Daniela Skoković, bibliotekarka iz Požege o kojoj se nadaleko čulo: Za vreme karantina deci sam čitala knjige preko Fejsbuka

Daniela Skoković iz Požege je najbolji bibliotekar u Srbiji, po oceni i mišljenju Bibliotekarskog društva Srbije, ali i dece i roditelja koji je redovno posećuju na radnom mestu, u dečjem odeljenju Narodne biblioteke u tom gradu.

Ali dobar glas o ovoj bibliotekarki čuo se mnogo dalje od njenog rodnog grada. Priča nam i zašto.

– Za vreme karantina svakodnevno sam deci čitala knjige preko Fejsbuka, ali i obraćala se odraslima sa željom da ostanem u kontaktu sa svojim čitaocima i podstičem ih na čitanje.

Sa željom da kod dece održi kontinuitet u čitanju, Daniela je svako veče držala pažnju najmlađih preko popularne društvene mreže, punih mesec i po dana. Rezultat toga je ogromno interesovanje korisnika, kolega, ali i medija, domaćih i stranih.

– Moram da priznam da nisam očekivala takvo interesovanje. Kao bibliotekar već godinama pratim sve trendove u bibliotekarstvu, kako kod nas, tako i u svetu. Mislim da sam brzo odreagovala i među prvima prešla u virtuelni prostor kako bih bila na usluzi svojim korisnicima.

Prati šta je aktuelno u svetu knjiga i čitanja, posebno za decu, te je za potrebe jednog stručnog teksta istraživala kako su se bibliotekari sve snalazili za vreme karantina kako bi održavali svoje aktivnosti.

– Odgovorno tvrdim da je naša struka naučena da balansira i da se veoma brzo adaptiramo na nove okolnosti.

Daniela to dokazuje svojim primerom

– Prisutna sam u virtuelnom svetu u onoj meri u kojoj to novonastala situacija nalaže, a pre svega što se tiče stručnog usavršavanja i kreiranja jednog novog onlajn seminara koji će biti posvećen kreativnoj obradi književnih dela, pre svega.

Da li je knjiga spas za nas u vreme izolacije?

– Čitanje dobre literature može da bude biblioterapija, ponekad i beg od stvarnosti. Više je slobodnog vremena, došlo je do promene prioriteta i mislim da je sada važnije učiti i čitati više nego ikada. Ja sam inače zagovornik doživotnog učenja i smatram da takav stav može dovesti do napretka u svim drugim oblastima.

Ali, od nečega se mora krenuti. Zato, požeška biblioteka godinama neguje programe za najmlađe čitaoce, koji prate decu bukvalno od rođenja. Tada su ciljna grupa roditelji.

– Ističemo važnost govora i komunikacije, čitanje kvalitetnog teksta i  posmatranje umetničkih ilustracija. Nikako nije svejedno koju smo slikovnicu pružili malom detetu. Razvijanje ljubavi ka čitanju i saznavanju je proces kome se treba posvetiti i kao roditelj i kao vaspitač, učitelj… Bibliotekari su tu da svima pomognu. Forsiramo porodično čitanje, izlazimo iz prostora biblioteke, nosimo slikovnice u Dom zdravlja, u otvorene prostore… Prisutni smo i stalno potenciramo važnost čitanja od najranije dobi.

Iako to danas nije nimalo jednostavan zadatak, jer na putu stoje tehnološki konkurenti.

– U pravu ste, situacija se brzo menja, tehnologija napreduje i preuzima primat. Stil života je drugačiji, sve je brzo i nekako „instant“. Zato mi odrasli moramo da budemo u toku i da od tehnologije izvučemo najbolje za našu decu, da ih pratimo i usmeravamo i pružamo im priliku da shvate prave vrednosti. Ja sam od onih koji se ne plaše da će knjiga nestati pod naletom tehnologije.

Život je lep kada radite posao koji volite, ali i privilegija malog broja ljudi.

– Nije fraza. Da biste uspešno radili svoj posao mora da postoji ljubav! Kod mene je to i izražena želja za inovacijama. Uvek želim da isprobam nešto novo, da unapredim postojeće i da ispred sebe imam zadovoljnog korisnika usluga koje pružamo. Deca i knjige, to je čitav svet – iskren, primamljiv i čaroban.

Na dodeli nagrade „Najbolji bibliotekar u javnim bibliotekama Srbije“, rekla je:

– Srećna sam i zahvalna na nagradi, ali su mi najveća nagrada deca koja odrastaju u biblioteci i koja pamte moju lepu reč i osmeh. Nema veće nagrade nego kada vam se posle desetinu godina javi uspešan mlad čovek, pozdravi vas i kaže koliko mu je značajno vreme provedeno u biblioteci i koliko ste vi kao bibliotekar tome doprineli.

Biblioteka u Požegi danas radi, doduše u ograničenim uslovima. Danieli Skoković i najmlađim čitaocima ovog grada najviše nedostaju njihove uobičajene kreativne radionice kada se u prostoru biblioteke okupi veliki broj dece.

– Taj neposredni kontakt dece i knjiga, uz pomoć bibliotekara, ništa ne može da zameni, kaže nam za kraj.

Pročitajte još:

Deca i društvene mreže: Šta svaki roditelj može učiniti da zaštiti dete na internetu?

Jasminka Petrović – pisac za decu i sve one koji se još uvek tako osećaju

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi