Prošlo je 29 godina od "Oluje": Hrvati slave etničko čišćenje Srba, mrze Vučića jer neće da ćuti o zločinima i zato što se bori za srpstvo!

Prošlo je 29 godina od početka sprovođenja najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata – zločinačke akcije hrvatske vojske pod nazivom “Oluja” u kojoj su u svega nekoliko dana proterani krajiški Srbi sa svojih vekovnih ognjišta.

Kao i svake godine, u Hrvatskoj se progon četvrt miliona Srba slavi uz najviše državne počasti u Kninu, dok Srbija obeležava dostojno Dan sećanja na stradale i proterane Srbe iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, tugujući za našim žrtvama. 

Zločinačka akcija “Oluja” je počela rano ujutru, 4. avusta 1995. godine i tom prilikom hrvatske snage ubile su najmanje 1.800 i proterale 250.000 Srba, posle čega su uspostavile kontrolu nad gotovo celokupnom teritorijom Republike Srpske Krajine. Rejon Podunavlja, odnosno SAO Istočne Slavonije, Zapadnog Srema i Baranje je ostao pod srpskom kontrolom, ali je posle nekoliko godina dogovorom mirno predat Hrvatskoj, na osnovu Erdutskog sporazuma potpisanog krajem 1995. godine.

Stari plan koji je skovao ustaški zlikovac Mile Budak (“trećinu Srba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati”) konačno je dobio svoj epilog. Dok su prva dva dela plana gotovo u potpunosti sprovedena tokom Drugog svetskog rata, ostalo je još samo da se završi proterivanje. Krajiškim Srbima tog avgustovskog jutra ostavljeno je dovoljno vremena da jedino na brzinu pokupe osnovne stvari, posedaju u vozila i završe baš onako kako im je ranije cinično poručivao Stjepan Mesić – da im od rodne zemlje tragovi ostanu jedino na obući. 

Sa teritorije Republike Srpske Krajine krenuo je talas izbeglica, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo. U Krajini su ostali samo stariji civili, koji nisu imali nikakav način da odu. Oni su, nažalost, bili izloženi strahovitom teroru i nakon formalnog završetka “Oluje” 7. avgusta. 

Printscreen/Youtube, RTS Oko – Zvanični kanal

“Oluja” nije nikakav istorijski presedan, već samo završni deo projekta uništenja Srba na tom prostoru, koji je trajao i decenijama pre toga, ako ne i vekovima, s obzirom na to da smo već u prvoj polovini 19. veka imali zametak ustaške ideologije u vidu Josipa Franka i njegovih Frankovaca, pa kasnije se to prelilo na pravaše - Starčevića, Kvaternika i ostale. Antisrpske demonstracije u Zagrebu 1902. godine su bile stravične, kada su Srbi napadani i uništavana im je imovina, a u Prvom svetskom ratu su neke od najstravičnijih zločina austrougarske vojske učinili upravo Hrvati. 

O najmonstruoznijem genocidu u istoriji, onom u NDH, toliko toga je već rečeno. Devedesetih je ono što je NDH sprovodila nad Srbima nastavila neoustaška Tuđmanova Hrvatska. Ne postoji nijedna država na svetu, osim Hrvatske, koja je za svoj najveći nacionalni praznik uzela dan kada je stotine hiljada proterano, a hiljade Srba pobijeno u operaciji koja je bila samo okončanje procesa koji je trajao vekovima i koji je imao nameru da uništi čitav jedan narod na jednoj teritoriji. “Oluja” je samo okončanje tog, nažalost, uspešnog procesa koji su hrvatske političke elite i hrvatsko društvo u celini uspeli da iznesu i realizuju. 

Dok je u Srbiji, kao i u celom civilizovanom svetu, nepojmljivo da se slavi etničko čišćenje, takav zločin se u Hrvatskoj danas smatra za legitimnu akciju, a takav stav je kod njih nemoguće promeniti. U Hrvatskoj postoji apsolutni konsenzus svih aktera oko veličanja zločinačke akcije Oluja i tzv. Domovinskog rata - i levi i desni, i liberali i ustaše su saglasni oko toga.  

Zašto Hrvati mrze Vučića

Koliko je ustašluk živ u Hrvatskoj najbolje pokazuje to što se u hrvatskom Saboru i dalje koristi ustaški pozdrav Za dom spremni, a poslanik Sabora Miro Bulj, koji uzvikuje za govornicom ustaške pozdrave je nedavno predsednika Srbije nazvao šugavcem i kukavicom. Sramotna reakcija Mira Bulja u kojoj je ostrašćeno napao Aleksandra Vučića, usledila je nakon što je srpski predsednik izrekao očiglednu istinu da nema nikakve razlike između NDH i današnje Hrvatske. 

Da je predsednik Srbije apsolutno bio u pravu, najbolje pokazuje reakcija države Hrvatske na usvajanje crnogorske Rezolucije o Jasenovcu, kada je Hrvatska besna zbog usvajanja Rezolucije proglasila za persone non  grata Andriju Mandića, Milana Kneževića i Aleksu Bečića. Hrvatski bedni izgovor za tu odluku je bio da Rezolucija navodno zloupotrebljava žrtve, vraća u prošlost, ali nisu tako govorili kada su kosponzorisali sramnu rezoluciju o nepostojećem genocidu u Srebrenici.  

Tanjug/Vladimir Šporčić

Hrvatska je time i definitivno pokazala da grčevito čuva svoje NDH nasleđe. Neoustaška Hrvatska konstantno vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića upravo iz razloga što predsednik Srbije, čija je porodica bila žrtva NDH, ne želi da ćuti ni o srpskim žrtvama genocida iz Drugog svetskog rata, ali ni o žrtvama etničkog čišćenja devedesetih. Naročito im smeta što se poslednjih godina u Srbiji dostojno obeležava sećanje na žrtve zločina i što Srbija ne prihvata ustaški narativ o tzv. Domovinskom ratu. Srbija se ne izvinjava Hrvatskoj kao što je činila u vreme Borisa Tadića i žute vlasti, već vodi računa samo o srpskim interesima.  

Stoga ne treba da čudi strahovita medijska kampanja iz Zagreba i ostalih regionalnih centara protiv Srbije i njenog predsednika, a često je to po komandi zapadnih sila, s obzirom na to da znamo da su Hrvati uvek bili najbolji u vazalstvu. Tolika količina mržnje koja se može videti u njihovim medijima, samo pokazuje da bi ponovo uradili isto što i 1941. ili 1995. godine samo kada bi imali mogućnosti, a kada bi Srbija bila slaba. Pošto to nije slučaj, zato su i besni, što znaju da ovakvoj Srbiji to nikada neće moći da urade. A što se srpskog predsednika tiče, najveći mu je orden to što ga ustaše napadaju i to je najpouzdaniji znak da je na pravom putu. 

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi