstva i počele sa pripremama za to jer je to takmičenje na koje idemo u ovom delu sezone.

To je to za ovu priliku, a mi za Zoranu imamo samo jednu poruku - Nastavi da treniraš, Mionica je blizu!

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi