Papapetru zna da Partizanu fali samo jedna stvar, a to nije kvalitet: Grk je bio potpuno otvoren u intervjuu za 24sedam

Joanis "Janis" Papapetru došao je letos kao jedno od najvećih pojačanja Partizana u ovom prelaznom roku. Jedan od lidera grčke košarke, koji uz Janisa Adetokumba i Lefterisa Bohoridisa važi za najtalentovanijeg u generaciji 1994. u toj zemlji.

Došao je pošto je bio kapiten Panatinaikosa, sa velikim očekivanjima navijača. Sezonu je počeo sporo, timu se priključio tek krajem septembra, ali je u poslednje vreme počeo da pokazuje zašto je došao.

U novogodišnjem intervjuu za 24sedam ispričao je da uživa u Partizanu i neverovatnoj podršci koju dobija, kako mu je u Beogradu super, kako odmah sa Srbima postaje najbolji prijatelj, ali je iskreno pričao i o seriji loših rezultata i nije uopšte bežao od odgovornosti.

Crno-beli su posle teške serije od sedam poraza u osam mečeva, vezali pet pobeda, od čega tri u Evroligi. Među te tri su i ona nad dvostrukim uzastopnim prvakom Evrope Efesom i tada liderom na tabeli Fenerbahčeom, i to u gostima.

Serija pobeda posle serije poraza

- Dobri smo sada. Imali smo težak period, i nama je bilo teško. Nov smo tim, morali smo da se prilagođavamo jedni drugima, da se pronalazimo i igramo bolje. Mislim da smo sada dobro raspoloženi, igramo bolje, ostvarili smo važne pobede i nadam se da ćemo ovako nastaviti.

Gledamo na ovim medijskim treninzima, uvek se šalite, smejete, podržavate, atmosfera je uvek tu, tako da timska hemija verovatno nije bila uzrok loših rezultata?

- Ne, ne. Izgubili smo mnogo utakmica na jedan posed. U košarci, kao i u životu, morate da se pripremite, ali neke stvari zavise i od sreće. Sreća je sastavni deo igre, izgubili smo toliko utakmica na jedan posed. U redu, nismo uspevali da privedemo utakmice kraju, ali nismo ni imali sreće. To ne utiče na atmosferu, znamo da imamo sjajne momke u timu, trenere, ceo klub, svi su prva klasa, od prvog do poslednjeg. Sjajno je, uživamo, jedino zbog čega smo bili tužni su navijači. Hteli smo da i oni uživaju. Osećamo njihovu podršku i tužni smo što nismo imali rezultate koje smo hteli. Sada imamo dobru šansu da se oporavimo.

MN Press

A šta se tačno promenilo između serije poraza i serije pobeda? Svako kaže da su sitnice u pitanju, ali sa strane deluje da se nije mnogo toga promenilo. Ipak, ono što vas proganja cele sezone su one stvari koje Željko Obradović zove "dekoncentracija": ne izgubljene, nego poklonjene lopte, ispadanje u odbrani, nepreuzimanje, ignorisanje uputstava sa klupe oko faula… Mnogo toga je bilo. Zašto se to dešava?

- To je ljudska priroda, za sve nas. Razumemo važnost svake akcije, važnost toga što izgubimo kad utakmica zavisi od te jedne akcije, a obično je više od jedne, ali to je ljudska priroda: svako će ponekad da pogreši, svako će u jednom trenutku života da bude lenj, svako će loše da pročita stanje na terenu, van terena… Mislim da je to deo ljudskog karaktera, a naš posao je da se teramo do krajnjih granica fizički, ali, najvažnije, mentalno takođe da bismo zadržali koncentraciju i fokus i uvek imali na umu da sve što uradimo tokom utakmice ima uticaja na rezultat, i da budemo dosledniji.

Pričalo se da timu fali lider, jedan igrač koji će da bude vođa. Nije mali broj ljudi koji je to očekivao od tebe. Umesto toga, imamo neku "demokratiju", nema igrača koji je baš vođa…

- I dobro je da tim ima različite ljude koji vode i igraju drugačije uloge na utakmici. Što se mene tiče, imamo sjajne igrače, sjajnog trenera, stručni štab i sve ostalo, stvarno verujem u ovaj tim. Kad bi se razmišljalo da uvek nešto fali, onda bi to moglo da se kaže za mnoge. Dokazali smo protiv najboljih da možemo da igramo sa njima, dokazali smo da možemo da ih pobedimo, jedino nismo dokazali da možemo da budemo konzistentni. Na ovom nivou, u Evroligi, uvek treba neko da iskoči, uvek treba mnogo ljudi da doprinese, po mom mišljenju. Treba da budemo konzistentniji, mislim da je rešenje ovde, unutar tima. Mislim da imamo šta nam je potrebno, ali treba da budemo stabilniji.

MN Press

Igrao si trojku uvek, a u Partizanu smo te gledali na četvorci, pa i na petici. Gde sad vidiš svoju poziciju? Znam da je to trenera, a kad smo kod trenera, kako je raditi sa Željkom?

- Trening sa Željkom je čudesan. Svakoga dana se od njega nauči nešto. Dobio sam fenomenalnu priliku da radim sa njim. On je strastveno je predan ovoj igri, učitelj je ove igre, ovo je  čudesno. Iskreno, stvarno fantastična prilika. Nikada ne bih promenio ovu odluku. Što se tiče moje uloge, mnogo godina sam bio u Panatinaikosu, bio sam kapiten, igrao sam različite uloge, bio sam tamo u zoni komfora, znao sam sve i radio sam sve, igrao u Evroligi na visokom nivou. Ovde je sve novo, van sam svoje zone komfora, u smislu da nisam kod kuće, da nisam u timu gde me svi znaju. Sve je drugačije. Ali, sveukupno, jako sam radostan što sam ovde, sve što se dešava. Osećam da je smisao života u ovome, da shvatiš šta se dešava i zašto. Kako dolaze različite situacije od kako sam došao, trebalo mi je vremena da se prilagodim. Nisam dobro igrao u početku i polako, polako sam počeo da budem bolji i da doprinosim timu i pomažem ovom timu da pobeđuje. Zato sam ovde. Hoću da ovaj tim pobeđuje. Svakim danom se osećam bolje. Kao što sam rekao, srećan sam što sam odlučio da dođem.

MN Press

Pozicija…

- Što se tiče pozicije, cele karijere sam igrao trojku. Igrao sam četvorku, peticu, dvojku… Ali, cele karijere igram trojku i tu sam se dokazao.

Nisi mlad, ali nisi baš veteran, neki igrači sa godinama menjaju pozicije…

- Tako je, tako je. Meni je najudobnije da igram trojku, ali mislim da su trojka i četvorka, u zavisnosti od sistema, često i ista pozicija, slična stvar. Zavisi od sistema i igre.

Neki treneri čak pričaju da su klasične pozicije u modernoj košarci i prevaziđene…

- Da, da, da, znam za to, pratim šta se dešava i slažem se. Ali, ako me pitate za jednu poziciju, to je trojka.

Srbi i Grci su uvek imali mnogo toga zajedničkog, mnogo posebnih veza i u poslednjih 30 i više godine, ako se izuzme 1995. godina, ti odnosi su bili više nego prijateljski. Kako je tebi u Beogradu?

- Ma, sjajno, sjajno! Kad sam rekao da sam van svoje zone komfora, nisam mislio na to da se ovde osećam loše, već da se desila promena. Da sam ostao u Panatinaikosu, gde sam bio četiri godine, to bi bio nastavak, a ovo je promena. Ali, ljubav navijača, grčke zastave u Areni, ljudi koji pričaju i opšta ljubav – vrlo sam zahvalan na tome. Kada sam igrao u Grčkoj, kad god dođu Srbi da igraju, kao što su bili Milutinov ili Nedović, ko god da dođe iz Srbije, odmah bismo postali najbolji prijatelji. Naše kulture su jako, jako slične, a isto se osećam ovde. Kad su u pitanju kultura i ljudi, osećam se kao kod kuće. Vrlo sam srećan i radostan zbog toga.

Navijači Partizana, kad je košarka u pitanju, vrlo su odani, vrlo su predani, neverovatno odani, ali i neverovatno ambiciozni. Evo, da se napravi anketa među 18.000 ljudi u Areni o Evroligi, bar pola njih će reći: "F4 – što da ne?". Osećaš li osim ljubavi i pritisak sa tribina?

- Ne osećam pritisak! Iskreno ne. Osećam čudesnu podršku, neverovatnu, nikad ne bih poverovao da može da se desi da izgubimo utakmicu pred punom Arenom, a da nam navijači posle utakmice pevaju. U prethodnim klubovima nije bilo tako. Sve što osećam je podrška. Iskreno, vidim da nas ljudi podržavaju. Nismo igrali dobro – podržavaju nas. Kad gubimo – podržavaju nas. Putuju sa nama. Gde god da idemo, oni su tu, troše pare da nas podržavaju. Jasno, u životu uvek ima ljudi koji će loše pričati i koji vide negativno u svemu, ali u ogromnom delu osećam podršku. Svi osećamo podršku, svi znamo da su uz nas i da nam pomažu i kad ne igramo dobro. Neću sada ništa da pričam o pojedincima koji pričaju loše stvari, toga uvek ima u životu.

Imao si tu sreću da igraš i Panatinaikos-Olimpijakos i Partizan-Crvena zvezda. Svi su te to pitali, ali sada nije posle utakmice, kad su emocije na maksimumu, a energija na minimumu, eto, zdravorazumski, kako se porede ti derbiji?

- Ma, čudesno! Stvarno, ne znam da li može da se poredi, ali je vrlo slično. Ne znam koje je više, da tako kažemo, agresivnije okruženje, ali je vrlo, vrlo, vrlo slično. Vrlo strastveni navijači, svima kao da život zavisi od utakmice. Čudesno je, ne mogu da poredim, jer u Grčkoj sve razumem, govorim jezik, tako da razumem sve šta se dešava. Ovde ne razumem jezik, pa ne razumem sve, ali imaš neki osećaj šta se dešava. Reći ću jednu stvar: U Grčkoj, kad se igraju derbiji, postoji mreža oko terena, tako šta god da se baci, neće doći do terena. Ali, ovde se sve baca, bacaju elektronske cigarete, pa i mobilne telefone…

Da li se i u Atini živi to rivalstvo i mimo sportskih terena, tipa kad ideš u prodavnicu i to, da ljudi pričaju sa tobom o tome?

- Da, vrlo je slično. U Atini i u Beogradu ljudi su vrlo topli i gostoljubivi i kad vas vide, vrlo su prijatni. Slično je, kultura je vrlo slična.

Da li si imao nekih problema od Zvezdinih navijača, neka dobacivanja i slično.

- Ne. Nikakvih. Naravno, tokom utakmice mi svašta dobacuju, to je normalno, ali ne van utakmice.

Ti i Nedović ste prijatelji, koliko često pričate o košarci?

- Ne pričamo o košarci. Pričamo o njemu, kakav mu je život, supruga, moj život, sve. Ne pričamo toliko o košarci, a nikad i nismo nešto mnogo, ima toliko stvari da pričamo jer se ne viđamo često.

Kada si dolazio, govorio si kakva ti je motivacija, sada, tri "i kusur" meseca kasnije, da li misliš da si bio u pravu? Jesu li ti ispunjena očekivanja?

- Sasvim sigurno bih uradio isto! Dolazak ovde me je naučio mnogo toga i uči me i dalje. To su lekcije koje moraš da savladaš i otkriješ u životu, ne samo u košarci. Baš kao u životu, obore te, padneš, moraš da ustaneš i nastaviš da hodaš i trčiš. Isto je u košarci. Dolazak ovde je sjajna odluka koju nikad ne bih opozvao. Nikad je ne dovodim u pitanje! Da me neko vrati kroz vreme, opet bih isto odlučio. Vrlo sam srećan, stvarno, ne treba zaboraviti da je još rano i da tek dolazi glavni deo sezone. Iz mog iskustva, januar, februar, mart su meseci koji određuju kako ćete da završite, a titula se odlučuje u maju i junu. Razumem važnost onoga što nas čeka. Uzbuđen sam i veoma se radujem tome.

Pošto je ovo ipak novogodišnji intervju, po čemu ćeš pamtiti 2022. godinu i koja je tvoja poruka navijačima za 2023?

- Ah, 2022… Mnogo uspomena. Počeo sam negde drugde, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo sa reprezentacijom tokom leta, sada sam ovde. Toliko stvari, ne mogu da izdvojim jednu, ali što se tiče Partizana i toga kako smo igrali 2022, nadam se i mislim i želim i obećavam našim navijačima da ćemo igrati bolje. Rezultat je jedna stvar, a nadam se da ćemo imati rezultate, ali znamo da ćemo svi uložiti napor i ulažemo ga i sada.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi