AEK-ovu „turneju pod bombama“ pamte i Grci! Akter istorijske utakmice u Humskoj: To će ostati zauvek u našim srcima!

Partizanov stadion je pre 23 godine bio domaćin prijateljske utakmice koja je bila mnogo više od fudbala. Dok je trajala NATO agresija na Jugoslaviju, na travu fudbalskog zdanja u Humskoj istrčali su fudbaleri beogradskog kluba i atinskog AEK-a na meč koji će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvećih simbola grčko-srpskog prijateljstva.

Sam dolazak AEK-ove delegacije u Beograd predstavljao je istinsku senzaciju za sve, a kada su fudbaleri u žuto-crnim dresovima iz tunela podno južne tribine istrčali sa metama na grudima oko 15.000 navijača nije se ni trudilo da sakrije emocije.

Iako je od istorijskog duela prošlo više od dve decenije, emocije u obe zemlje još su snažne i svakog sedmog dana u aprilu prorade sećanja koja u Atini bude poseban osećaj ponosa zbog onoga što je AEK početkom proleća te 1999. godine uradio.

- Bilo je to veoma teško vreme za sve nas. NATO nas je neopravdano napao, cela zemlja je bombardovana oko tri meseca. Niko od nas nije očekivao da će neko uopšte da pomisli u takvoj situaciji da dođe u Beograd sa svojim timom da bi igrao fudbal – ispričao je jedan od aktera te utakmice Vladimir Ivić za grčki portal „Sport24“.

Nekadašnji vezista Partizana, koji je kasnije ostavio veliki trag u grčkom fudbalu kao igrač i trener PAOK-a, istakao je koliko je taj potez AEK-a bio neverovatan.

- Ljudi, hrabra odluka. AEK je krenuo na veoma opasan put. Počastio je ceo srpski narod, nikada nećemo zaboraviti energiju koju su doneli. Ne samo mi fudbaleri i ljudi koji su bili na terenu, nego svi Srbi – ispričao je Ivić i dodao:

- Kada nam je prvi put saopšteno da AEK želi da dođe u Beograd nismo verovali. Ne zbog toga što smo sumnjali u volju Atinjana, već u mogućnost da stignu do Srbije. Mislio sam „OK, hoće da dođu, ali kako će kada bombe padaju po celoj Srbiji. Bilo je veoma teško bezbednosno sve to organizovati. Bilo je samo nekoliko garancija… Mi koji smo živeli tu nismo znali kako da se zaštitimo, a kamoli kako tako nešto uraditi za grupu, za ljude iz inostranstva koji su tako rizikovali. Bilo je veoma opasno.

Otkrio je nekadašnji srpski fudbaler Grcima da u to vreme fudbal nije bio prioritet, već razmišljanje kako ostati živ, iako je tadašnji trener Partizana Ljubiša Tumbaković pokušavao da organizuje treninge, koji su nekoliko puta morali da se prekinu usled iznenadnih napada.

- Nema toga što će se zaboraviti, ali je najviše u sećanju ostao trenutak pred početak utakmice i zajedničko slikanje na centru terena. Igrači AEK-a su se svim srcem trudili da nas bodre, da nas stimulišu. Rekli su nam da su tu da nam pokažu i prenesu podršku celog grčkog naroda. Shvatili smo da je u tim teškim vremenima u kojima smo živeli jedna od retkih zemalja koja je bila uz nas bila Grčka. Za nas Srbe, ova akcija, utakmica, zauvek će ostati u našim srcima, kao i odluka kapetana Marinosa Ricudisa koji je odbio naređenje da bombarduje Srbiju sa svog broda. Nikada to nećemo zaboraviti – rekao je Vladimir Ivić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi