Žvakaće gume, najstariji slatkiš na svetu: Još su stari Grci žvakali smolu od drveta mastike

Većina nas misli da su žvakaće gume proizvod modernog doba ali arheološka istraživanja kažu sasvim suprotno: još su stari Grci posle jela žvakali smolu od drveta mastike. Indijanci su više voleli da žvaću pčelinji vosak ili smolu od drveta smreke.

Postoje i dokazi da su Evropljani sa severa pre 9.000 godina žvakali katran od brezove kore. Malo zbog uživanja a više zbog ublažavanja zubobolje. I na američkom kontinentu postoje dokazi da su drevni narodi, kao što su Maje i Asteci, koristili supstancu zvanu „čikle“ za žvakanje i osvežavanje daha.

Sva ta iskustva je iskoristio Džon Kertis koji je 1840. godine u Portlandu, u državi Mejn, napravio prvu komercijalnu žvaku od smrekine smole koju je obložio kukuruznim skrobom kako bi sprečio njeno lepljenje. Već 1850. godine Kertis je izgradio prvu fabriku žvakaćih guma na svetu. Međutim, ispostavilo se da ta žvaka i nije baš idealna: nije imala lep ukus i lomila se prilikom žvakanja.

Pronalazač iz Njujorka, Tomas Adams dolazi na ideju da u proizvodnju uključi „čikl“, supstancu koju su koristili Maje i Asteci. Doduše, hteo je da stvori alternativu gumi ali je onda shvatio da je bolje da „čikl“ korisi za proizvodnju žvakaćih guma.

Adams je napravio kompaniju koja je kao osnovni sastojak koristila „čikl“ koji je uvozila iz Meksika i država Centralne Amerike. Sve do početka XX veka to je bio osnovni sastojak žvakaćih guma dok nije zamenjen sintetičkim sastojcima.

Tih godina žvakaće gume su prodavca sapuna Vilijama Vriglija učinile jednim od najbogatijih ljudi u Americi. On se 1891. godine preselio u Čikago a vlasnicima prodavnica je nudio besplatne limenke praška za pecivo uz svaku porudžbinu sapuna. Kada se pokazalo da je prašak za pecivo traženiji od  sapuna, Vrigli ga je prodavao a besplatno je davao pakovanje žvaka. A onda su se žvaka pokazale kao veoma tražena roba pa je odlučio da otvori fabriku.

Kako je već tada bilo puno konkurenata, Vrigli je 1893. godine lansirao dva nova ukusa Đusi Frut i Vrigli Spearmint. Shvatio je i da mora da izdvoji velika sredstva za oglašavanje i direktan marketing.

Ne samo da je bio kralj žvakaćih guma, već je bio i kralj marketinga. 1915. godine je napravio veliku kampanju: milionima Amerikanaca čija su imena bila zabeležena u telefonskom imeniku, na kućnu adresu je poslao uzorke žvakaćih guma. Smislio je i sproveo još jednu promociju: deci je slao žvakaće gume za njihov drugi rođendan.

I konkurencija je želela da napravi nešto novo pa je Frenk Flir ulagao u razvoj „balončića“. On je 1906. godine napravio žvaku od koje su mogli da se prave baloni i ovu žvaku je nazvao Blibber-Blubber, ali pokazalo se da je previše lepljiva. 1928. godine jedan od njegovih zaposlenih, Valter Diemer, je konačno osmislio uspešnu formulu za žvakaće gume od kojih mogu da se naprave veliki baloni. Žvaka je dobila ime Dabl Babl.

Danas, žvake imaju različite oblike, ukuse i naročito je važno da budu bez šećera i da osvežavaju dah. Činjenica je da je mnogima žvakanje gume uobičajena navika a mnogi sa njima pokušavaju i da se odviknu od cigareta.

Pročitajte i ovo:

Durijan, voće koje je zabranjeno u javnom prevozu u jugoistočnoj Aziji

Ruzmarin, moćna ljubavna biljka: Mađarska kraljica Elizabeta je zaslužna za običaj kićenja svatova

Baiđu, piće koje su volele komunističke vođe

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi