„Nekad smo se krili, sad hvala Bogu nije tako!" Pevačica priznaje: Kilomere smo peške prelazili do crkve za Vaskrs!

Zorica Marković i dan-danas pamti kako je kao dete morala da se krije ne bi li s porodicom obeležila Vaskrs. Svakako, ovaj se praznik uvek slavio u njenoj kući, odakle je i najviše lekcija ponela, pa kasnije prenela na svoje naslednike. 

- Ja sam dete sa sela i ja i moja porodica uvek slavimo Vaskrs... Mi smo velika familija, bilo nas je 30 i više. Uvek se svi skupimo, malo napravimo pauzu, pa onda opet slavimo Đurđevdan... To je bila velika radost. Ja nažalost ne mogu tamo da odem, preminuli su mi i brat i sestra i ostalo nas je samo troje od nas petoro. Ostali su rasuti po svetu - priča Markovićeva, pa nastavlja: 

- Slavim Vaskrs u krugu svoje porodice, ali ne mogu, posle mojih roditelja jako mi je teško da odem tamo. To mi fali. Te uspomene me vežu i uvek se na praznik setim njih, pustim poneku suzu. Divna su to sećanja, svi smo se slagali i bili tu, a sada toga nema, pa su ostale samo uspomene - počela je za „Informer", pa naglasila kako jaja uvek farba u lukovini. 

Zorica Marković. Antonio Ahel/ATAImages

- U lukovini uvek farbam jaja, to je nekako najzdravije i najtradicionalnije. Ljudi menjaju običaje, navike, uvode nešto novo... Deca se raduju tom ukrašavanju, to je divno, ali sam ipak nekako za tu prirodnu varijantu. Ubacimo i malo maslačka, imamo naravno i crveno jaje, ali pošto su mi sinovi veliki a unučiće još nemam, ne bih sad šarala nešto mnogo. Stavim poneku listku u čarapu, pa onda u lukovinu i dodam po još neku boju čisto da razbijemo monotoniju.

Posebna sećanja, inače, nosi iz mesta Kosjerić, gde su i njeni sinovi odrasli.

- Uvek sam išla kod mojih u Kosjerić, tamo su mi sinovi i odrasli, pa imaju dosta tradicionalnog u sebi. Nisam za praznike išla na Maldive, nego kod svojih. Sećam se, sinovi su mi kupili šljive jednom, a nisu znali gde treba da idu. Umesto da idu uzbrdo išli su nizbrdo, pa su se kotrljali kao lopte. Ali su naučili. Završili su i fakultete, u evorpskom su fazonu što se tiče svoje generacije, ali su dosta toga tradicionalnog zadržali u sebi.

Zorica Marković, ATAImages/Antonio Ahel

S druge strane, kada je ona bila devojčica, situacija je bila značajno drugačija. 

- Mi smo narod koji stalno nešto slavi, samo izmišljamo praznike, ali ja ne priznajem nijedne druge praznike, samo prvavoslavne. Pa ni prvi maj, ni 8. mart, ni Novu godinu. Novu godinu mogu da napravim kad god hoću, okupim prijatelje i napravim veselje. Samo pravoslavne praznike obeležavam, a bilo je nažalost zabranjeno slaviti u doba komunizma. Sećam se, kao dete sam išla do crkve krijući se i to smo išli po tri kilometra peške po dubokom snegu kad je bio Božić. Ali, u mojoj porodici se uvek slavilo. Sada, hvala Bogu, to nije tako - objasnila je za pomenute medije. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi