Ovaj mali grad je prvi počeo sa izradom novogodišnjih ukrasa

I dok ukrašavate svoju jelku, saznajte kako su nastali novogodišnji ukrasi! Tokom decembra posebno je svečano u malom nemačkom gradu Lauša, u saveznoj državi Tiringiji, gde se tradicija duvanja stakla prenosi s generacije na generaciju još od početka 19. veka.

Pixabay

Tamo je još 1597. postojala mala fabrika stakla u kojoj su se proizvodile čaše i staklene činije, ali već 1755. u njoj su počeli da proizvode prve na svetu šuplje staklene perle (kugle) koje su se koristile kao nakit ili igračke (kasnije kao novogodišnji ukrasi).

Nakon uvođenja meha, 1820. godine stakloduvači su mogli da “naduvaju” i veće staklene predmete, a nešto kasnije, 1847, nekolicina preduzetnika iz tog nemačkog mesta počela je da proizvodi staklene ukrase u obliku voća i orašastih plodova.

Pixabay

Do danas ovo mesto uspeva da održi kvalitet i stoletnu tradiciju i smatra se jednim od prvih koji su počeli s izradom ukrasa za Novu godinu i Božić na veliko. Ali malo ko zna da su ukrasi za jelku, navodno, nastali iz nužde, upravo u mestu Lauša.

Navodno je, početkom 19. veka, jedan nezaposleni duvač stakla, u nedostatku novca kojim bi kupio jabuke, orahe i ostale slatkiše koji su se tada kačili o grane, svojoj deci u staklu izduvao mehuriće (kuglice), kojima su okitili jelku.

Pixabay

Božićna kuglica izmišljena je upravo u mestu Lauš, s ponosom kaže Gerhard Grajner-Baer koji istražuje istoriju tradicije, osoba koja je zaslužna za to što je stakloduvačko umeće iz Lauša u martu 2021. Unesko prepoznao kao nematerijalnu kulturnu baštinu.

Pixabay

Za stakloduvače iz ovog mesta godina 1880. bila je prekretnica. Naime, američka maloprodajna firma “Vulvort” sklopila je s jednom nemačkom fabrikom posao izrade božićnih ukrasa, naručivši odande veliku količinu krhkih staklenih predmeta.

I danas u Laušu ukrase za jelke proizvode manje porodične firme, premda im konkurišu jeftini ukrasi iz masovne kineske proizvodnje. Grajner-Baer kaže da je danas u Laušu još uvek oko 15 do 20 porodičnih firmi koje proizvode jedinstvene božićne ukrase.

Pixabay

Saturnalije – Sunce, Mesec i zvezde kao dekoracija

U starom Rimu postojao je praznik, više kao festival, koji se slavio od 17. do 23. decembra posvećen Saturnu. To je istovremeno bio i praznik zimske kratkodnevice, dan kada je svetlo dobijalo svoju bitku sa tamom, period u godini od kada su dani postojali duži.

Pixabay/gazrock

Dekorisanje – u starom Rimu je bio običaj da se ukrašava drveće u dvorištu, nikako unutra. 

Ukrasi su se pravili u obliku Sunca, drugi naziv ovog praznika je bio Sol Invictus, nepobedivo Sunce. Takođe su bili popularni oblici zvezda i Meseca, naročito mladog.

Profimedia

Sredinom 19. veka i Srbija prihvata tradiciju kićenja jelke Vlasnici prvih novogodišnjih jelki bile su bogate vojvođanske porodice, koje su ovu tradiciju preuzele od Austrougarske. Prva jelka na javnom mestu je zasijala u subotičkom obdaništu Lajoša Velđija 24. decembra 1859. godine, kada je stotine dece primilo simbolične novogodišnje poklončiće i pevalo novogodišnje pesme.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi