Pod kojim uslovom srpska vojska može da uđe na sever Kosova?

Nakon najnovije eskalacije nasilja i upada do zuba naoružanih kosovskih snaga u Severnu Mitrovicu, pod izgovorom navodne istrage u vezi sa švercom, te bacanja šok-bombi i suzavaca, pa i upotrebe vatrenog oružja, Srbi sa Kosmeta zatražili su od predsednika Srbije Aleksandra Vučića zaštitu države i vojske.

Predsednik Srbije potvrdio je da će država zaštititi narod na KiM.

- Predaja nije opcija, a neki drugi nek vide da li će da opravdavaju divljanje Albanaca na severu. Ja znam šta je nama činiti, zaštitićemo naš narod. Tačka. Kako, nadam se da nikada nećete morati da vidite - rekao je Vučić. 

Jedno od najaktuelnijih pitanja, nakon što su napadi na Srbe postali učestali, te je jasan strah da se ne ponovi pogrom iz 2004. godine, jeste da li i pod kojim uslovima Srbija može da pošalje vojsku na KiM.

Bivši komandant Kfora Lorenco D'Adario svojevremeno je objasnio da je ta misija, kao garant mira i bezbednosti, na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, te da se kontakti održavaju sa institucijama na KiM i Vojskom Srbije.

Pod kojim uslovima može 1.000 srpskih vojnika na Kosmet?

General je objasnio da deo Rezolucije 1244 predviđa povratak na Kosovo do 1.000 srpskih vojnika i policajaca, pod određenim uslovima, te da je to regulisano u dodatku 2, stav 6 tog dokumenta.

- Dogovorenom broju osoblja biće dozvoljeno da se vrati da bi obavljao sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima, održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima. Povratak osoblja biće pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti (Kfor), te ne postoji mogućnost slanja 1.000 vojnika iz bilo kog drugog razloga osim gore pomenuta četiri ili bez prethodnog dogovora - objasnio je bivši komandant Kfora.

Youtube printscreen

On je dodao da te četiri funkcije garantuju ili Kfor ili kosovske bezbednosne organizacije.

Srbi, međutim, nisu zaboravili pogrom marta 2004. godine, koji je izveden u prisustvu međunarodne vojne i civilne misije, kada su Srbi ubijani, proterani, kuće im spaljene, crkve srušene.

Prema Briselskom sporazumu, specijalne kosovske snage Rosu mogu da uđu na sever Kosova samo uz odobrenje lokalnih vlasti, odnosno gradonačelnika sa severa KiM, a bezbednost u južnoj srpskoj pokrajini bi trebalo da obezbeđuju Kosovska policija i Kosovske bezbednosne snage.

Aktuelni komandant Kfora, general-major Franko Federiči, nedavno je takođe potvrdio da pripadnici KBS mogu da odu na sever Kosova tek pošto od njega za to dobiju dozvolu.

Međutim, svedoci smo toga da su te snage najčešće u funkciji zastrašivanja srpskog življa, a ne njegove zaštite.

Dok Kosovska policija može da sprovodi akcije na teritoriji cele pokrajine bez ičijeg odobrenja, Kosovske bezbednosne snage, prema potpisanom sporazumu, moraju da dobiju dozvolu komandanta Kfora i saglasnost gradonačelnika opština na severu Kosmeta pre bilo kakvog razmeštanja u tom delu pokrajine. 

Srbija ima obavezu da zaštiti svoj narod

Očigledno je da kosovski zvaničnici krše potpisane sporazume, jer su i na Jarinju i Brnjaku, tokom blokade zbog mera reciprociteta, uočeni upravo pripadnici KBS. 

Dragomir Anđelković, Happy TV printscreen

Kako za 24sedam objašnjava analitičar Dragomir Anđelković, Beograd može da uputi svoje snage na sever Kosmeta ukoliko oni koji garantuju bezbednost naših građana nisu u stanju da ih zaista i zaštite.

- Srbija ima obavezu da zaštiti svoj narod. Rezolucija 1244 omogućava da naše snage uđu, ako zapadne misije ne mogu da obave svoj posao i zaštite Srbe. Mi smo imali civilnu zaštitu, koja je ukinuta 2015. godine, a to je bio način da se Srbi sami brane. Ukoliko Zapad ne zaštiti Srbe, onda Srbija mora da uputi svoju vojsku na sever i na to ima pravo - poručuje Anđelković.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi