Demonstracija sile i agresija NATO-a odnele preko 2.500 ljudskih života i razorile zemlju: Na današnji dan počelo je bombardovanje SRJ

Na današnji dan pre 25 godina nad srpskim nebom nadvile su se oklopne ptice, a zvuk sirena najavio je razorne bombe koje je NATO odlučio da izruči na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Devetnaest članica NATO-a poslalo je avione, iako za to nije bilo odobrenja Saveta bezbednosti. 

Profimedia

Veto velikih sila, Kine i Rusije, nije značio ništa, jer su jači mislili da mogu da sprovode silu nad slabijima. I tog 24. marta, u sutonu 20. veka, u 19.45 odjeknule su prve sirene...

Devetnaest moćnih zemalja, najmodernijim oružjem napalo je suverenu zemlju bez povoda i pokrića. SRJ nije napala nijednu članicu ovog saveza, već je pokušavala da reši unutrašnje pitanje i spreči razaranje svoje teritorije, boreći se sa terorizmom u južnoj pokrajini.

Šta je prethodilo bombardovanju?

U selu Račak je 15. januara 1999. godine dogodilo nešto što će se uzeti kao neposredan povod za napad NATO-a.

Naime, u ovom selu nalazilo se uporište tzv. OVK, a srpska policija pokušala je da uhapsi njene pripadnike, ali je došlo do sukoba u kom je stradalo oko 40 Albanaca i zaplenjeno je oružje. I baš tokom noći između 15. i 16. januara nije bilo policije u selu. Tek sutradan, na lice mesta izašli su pripadnici Verifikacione misije koje je predvodio Vilijam Voker. Zajedno sa novinarima, zatekli su leševe po selu, i odmah istakli da je reč o masakru.

Printscreen / Youtube / AP

Propaganda protiv Srba započeta je fotografijama, snimcima i izveštajima, iako su jugoslovenski zvaničnici demantovali ove gnusne tvrdnje.

Ipak, baš kao i kasnije vojnom intervencijom, na SRJ potegle su perom najveće svetske sile i njihovi mediji.

Formiran je tim jugoslovenskih i finskih forenzičara koji su zajedno radili autopsiju nad telima. Ipak, Helena Ranta na konferenciji za štampu 17. marta izgovara da je došlo do "zločina protiv čovečnosti". Kasnije je priznala da je ovu rečenicu izgovorila pod pritiskom Vilijama Vokera.

Propagandni rat, nažalost, uskoro se pretvorio u vazdušne udare koji su trajali 78 dana.

Profimedia

Napadi su trajali sve do 10. juna, kada je došlo do potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istoga dana u Savetu bezbednosti usvojena je Rezolucija 1244, po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a.

Kosovski Albanci su 17. februara 2008. u Skupštini Kosova jednostrano proglasili nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije, što Srbija i polovina država članica UN ne priznaju.

Posledice bombardovanja SRJ

Od 24. marta do 10. juna 1999. godine teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, mostovi, rafinerije, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. 

Ukupno je izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Tanjug/AP/Darko Vojinović

Procenjuje se da šteta koju je SRJ pretrpela iznosi od 30 do 100 milijardi dolara.

Poginulo je 2.500 civila, među njima 89 mališana, kao i 1.031 pripadnik vojske i policije. 

Među poginulima je i mala Milica Rakić, koju je geler bombe usmrtio dok je sedela na noši i koja je postala simbol nevinog stradanja u ovom besmislenom bombardovanju. 

Povređenih je bilo više od 12.000, a od toga 2.700 dece.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi