Radujem se svakoj pobedi Partizana i tugujem kad dođe neuspeh kao pravi navijač: Vladimir Ivić za 24sedam o karijeri, Votfordu, crno-belima

Jedan od predvodnika novog talasa srpskih stručnjaka Vladimir Ivić od kraja 2020. godine i rastanka sa Votfordom čeka da zabeleži ime četvrtog kluba u svom trenerskom "CV".

Od čoveka koji pažljivo meri svaku izgovorenu reč nekako se i očekuje ta odmerenost u potrazi za novim poslom. Ne juri za njim samo da bi se reklo kako radi. Kaže da je sa Rusima pričao, ali se nije dogovorio, a tražili su ga i Izraelci, samo što je njih morao da odbije zbog želje da u ovom trenerskom razdoblju radi samo u klubovima.

Dok čeka pravu ponudu, ističe da prati Partizan kao pravi navijač, koji se raduje pobedama i tuguje kada dođe neuspeh. Sinoć se radovao rezultatu u Pragu, ali nije mogao da gleda prenos, pa se na druge načine snalazio da sazna šta se dešava na Letni. 

- Nisam imao priliku da gledam utakmicu u Pragu, tačnije nisam imao mogućnost za prenos uživo, ali sam pratio iz minuta u minut šta se dešavalo i mogu reći da sam posle svega bio srećan kao i svaki navijač Partizan. To je moj klub, pratim ga redovno, pogotovu sada kada nemam posao, radujem se svakoj pobedi i tugujem zbog svakog neuspeha. Naravno, kod mene postoji taj pojačan emotivni odnos prema klubu, jer je sada uz tim i Sale Stanojević, moj saigrač i prijatelj, sa kojim se i nedavno video u Beogradu. Drago mi je da ekipi dobro ide, što smo nekako i svi očekivali kada je došao za trenera čovek koji je već osvajao trofeje u prvom mandatu!

Pojavljuju se komentari na društvenim mrežama u kojima provejava nezadovoljstvo zbog "ružne igre". Šta mislite o igri?

MN Press

- Ne razumem te priče, posebno iz razloga što Partizan igra tek drugu zvaničnu utakmicu posle dva i po meseca pauze i priprema. Da li neko misli da je lako u ovoj fazi uhvatiti takmičarski ritam i već od početka sezone krenuti sa pobedama 2:0, 3:0 i još igrati lep fudbal? Svaka pobeda je vredna, a mislim da ova u Pragu ima poseban značaj zato što je dobijena ozbiljna evropska ekipa. Ako prođe, Partizan će biti među 16 timova u Ligi konferencije, a to je ogroman uspeh. Što se tiče lepote igre, treba biti strpljiv, polako, jer će doći i ona u nastavku sezone.

Kakav odnos imate prema komentarima navijača i društvenim mrežama?

- Možda sam i staromodan po pitanju društvenih mreža, ali ja ih nemam i zato ne pratim šta se piše ni sada kada sam bez posla, a naročito dok sam zauzet radom sa ekipom. Navijači su najvažniji deo fudbala, jer zbog njih se igra, ali kada je u pitanju razumevanje same igre, mislim da mnogi od njih nemaju prave informacije o timu, pa ni znanje da bi mogli da daju  komentar. Naravno, svima je dozvoljeno da pišu ono što misle, a ta se sloboda nekako uvek podrazumevala kada je u pitanju fudbal. Dok sam bio trener u Makabiju, na prvom sastanku predstavio mi se čovek koji je rekao da je zadužen da mi prevodi sve što je napisano o ekipi i meni i da će to raditi svakog dana. Odmah sam mu rekao "gospodine, cenim to što želite da mi pomognete, ali ta usluga mi neće biti potrebna". Jednostavno, ne mogu da trošim vreme na tuđe komentare.

Izraelci su juče objavili jedan opširan tekst o vašem odbijanju ponude da preuzmete njihovu reprezentaciju?

- Bilo je kontakta sa nekim ljudima iz njihovog saveza, ali ja sam jasno stavio do znanja da me u ovom momentu ne zanima vođenje reprezentacije već želim svakodnevni rad sa ekipom.

Profimedia

Kako danas sa ove distance gledate na vašu epizodu u Votfordu? I dalje je čudno da se rastanete od kluba par nedelja nakon dobijanja priznanja za najboljeg trenera meseca u Čempionšipu?

- Problemi u Votfordu su duboko ukorenjeni i to je tako bilo pre mene, tako je bilo dok sam bio tamo i posle mog odlaska, a mislim da je vidljivo i danas za one koji ga prate. Problem se  nalazi u strukturama, nema nikakve veze ni sa trenerima, ni sa igračima i ekipom. Ja sam došao u klub sa jasno definisanim ciljevima i zahtevima koji su se odnosili na moj deo posla, a to je disciplina u ekipi i da odgovornost za sastavljanje tima bude samo moja. Ispostavilo se da tu postoje ljudi koji su želeli da ulaze u moj deo posla i zato smo morali da se rastanemo. 

Kako vam se čine priče koje su kasnije servirane o vama kao treneru "čvrstorukašu"? Najviše ih je pričao Troj Dini? Njega je, navodno, zabrinjavao i vaš pogled.

- Gledajte, nemam ja 70 godina, pa da ja sad ne razumem fudbalere i njihove potrebe da žive neki život i van fudbala. I sam sam do pre deset godina bio u njihovoj koži, delio svlačionicu sa nekim igračima koji su i danas aktivni. Dakle, razumem ja mladog igrača, jedino ne razumem nedisciplinu. Pravila ponašanja se znaju i svi moraju da ih poštuju. Oko toga nema pogađanja, tako da mene ne brine da li će neko o meni pričati da sam čvrstorukaš ili nešto drugo. Nikad od igrača nisam zahtevao nemoguće, samo poštovanje minimuma, jer svi u ekipi moraju da idu u istom smeru. Ukoliko neko kontrira dovodi u problem celu grupu. A što se tiče pogleda, nikoga nisam opasno gledao, pa ni Dinija.

Da li ste iz svih ovih razloga sada oprezniji kod izbora nove sredine?

- Nemam posebne uslove. Ja sam i posle odlaska iz PAOK napravio jednu pauzu čekajući novi klub, pa se onda javio Makabi i to mi se ispostavio kao odličan potez što sam prihvatio posao. Moji budući poslodavci znaju pod kojim uslovima dolazim, šta tražim da mi se omogući u radu i od toga ne odustajem. Recimo, bio sam u ozbiljnim pregovorima sa jednom ruskom ekipom, na kraju su se oni odlučili za drugog trenera, ali ja sam rekao na čemu insistiram, pa sad "uzmi ili ostavi" - rekao je Vladimir Ivić za 24sedam.  

BONUS VIDEO:  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi