Čola o veseljima, ženama i kako ga je majka čuvala od braka: Vrata se nisu zaključavala, a jedna je iz Makedonije uletela u venčanici!

Iako mu onda nije bilo baš svejedno, Zdravko Čolić se danas rado priseti devojke u venčanici, koja je došla na vrata njegovog doma pravo iz Makedonije, kako bi mu se zavetovala na večnu ljubav. Čola je, kao što je već dobro poznato, uvek važio za velikog šmekera, zbog čega mu se kao mlađem i još neoženjenom mnogo šta dešavalo na tom životnom polju.

- Moja mama je uvek pričala, ona je došla da se uda, dovela je i kuma, a moja mama, koja me je zvala Zdravo, rekla je: „Nije moj Zdravo još za ženidbu“. Uvek su bila otvorena vrata, nije se zaključavalo u to doba, mislim da su iz Makedonije došli, ona u venčanici i njen kum. Tata nije bio kod kuće, majka je bila sama, ostala je šokirana kada su ušli, da kažemo, kabadahijski - objasnio je pevač jednom prilikom, koji kao dete, inače, Božić nije proslavljao.

Ovaj će provesti radno, ali nekada - posebna veselja tog tipa se kod njega u kući nisu pravila.

- Moj otac je radio u onoj bivšoj državi, socijalizam, bio je u unutrašnjim poslovima u policiji i to se u državnim poslovima nije smelo slaviti, ni Uskrs, ni Božić, ni Bajram, ništa nije bilo od toga. Sve je bilo zabranjeno. Iz detinjstva nemam te radosti Božićne, imam novogodišnju jelku. Nova godina je slavljena i državni praznici, a ovi verski praznici nisu imali to odobrenje, da kažem. Tu je bilo deficita, vezano za Božićne praznike, kasnije kada je krenulo sve je to obeležavano, svako na svoj način i dan danas ljudi vode računa, svako ima pravo da slavi ono što hoće i ono što voli - ispričao je Čola, koji je na početku karijere, osim raskošnim glasom, pažnju svakako privukao i modernim izdanjima na bini.

Danas se toga seća sa osmehom na licu.

Zdravko Čolić, ATAImages/ A.A.

- Jedno vreme su scenske stvari bile mnogo bitne i kada je moda bila takva da se na sceni izgleda napucano, što bi se reklo, onda je to bilo jako zanimljivo. Naravno, odlazio sam u London snimao nove ploče, a to je pratilo određenu garderobu koju smo kupovali, čak je bilo i šivenja garderobe - istakao je zatim Zdravko u hrvatskoj emisiji „Kod nas doma“, pa dodao:

- Voleo sam grupu „Hot Chocolate“ i onda smo taj pevač i ja u istom lokalu, šili široke pantalone, zvoncare, zajedničke. One su imale poliestera u sebi, pa je bilo rastegljivo. Sami smo izmišljali krojeve koji su bili u trendu. Međutim, danas je sve to deplasirano, važno je da te glas služi i da imaš dobre pesme.

Kada se pomene publika kod Čolića, svi pomisle na pregršt ženskih osoba na mnogobrojnim nastupima.

- Publika je publika, ženska publika je uglavnom pratila muške izvođače. Muškarci su više voleli rokenrol bendove. Kad si zreo izvođač u stabilnim godinama, ljudi drugačije gledaju, gledaju na tvoju karijeru, repertoar, na tvoje pesme, a nije samo pitanje neke estetike - ističe Čola, koji nije pobornik društvenim mreža, iako ima profile na istim.

- Deca vole to, poznanstva se tu takođe stiču, a ja od toga bežim. Slabo i otvaram to, svakako je to pitanje generacije i tehnologije, mi smo pisali pisma. Malo pratim društvene mreže, ali postoje ljudi koji se time bave, pa imam informacije. Ćerke vole to, tako i imaju komunikaciju jedni sa drugima, što je u potpunosti okej - priča Čolić i dodaje da Una i Lara slušaju njegovu muziku.

Zdravko Čolić, 24sedam/N.V.

- Naučile su, imaju muziku koja je široka, ali sve više ulaze u naš pop žanr, što je dobro. Svakako će svi kad tad otkriti taj neki put od “Bitlsa“ prema pop žanru i rokenrolu, naše muzike nekih šezdesetih do današnjih dana, ali to je pitanje procesa i vremena. Proces koji veoma traje, ali sve dođe na red.

Jedan je od retkih sa javne scene koji ima diplomu završenog fakulteta.

„Takva je odluka pala - gitara, a ne utakmica..."

- Završio sam ekonomski fakultet i diplomirani sam ekonomista. Jedino u životu što bih menjao, bio bi finansijski deo da malo promenim, da nije baš tako kao što je bilo. Ne možeš ti sudbinu i život promeniti, da se i život vrati, opet bih možda isto i napravio. Uvek sam više voleo sport od muzike, kao mali sam bio golman u Železničaru. Kada sam počeo da sviram gitaru, moj otac je preko načelnika, uspeo da dovede čika Ivana Barića kod mene kući. Jednom prilikom je bila utakmica, gde sam branio, poznati igrači su bili. Dolazi moj brat i kaže: „Stigao je čika Barić", što znači moraš ići kući jer je čas gitare, a ovde „sevaju" lopte. Odlučim da ostavim utakmicu i idem na čas gitare. U toj nervozi što sam napustio utakmicu, držao sam neku gitaru staru, imao sam trzalicu i kako sam okretao gitaru ispadne trzalica, vratom od gitare udarim čika Ivana i raksrvarim ga. Moja mama je odmah uzela rakiju. On je meni rekao da imam energiju i sve, a meni je bilo žao. To je bila odluka, gitara, a ne utakmica - izjavio je on na ovu temu.

Zdravko Čolić, 24sedam/N.V.

Fakultet je, s druge strane, završio iz obaveze.

- Škola je bila dobra jer sam bio dobar đak. Voleo sam da završim fakultet, pre svega to je bila obaveza prema porodici i roditeljima. Ta diploma ti daje hleb, sigurnost u rukama, uvek se tako govorilo. Statistika je bila diplomski rad, onda dolaze prijatelji donose bombonjere i čokolade, a onda je došao Pimpek iz „Indeksa“ i doneo veknu hleba i ružu, i kaže: „Sad si svoj čovek, možeš i da promukneš“. Bio je simboličan gest, ali lepo je proći kroz školu ko je imao priliku. Kada se vratimo u prošlost, lepo je iako se ne moraš vratiti svoj branši - ističe pevač i dodaje da nikada nije imao želju da se preseli u inostranstvo.

- Dobijao sam ponude da živim u Nemačkoj, ali već sam u Sarajevu završavao fakultet i imao sam dobru karijeru, nije mi trebalo preko toga posebno više. Ostala je jedna želja da se napravi neka velika pesma.

Nakon četrdeset i šest godina od prvog albuma, Čolić ističe da se izuzetno čuva posebno dan ili dva pred koncert:

- Glas je biološka stvar, Božji dar ko ima ima, ko nema nema. Ne treba naravno preterivati sa gaziranim pićima. Čuvam se pred koncert dan-dva, inače normalno živim život - priča on i dodaje da se uvek izoluje pred sam nastup.

- Čak i dođu rođaci i prijatelji, ne mogu me videti, to je neka mala izolacija, ali to je tradicionalno već godinama. Kada se vratim u prošlost, par decenija unazad, kada sam pevao manje pesama, mogao sam sebi dozvoliti da se veče pre malo opusti, ali sada baš vodim računa.

Zdravko Čolić, , 24sedam/N.V.

Velika zvezda istakla je ovom prilikom i kako nema hobi, što je mnoge prilično iznenadilo.

- Nemam poseban hobi, nekada sam skupljao ploče, ali volim da gledam Vestern filmove. Bolesnik sam, najbolje je, opušta me, nema nikakvih razmišljanja velikih. Znam mnogo prijatelja koji vole te filmove, kaže pevač koji pažljivo bira autore pesama, te i sam piše - zaključio je on.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi