Cepelin - Vazdušna lađa nastala u glavi jednog Srbina

Cepelin je tip vazdušnog broda koga je razvio grof Ferdinand fon Cepelin početkom 20. veka baziranog na ranijim nacrtima Davida Švarca. Ova letelica impresivno deluje u vazduhu. Pored prevoza putnika, na žalost korišćena je u ratnim dejstvima. Danas se može videti na filmu a u smanjenom obliku još uvek se koristi za panoramska razgledanja i reklame. Ono što je interesantno a vezano je za ovu letelicu, jeste da ju je pre svih konstruisao jedan Srbin.

Prvu ovakvu letelicu je napravio konstruktor srpskog porekla Ognjeslav Kostović Stepanović još 1888. godine, ali nikad nije poletela. Njeno konstruisanje je držao u tajnosti ali ga je tragični požar sprečio da je proba u vazduhu.

Grof Cepelin je došao na sličnu ideju gledajući upotrebu balona u Francusko-Pruskim ratovima.Osmislio je letelicu 1890. godine, na osnovu nacrta Davida Švarca, ali je u konstruisanje krenuo 1899. godine. Prva uspešna demonstracija letelice obavljena je 2. juna 1900. godine.  Prototip je nazvan LZ1, bio je dugačak 128 metara.

Pročitajte još:

Slušajući radio saznala da joj je ćerka u svemiru! Istorijske istine za koje niste čuli

LZ1 je prva letelica korišćena za komercijalne letove počevši od 1909. godine. Do 1914. godine je  obavljeno 1500 vazdušnih letova prevozeći 35.000 putnika bez ijedne nezgode. Nemačko vazduhoplovstvo 1909. godine u naoružanje uvodi model Z1, a tokom I Svetskog rata je masovno korišćen u izviđačke ali i bombarderske svrhe. Nemački poraz u Prvom Svetskom ratu je zaustavio razvoj ovog vida vazdušnog transporta sve do 1920-ih kada kreće renesansa.

Pročitajte još:

Mračne teorije zavere o bizarnom aerodromu u Denveru: Delo vladara iz senke ili novo dizajnersko rešenje

Tako je 1924. godine u Sjedinjenim Američkim Državama konstruisan ZR-1, prva američka letelica, a 12. oktobra je ZR-3 “USS Los Angeles” obavio prvi transatlantski let  koji je trajao 82 sata i 2 minuta. Vrhunac je 1930-ih kada su letelice Graf Zeppelin i LZ129 Hindenburg obavljaju prve transatlantske letove.

Najpoznatiji događaj iz istorije ovih letelica je tragedija cepelina Hindenburg. Hiljade gledalaca na pristaništu kod Lejkhursta, Nju Džerzi, je prisustvovalo 6. maja 1937. pristajanju vazdušne lađe LZ129 “Hindenburg” duge 245 metara koja se u roku od par sekundi pretvorila u ogromnu leteću buktinju kada je stradalo 35 od 97 putnika i članova posade. Kao što je požar stavio tačku na projekat Ognjeslava Kostovića tako je i požar na Hindenburgu označio kraj ove letelice.

Devedesetih godina XX veka dolazi do oživljavanja ideje cepelina. Međutim ovoga puta za turističke i reklamne svrhe.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi