Luk Blek u životnoj ispovesti priznao da je bio žrtva vršnjačkog nasilja: Obožava JK, Cecu i Seku, a zbog jedne je počeo da se bavi muzikom!

Ovogodišnji predstavnik Srbije na Evroviziji u Liverpulu izvešće svoju pesmu "Samo mi se spava", a za nastup se uveliko priprema. Luk Blek je sada u velikoj životnoj ispovesti progovorio na razne teme i publici otkrio nepoznate detalje o sebi.

Zbog Dragane Mirković počeo da se bavi muzikom

Priznaje da su ga uvek više zanimali kompjuteri nego druženje sa vršnjacima. Bio je prilično povučen dečak, zbog čega je bio i žrtva vršnjačkog nasilja. Muzikom je počeo da se bavi zbog Dragane Mirković, a pre nego što je počeo da stvara alternativnu i elektronsku muziku, Luka je voleo da sluša Jelenu Karleušu i Cecu Ražnatović.

- Imao sam pet godina kada sam na televiziji prvi put gledao nastup nekog muzičkog izvođača, i to je bila Dragana Mirković. Mislim da je bila neka novogodišnja emisija u kojoj je pevala pesmu "Let It Be" čuvene britanske grupe "Bitlsi". Osim nje izvodila je i numeru "Ajde, Jano". Dopalo mi se sve to. Otvorila mi je put ka muzici i tada sam rekao sebi da ću se jednog dana sigurno baviti pevanjem - počinje priču Luk.

ATA Images/Antonio Ahel

Voli JK, Cecu i Seku

Kao dečak uživao je u u folk muzici, a pored Karleuše i Cece, izdvojio je i Seku Aleksić, pa priznao da mu njena pojava na malim ekranima izuzetno prija.

- Kada sam imao devet godina, bio je aktuelan album Jelene Karleuše "Samo za tvoje oči", koji sam obožavao da slušam. Iste godine je i Ceca Ražnatović objavila album "Decenija", koji mi se veoma dopadao. Pored njih dve, omiljena pevačica mi je i Seka Aleksić. Ne poznajem je, ali mislim da je velika carica i volim kada je vidim na televiziji, baš je opuštena. Njena najomiljenija pesma mi je "Ko da sutra ne postoji" - rekao je on. 

Sa Mitrom Mirićem ide na kafu u Londonu

Od izvođača narodne muzike, Luk je izdvojio Mileta Kitića i Mitra Mirića, što nimalo nije čudno, jer mu je upravo Miletova ćerka Elena, godinama dobra drugarica.

- Elena Kitić mi je drugarica, a njenog oca Mileta obožavam. Baš ih cenim kao porodicu. Mitra sam upoznao nedavno, tokom zajedničkog gostovanja u jednoj emisiji. Prišao mi je pre snimanja i rekao da mu se dopao moj nastup na "Pesmi za Evroviziju". Sve je analizirao do najsitnijeg detalja i u čudu sam mu rekao: "Vi ste pravi car!" Pevao mi je na uvce uz harmoniku "Ne može nam niko ništa". Čovek je legenda. Dogovorili smo se da se čujemo kada bude došao u London i da odemo na kafu - rekao je Luka.

Luka piše muziku i tekstove za elektronsku muziku koja paše njegovom senzibilitetu, a priznaje da nikada ne bi mogao da komponuje narodnu muziku, jer mu to ne leži.

- Kada bi mi neki pevač zatražio da mu napišem i komponujem narodnu pesmu, odbio bih jer to ne umem. Nemam ništa protiv takve vrste muzike, ali ne mogu ljudi od mene da očekuju da podjednako volim i pišem za sve žanrove. Bavim se drugačijom vrstom muzike, koja nije baš popularna u našoj zemlji, i to je moj fokus. Nemam ništa protiv narodnjaka, ne mislim da sam bolji od njih, ali se prosto u toj muzici ne snalazim - zaključio je on. 

Nikola Ristić

Prvu pesmu napisao sa petnaest godina

Svoj talenat za muziku prepoznao je u tinejdžerskom periodu, a sada otkriva kako je to izgledalo.

- Sećam se da sam uzeo sintisajzer od sestre. Odjednom mi se rodila ideja i napisao sam melodiju i tekst za svoju prvu pesmu. Rasplakao sam se jer sam u tom trenutku osetio povezanost sa muzikom.

Prodavao cveće

Luka je rođen u Čačku, gde je živeo mirno i povučena pre studija u Londonu i uspeha na muzičkoj sceni.

- Detinjstvo sam provodio sa bakom Lepom i dekom Mirkom, jer su majka Marija i otac Aleksandar morali da rade. Išao sam kod njih u selo i tamo se igrao sam, jer nisam imao širu rodbinu. Brao sam cveće i prodavao ga za tri dinara prolaznicima i komšijama u gajbicama ispred dvorišta. Od tog džeparca sam kupovao "rumenka". Osnovnu školu sam završio u Čačku. Bio sam odličan đak, jedino sam imao četvorku iz fizičkog i mislim da to nije bilo fer jer sam jedini znao da se popnem uz konopac, da uradim 50 sklekova i preskočim kozlić. Međutim, nastavnik to nikada nije ocenjivao, već fudbal, za koji sam bio smotan. Koliko god sam se trudio, nije mi išao od ruke taj sport, ali sam bio dobar kao golman. Najviše sam voleo engleski i biologiju. Nakon osnovne škole, završio sam društveni smer čačanske gimnazije. E tada sam baš voleo fizičko jer smo često igrali odbojku, koju sam mnogo bolje znao od fudbala. Zavoleo sam i likovno, a posebno muzičko jer smo, između ostalog, učili i istoriju muzike - priseća se Luka školskih dana.

Radije se družio sa virtuelnim prijateljima

Tokom školovanja Luka je više voleo da sedi kod kuće za kompjuterom i uživa u svom virtuelnom svetu nego da se druži sa vršnjacima.

Instagram printscreen/lukeblackmusic

- Iskreno, više me je zanimala tehnologija nego druženje. Osim toga, zbog mog humora i načina na koji sam zbijao šale mnogo bolje sam bio prihvaćen kod virtuelnih prijatelja nego kod vršnjaka u školi. Sećam se da sam stalno četovao na forumu "Lara Kroft" i tako sam stekao poznanike iz celog sveta - priča muzičar.

Sa virtuelnim prijateljima sa foruma najviše je razgovarao o muzici. 

- Doživljavao sam ih kao svoju publiku. Svaki put kada bih snimio demo neke pesme, delio sam to sa njima jer mi je značilo da čujem njihove komentare. Tekstove pesama sam prvo pisao na srpskom, a onda na engleskom jer sam ih na tom jeziku lakše i bolje smišljao.

Trpeo vršnjačko nasilje

U tom periodu mu nije bilo nimalo lako jer je trpeo vršnjačko nasilje, što je dodatno uticalo na to da se povuče u sebe i okrene kompjuterima.

- Ni danas ne znam zbog čega su me zadirkivali. Nisam se oblačio čudno, niti sam imao neku neobičnu frizuru. Vršnjaci su me vređali i gledali me kao da sam ispod njih. Možda zbog toga jer sam bio lepo vaspitan, nisam uzvraćao nasiljem, pa sam bio laka meta. U tim trenucima sam se preispitivao zbog čega mi se to dešava, zašto baš meni i bio sam dosta nesiguran. Ne znam da li ima trunke ljudskosti u glavama tih nasilnika, jer svojim ponašanjem trajno mogu da promene životne puteve maltretirane dece. Nikome ne bih poželeo u životu da doživi to što sam ja. Sada niko ne bi smeo da me zeza jer su moja energija i ličnost mnogo jače, ali to se dobija s godinama...

Nakon gimnazije želeo je da upiše muzičku akademiju u Londonu, ali je zbog nedostatka novca odusao od te ideje i studije nastavio u Beogradu.

Instagram printscreen/lukeblackmusic

- Roditelji nisu mogli da mi priušte studije u Engleskoj jer je ta zemlja veoma skupa. Sećam se da sam bio šokiran cenama soba i stanova. Odustao sam od toga i upisao anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na njemu sam upoznao divne ljude i stekao nove prijatelje. Upoznao sam Beograd, koji mi je poslužio kao dodatna inspiracija za muziku, koju sam tada uveliko stvarao - izjavio je on. 

Obožava Konstraktu

Na početku studija, Luk je stvarao muziku, koju je putem Jutjuba slao pojedinim muzičkim grupama, među kojima je i "Zemlja gruva", gde se zbližio sa Anom Đurić Konstraktom.

- Pisao sam im da se bavim muzikom i slao im linkove svojih demo snimaka. Hteo sam saradnju sa njima. Prvi su mi odgovorili članovi grupe "Zemlja gruva". Mislio sam da mi lično piše Konstrakta i Zoe Kida, a posle sam saznao da mi je na poruke odgovarao Milovan Bošković, koji je pored njih dve jedan od vokala pomenutog benda. Otišao sam da se upoznam sa njima i bilo je fenomenalno. Tada sam prvi put počeo da snimam u studiju i upoznao sam Konstraktu. Oboje smo povučeni, ali kada smo se prvi put sreli, baš smo se ispričali. Kod mene joj se najviše dopao moj spontani način stvaranja muzike. Konstraktu volim kao da mi je rod, ona je moja metaforička tetka - priča Luk.

Zahvaljujući grupi "Zemlja gruva", Luk je potpisao prvi ugovor sa jednom muzičkom izdavačkom kućom.

ATA Images/Antonio Ahel

- "Zemlja gruva" je 2014. organizovala muzički festival u Domu omladine, na kojem sam nastupao. Tamo su me primetili predstavnici "Juniverzal mjuzika". Dopao im se moj nastup i ponudili su mi ugovor. Tako sam postao prvi izvođač iz Srbije koji je potpisao ugovor sa tom izdavačkom kućom, koja važi za jednu od najboljih i najpoznatijih u svetu.

Sa drugom delio sobu u Londonu

Luk je sve do 2019. radio u Srbiji i tada je odlučio da karijeru nastavi da gradi u Engleskoj.

- Posle višegodišnjeg muzičkog iskustva i nekoliko objavljenih singlova u Srbiji, dobio sam stipendiju, zahvaljujući kojoj sam mogao jeftinije da studiram u Londonu. Upisao sam osnovnu muzičku akademiju, koju sam završio onlajn tokom pandemije koronavirusa. Živeo sam sa drugom Vasom, koji je po zanimanju fotograf. Delili smo sobu, koju smo plaćali 800 evra mesečno, svako po 400. U Velikoj Britaniji je pravilo da tokom osnovnih studija ne smete da radite nijedan posao, tako da nisam mogao ništa da zarađujem. Nisam hteo da rizikujem i radim na crno. Kada sam upisao master studije, zaposlio sam se.

U fotošopu menjao odeću - nije imao novca za novu

Luk Blek kaže da je u fotošopu na fotografijama menjao boje svojoj garderobi jer nije mogao stalno da kupuje novu:

- Moji uzori su svetske zvezde koje od dizajnera besplatno dobijaju odeću. Nisam imao novca da stalno kupujem nove stvari, pa sam nekoliko puta fotošopirao istu odeću i menjao joj boje. Moja porodica i ja nikada nismo bili siromašni i nismo oskudevali za najosnovnije potrebe, ali jednostavno nisam imao novca da svakog dana kupujem nove stvari.

Instagram printscreen/lukeblackmusic

Radio kao konobar

Pevač je posao našao u jednom restoranu, gde je radio za skroman honorar.

- Dok sam šetao, prolazio sam pored jednog restorana i video da traže radnika. Ušao sam i pitao da li mogu da radim. Rekao sam im da nemam iskustva, ali da brzo učim. Primili su me i u početku sam radio kao konobar, a kasnije sam preuzeo ulogu menadžera i obučavao nove radnike za posao. Tamo sam radio šest meseci, plata mi je bila 10 evra po satu. Po njihovom zakonu smeo sam da radim samo četiri sata dnevno, odnosno 16 sati nedeljno, što znači da mi je dnevni honorar iznosio oko 40 evra. Za njihove standarde to je baš malo novca - priča muzičar.

Nada se pobedi u Liverpulu

- To želim svim srcem! Verujem da bi ljudi u našoj zemlji bili srećni i da bismo je sa zadovoljstvom ponovo organizovali. Da li će se to dogoditi, videćemo. Ne mogu da mislim da sam veći nego što jesam. Nisam verovao da ću pobediti na "Pesmi za Evroviziju", pa se i to dogodio. Ko zna, sve je moguće.

Planira inostranu karijeru

Luka bi nakon "Evrovizije" želeo da se posveti karijeri van granica Balkana, ali Amerika mu nije cilj.

- Voleo bih da osvojim evropsko muzičko tržište. Američko tržište je previše mejnstrim. Ne mislim da je to nešto loše i da sam bolji od toga, ali nisam toliko otvoren da bih se bavio mejnstrim muzikom. Ne umem to da radim. Išao bih na turneju po Americi, ali nikada tamo ne bih živeo - završio je Luk Blek, prenosi Hit Informer.

ATAImages/Antonio Ahel

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi