Razlozi razjedinjenosti opozicije: U lošim odnosima, nespremni na kompromis, lični interes im najvažniji
Bojan Klačar kaže da je ta razjedinjenost karakterisala opoziciju i pre izbora
Jedina ideja koja ih spaja jeste smena aktuelne vlasti, oko svega drugog su razjedinjeni. Saveze koje formiraju brže rasture nego što nešto postignu u njima. Traže bolje izborne uslove, ali ni u tome nisu jedinstveni, pa svako ima svoju platformu.
Nisu jedinstveni ni u međustranačkom dijalogu koji predvodi vlast, jer neki žele posredstvo međunarodnih faktora, a drugi ne. Većina zahteva koji su do sada izneti ne tiču se građana Srbije, već lične promocije pojedinaca. Samo je deset meseci do parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora, a od opozicije još nismo čuli konkretan program.
Deo se odlučio za bojkot prethodnih izbora, ali nije imao ideju šta dan kasnije, pa ni mesecima kasnije, što je još jedan u nizu pokazatelja koliko su “ozbiljni” u nameri da urade nešto za Srbiju. Čak i pojedinci unutar opozicije ističu zamerke na račun njihovog angažmana i ono što u javnosti predstavljaju.
Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju ocenjuje u razgovoru za 24sedam da današnju opoziciju karakteriše fragmentiranost, usitnjenost. Iako između pojedinih stranaka postoje velike političke razlike, ima i onih među kojima nema bitnih, pa čak nikakvih razlika. Klačar dodaje da razjedinjenost opozicije leži u tome što, pre svega, nema solidarnosti.
Bojan Klačar, Youtube printscreen
“Za to postoje tri glavna razloga. Prvi je – loši međuljudski odnosi lidera i ključnih ljudi tih stranaka, zbog različitih tereta iz prošlosti. Drugi razlog je – nespremnost stranaka da naprave kompromis i da odustanu od dela moći koji dobijaju kada nastupaju solo. Nisu timski igrači, jer kada nastupate zajedno, ne može svako da bude lider, a oni vole da budu šefovi u svojim strankama. Treći razlog je povezan sa dozom straha od gubljenja prestiža, moći i uticaja onog momenta kada postanu deo jedne veće celine, dakle ne žele da izađu iz zone komfora zato što tu političku moć moraju da podele, ocenjuje Klačar.
pročitajte još
Kaže da je ta razjedinjenost karakterisala opoziciju i pre izbora.
“Nema dramatičnih razlika, situacija nije gora nego pre prethodnih izbora. Ipak, nije došlo ni do ukrupnjavanja i objedinjavanja sličnih stranaka u jednu ili barem u neku širu programsku koaliciju. Moja su očekivanja da će se to desiti. Saradnju su ostvarili DSS i POKS i mislim da će takvih trendova biti sve više. Ono što ostaje kao centralno pitanje je da li će to biti dovoljno i da li će biti razumljiv biračima, navodi Klačar za 24sedam.
Dodaje da opozicija ima jasne zahteve prema vlasti u dijalogu sa evroparlamentarcima, kao i da su grupisani oko tri najvažnije stvari – mediji (RTS i RTV), pritisci na birače i funkcionerske kampanje odnosno zloupotreba resursa.
“Određene stvari će se unaprediti, doći će do promena u izbornom zakonodavstvu, urađen je prvi Predlog zakona o finansiranju stranačkih aktivnosti i adresirani su neki problemi na koje je upozoravao i OEBS, ali je dilema da li će to biti dovoljno da opozicija izađe na izbore. Ako bi se ostvario deo zahteva opozicije i organizacija, izvesno je da bi to dovelo do boljih izbornih uslova i veće ravnopravnosti, ali čini mi se da opozicija zanemaruje činjenicu da loši izborni rezultati ne zavise samo od izbornih uslova, već i od nekih drugih tema. Na rezultate opozicije će uticati međustranački dijalog, ali to ne znači da će opozicija sa boljim izbornim uslovima da radikalno osvoji drugačiji izborni rezultat, ocenjuje Klačar.
Dodaje da opozicione stranke imaju programe, ali da o njima ne govore.
“Suviše insistiraju na crno-beloj kampanji za ili protiv, a u B planu ostavljaju svoje programe i ideje. Čini se da bi bilo puno bolje kada bi opozicija uz kritiku vlasti više insistirala na programima i ljudima koji bi te programe mogli da nose. Verujem da je sazrela svest da ne može samo da se insistira na konfrontirajućoj kampanji… Izborni rezultat nije samo spoj jedne dominantne stvari bilo uslovi ili program, to mora da bude mozaik više različitih elemenata”, objašnjava Klačar.
pročitajte još
Na parlamentarnim izborima ne očekuje novo lice koje bi predvodilo opoziciju.
“Možda za grad Beograd i na predsedničkim izborima. Čini se da postoji saglasnost o nestranačkom kandidatu, da to bude neka javna ličnost, to ne bi bilo iznenađenje”, kaže Klačar.
Ocenjuje da ekonomski uspesi i vakcinacija mogu da budu temelj kampanje vladajuće stranke, jer ljudi postaju zadovoljni pravcem kojim ide Srbija, ali da pritisci spolja uglavnom idu na adresu vladavine prava i demokratije.
“Tu postoji određena vrsta pritisaka, ali sa druge strane postoji i ogroman prostor da vlast unapred te uslove. Promene Ustava su upravo jedan od odgovora na te kritike. Opozicija može da kritikuje upravo u oblastima u kojima stižu kritike spolja, ali to nije dovoljno. Opozicija mora da ponudi odgovore na ekonomska, geostrateška pitanja i ponudi biračima drugačiji politički aranžman”, zaključuje Klačar.
pročitajte još
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari