Ekskluzivno: Ruski eksperti Grib i Panarin bez dlake na jeziku o najvažnijim svetskim pitanjima i o odnosima Srbije i Rusije! (FOTO/VIDEO)

Portal 24sedam Vam donosi ekskluzivni intervju dvojice ruskih značajnih intelektualaca i javnih delatnika, sa kojima smo razgovarali o najvažnijim svetskim pitanjima i procesima, kao i o odnosima između Srbije i Rusije, pomociji Srpsko-ruskog naučnog časopisa, obrazovanju, očuvanju porodice u moderno doba i brojnim drugim temama. 

Za naš portal govorili su Vladislav Valerjevič Grib, predsednik Ruskog profesorskog skupa, glavni i odgovorni urednik Srpsko-ruskog naučnog časopisa, rektor Moskovskog univerziteta ''A.S. Gribojedov'', inače zaslužni pravnik Rusije, doktor pravnih nauka, profesor, akademik Ruske akademije obrazovanja, kao i Andrej Aleksandrovič Panarin, šef kabineta Ruskog profesorskog skupa, zamenik glavnog i odgovornog urednika Srpsko-ruskog naučnog časopisa, rektor Moskovskog psihološko-socijalnog univerziteta, doktor ekonomskih nauka, profesor Ruske akademije obrazovanja. 

Vladislav Grib: Srbiju i Rusiju veže iskreno slovensko bratstvo 

24sedam/Katarina Mihajlović

Nedavno ste imali promociju prvog broja srpsko-ruskog naučnog časopisa. Možete li nam reći nešto više reći o ovom značajnom projektu?

Mi smo juče imali promociju prvog broja rusko-srpskog naučnog časopisa uz učešće akademika i profesora različitih fakulteta i univerziteta iz Beograda i Novog Sada. To je jedinstven projekat koji dozvoljava naučnicima iz Rusije i Srbije da imaju još jedno mesto i još jedan teren za komunikaciju i za javnu saradnju. To je jedinstven časopis gde se radi analiza aktuelnih rusko-srpskih odnosa, ekonomskih pitanja, pitanja prava i geopolitičkih pitanja. Ima zanimljive članke eksperata-stručnjaka i njihove analitičke prognoze. Časopis je platforma za saradnju i razmenu iskustava i mišljenja. To je projekat koji je realizovan u segmentu profesorske i naučne saradnje. U njemu će takođe biti pripremljene i predstavljene kompetentne poruke i kompetentni saveti za državne organe Ruske Federacije i Srbije. 

Kako ocenjujete trenutnu rusko-srpsku obrazovnu i naučnu saradnju?

Što se tiče nivoa saradnje Rusije i Srbije po pitanju obrazovnih i naučnih kontakata nisam do kraja zadovoljan iz razloga što sam ja za to da što više srpskih studenata studira na ruskim univerzitetima i fakultetima, kojih imamo više od sto. Bilo bi, takođe, logično i poželjno da i što više ruskih studenata dolazi u Srbiju. Mi takođe želimo da promovišemo razvoj duplih master programa i razmenu studenata i na višim akademskim nivoima. Imali smo po tom pitanju sastanak sa rukovodstvom Univerziteta u Kragujevcu, Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Takvo interesovanje postoji na obe strane i moramo na tome da radimo više i da razvijamo praktične korake u tom pravcu od strane nadležnih organa. 

Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i odoleva svim pritiscima sa strane da sruši svoje odnose sa Rusijom. Kakvu budućnost predviđate političkim odnosima dveju zemalja?

U uslovima neverovatnih pritisaka, to tšto Srbija nije uvela sankcije Rusiji je još jedan dokaz iskrenog prijateljstva i partnerstva između naših zemalja. Vlada Ruske Federacije, kao i običan ruski narod to veoma cene i poštuju. Posebno bih hteo da istaknem da sada imamo direktne avionske linije između Beograda i četiri grada - Moskve, Sankt Peterburga, Kazanja i Sočija. U ovim veoma teškim vremenima mi smo se još više zbližili i imamo perspektivu odlične saradnje i u budućnosti. Između naših zemalja vlada iskreno slovensko bratstvo. 

Svetski poredak je u transformaciji iz unipolarnog u multipolaran, a planeta je u nikad većoj opasnosti od direktnog nuklearnog sukoba. Bajden je odobrio Ukrajini udare po dubini ruske teritorije sa dalekometnim sistemima poput sistema ATACMS, dok je upozoravajući odgovor Putina stigao vrlo brzo u vidu nove rakete Orešnik. Kako mislite da će se rešiti globalni sukob, kao i sukob u Ukrajini koji je njegov deo? 

Mi se zaista nalazimo na ivici globalnog sukoba. Mislim da svet nikada ranije nije bio toliko blizu te crvene linije, od koje bih kao i svi dobronamerni voleo da se malo pomerimo. Mislim da će za svet biti više nade u novoj administraciji predsednika SAD Donalda Trampa, a u naredna dva meseca ćemo jasno videti kako ćemo razrešiti ovaj globalni sukob. Mislim da je želja za razrešenjem sukoba želja svih zemalja i naroda sveta. 

Privatna arhiva

Kakvu alternativu Rusija nudi svetu? 

Moramo konstatovati da je svet danas multipolaran. Postoji mnogo različitih modela u ekonomiji, kulturi i tradiciji. Neka cveta hiljadu cvetova, ali niko ne sme da dominira i da nameće drugima svoju političku volju. Svaka nacija ima pravo da brani svoje tradicionalne vrednosti, da gradi nezavisnu ekonomsku politiku, i da ima pravo da gradi svoj suverenitet i da ga brani po svim spoljnopolitičkim pitanjima. Srbija i Rusija su, kao i niz drugih zemalja, uzor i primer toga kako se treba ponašati po tom pitanju. Moramo živeti svi u jednom svetu u kome ćemo međusobno poštovati vrednosti jedni drugima. Ne postoji jedan recept, mi smo za multipolarni svet i za to da postoji saradnja između Globalnog Severa i Globalnog Juga, Zapada i Istoka.  

Vi ste čovek koji se zalaže za proporodične politike i očuvanje tradicionalnih i porodičnih vrednosti. To ste potvrdili i na ličnom primeru s obzirom na to da ste otac osmoro dece. Koliko je za očuvanje zdrave države i društva važna poroidica, kao i očuvanje porodičnih i tradicionalnih vrednosti? Da li je ljubav ta koja nadilazi sve zakone i koja jedina može dati energiju za podizanje i vaspitanje osmoro dece?

Naravno da je to temelj zdravog društva. Postoji trenutno ta težnja sveta ka hedonizmu i sebičnosti. Teško je (od)braniti tradicionalne i porodične vrednosti u vremenu kada globalne korporacije i tajkuni guraju taj način života i mentalitet koji vodi ka tome. Na tom planu rade marketinški stručnjaci i ljudi koji se bave globalnom psihologijom. Teško je boriti se protiv takvih trendova i pritisaka, ali mi kao obični ljudi moramo da (u)radimo osve što je u našoj moći da negujemo naše tradicionalne vrednosti, da vaspita(va)mo našu porodicu u duhu ljubavi ka svojim bližnjim. U tom smislu, mi smo za vreme svoje posete Srbiji, za tri dana posetili niz srpskih manastira i ja sam video nakon sastanaka sa monasima i igumanima na koji način se to u Srbiji čuva i brani. 

Vi ste uručili nagradu našoj građanki Maji Kovačević, majki jedanaestoro dece. Kakve impresije nosite nakon tog dirljivog susreta? 

Oduševljen sam tim primerom. Ja sam sada iza nje, kao neko ko ima samo osmoro dece i dala mi je lep primer i zadatak. To je odličan primer očuvanja tradicionalnih i porodičnih vrednosti i ljubavi prema svojoj otadžbini. Njoj pomažu mnogi ljudi, kao i organi vlasti i ona je jako srećna zbog te brojne podrške koju ima i gleda sa velikim optimizmom u budućnost. Mi smo nju nagradili medaljom Porodična slava Rusije i pozvali smo je u Rusiju. Ja sam njenim primerom oduševljen i želeo bih da se što više takvih porodica stvara u Srbiji. Maja Kovačević se može smatrati pravim nacionalnim i porodičnim herojem vaše zemlje. 

Andrej Panarin: Spajaju nas naša zajednička vera i istorija, mi imamo istu dušu i isti osećaj kao i naši srpski prijatelji

24sedam/Katarina Mihajlović

Stanje Ruske Federacije nakon uvođenja zapadnih sankcija je u ekonomskom smislu veoma dobro. Svi su očekivali pad, ali se Rusija razvila i dodatno diverzifikovala svoju ekonomiju i prihode, a u nekim sferama poput prehrambene je od uvoznika postala lider. Predsednik Srbije je nedavno pohvalio rusku ekonomsku politiku i vašu otpornost. Kako vi ocenjujete rusku ekonomsku politiku i šta je to što je uspelo da sačuva rursku ekonomiju - koji su to konkretno potezi? 

Dobar dan, hvala puno na pitanju. Prognoze zapadnih analitičara su bile usmerene ka tome da će ruska ekonomija u nekom trenutku da propadne. Moramo da istaknemu ulogu kabineta ministra i naših preduzetnika koji su se brzo snašli i napravili su novu logistiku, biznis logistiku pre svega, i razvili su nove kontakte sa zemljama globalnog Juga kao što su Kina i Indija i možemo posebno istaći takođe i logistiku sa Srbijom. Posebno bih istakao to da su ruski investitori i biznismeni vratili u Rusiju novac koji su prethodno godinama ulagali i držali u zemljama Zapada. Taj novac je počeo da cirkuliše unutar naše zemlje. 

Kako ocenjujete trenutno stanje ekonomskih odnosa Srbije i Rusije i kako vidite u tom smislu budućnost - u kojim sferama postoji prostor za dodatno unapređenje saradnje? 

Kako ocenjujete globalno stanje ekonomije u svetu - kakvu alternativu nudi BRIKS? 

Ocenu BRIKS-a bih započeo od brojnosti stanovništva zemalja koje u tom formatu učestvuju. Možemo reći da je to polovina svetskog stanovništva i to mora da se adekvatno uvaži. To je jedna od glavnih stvari koja daje perspektivu razvoju BRIKS-a kao organizacije. Druga, po mom mišljenju najvažnija stvar, jeste činjenica da svet nije unipolaran, nego je multipolaran. To je potencijal za sve, a svi treba da uvaže da je BRIKS snaga koja mora i hoće uticati na globalne ekonomske procese. Takođe bih hteo da istaknem i ljudski i naučni potencijal. Znamo da se svet kreće ka putu digitalizacije, aktivno se koristi veštačka inteligencija. Najbolji matematičari sveta su trenutno Rusi i Indijci. 

Da li je srušen zapadni mit da je Rusija kao energetska sila (naftna, gasna itd.) ''samo velika benzinska pumpa, ali ne i (geo)ekonomsa sila'', posebno ako imamo u vidu sa kakvim se izazovima suočavala Vaša država od 2014., a naročito od 2022. godine?

Tačno je da Rusija ima liderstvo u svetu po pitanju količine nafte i gasa. Mi nismo ranije posvetili dovoljnu pažnju razvijanju drugih sektora naše ekonomije. Sankcije su bile okidač za razvoj nekih novih sfera kod nas, nažalost do toga je došlo tek nakon neprijatnih geopolitičkih okolnosti. Moramo podsetiti sve na ruski duh i rusku snagu i naše sposobnosti brze mobilizacije i ujedinjenja za rešavanje zajedničkih strateških ciljeva. 

Da li je globalni ekonomski sistem, koji je skrojen po zapadnoj meri (Bretonvudski sistem, Vašingtonski konsenzus...) mrtav i prisustvujemo li u tom smislu stvaranju (nove) istorije?

Mi se nalazimo u istorijskom dobu, koje je doba preokreta, kada je teško prognozirati šta će se dalje dešavati, ali sigurno je da svet neće biti isti. 

Zapadne zemlje su se razvijale kao kolonijalne Imperije i obogatile se na otimanju resursa iz zemalja Trećeg sveta

Narativ zapadnih zemalja je deklarativno takav da je slobodno tržište svetinja, ali kada dolazi do geopolitičkih sukoba, vidimo da se svi zatvaraju u sopstvene ekonomske torove, trgovinske blokove, da se vode trgovinski ratovi i da dolazi do sukoba i poteza, koji su čak i ekonomski štetni po stranu koja ih sprovodi. Čini se da su geopolitički interesi nadređeni ekonomiji, pa čak i pukom profitu, tako da ispada da je slobodno tržište više mit kada treba da se porobe ekonomski i geopolitički slabije zemlje, nego što je realnost. Šta vi mislite o tom fenomenu dvostrukih standarda? 

Ovde bih obratio pažnju na istoriju i činjenicu da se većina evropskih zemalja razvi(ja)la kao kolonijalna imperija i oni su shodno tome uzimali sredstva i resurse iz zemalja Trećeg sveta, a za razvoj svojih država. Mislim da su se u odnosu na to kolonijalno vreme samo promenili jezik, struktura i forma, ali je suština njihovog pristupa ostala nepromenjena.  

Wikipedia

Da li nam možete nešto više reći o Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EAEU) - šta ona tačno predstavlja? 

Bilo koja ekonomska integracija i ujedinjenje zemalja, korporacija i drugih kompanija služe tome da se maksimalno pojednostave uslovi trgovine, da se skinu carinske barijere i ograničenja i da se olakša trgovinska i robna razmena između zemalja Zato ja uvek i svuda podržavam svaku vrstu i formu takvog ujedinjenja zemalja, bilo da je to u okviru BRIKS-a ili Evroazijske ekonomske unije. Na primeru međuljudskih odnosa, ako budemo bili sa vašom zemljom u dobroj komunikaciji, uvek možemo pronaći zajedničke dodirne tačke i tačke saradnje u okviru kojih možemo zajednički da radimo.  

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi