Licemerna antisrpska politika Nemačke: Smeta im srpski svet koji nikoga ne ugrožava, a podržavaju projekat Velike Albanije

Poslednjih meseci svedoci smo dramatične radikalizacije prilika u južnoj srpskoj pokrajini, zahvaljujući sumanutim potezima Aljbina Kurtija. Jedna od zemalja koja mu daje najveći vetar u leđa jeste Nemačka, koja nastavlja da vodi svoju tradicionalnu antisrpsku politiku. 

Ona svoju srbofobnu politiku ne vodi samo po pitanju Kosova i Metohije, već i na drugim tačkama gde ima ciljeve potpuno suprotne srpskim nacionalnim interesima. Takođe, Nemačka antisrpska politika nije od juče, več se vodila i kroz čitav dvadeseti vek, u kome je bilo strahovitih zločina i genocida nad našim narodom, za koje najveću odgovornost snosi Nemačka. 

Antisrpska politika germanskog faktora ide i dublje u prošlost, a obrisi toga su se dali nazreti već u drugoj polovini 19. veka. Srpski narod i tadašnja država koja se tek oslobodila od Turaka, bili su prepreka na putu imperijalne Nemačke i Austrougarske, koje su želele da prošire svoj tzv. lebensraum i prodru dalje na jugoistok Evrope, odakle bi nastavili ka Bliskom istoku. 

Antisrpstvo i Drang nach Osten 

Kao i kada je reč o anglosaksonskoj srbofobiji, i germanska srbofobija je takođe samo rukavac rusofobije, kako bi to rekao pokojni akademik Milorad Ekmečić. U tom cilju je i konstantna podrška Germana  Albancima, koja traje duže od jednog veka. Bugarska naučnica Teodora Toleva je otkrila kako je bečki dvor stvarao albansku naciju i napisala je impozantnu knjigu o tome. Ono što je bečki dvor sprovodio u Albaniji, takođe je preko Kalaja sprovodio i u Bosni i Hercegovini, pokušavajući da po sličnom principu stvori i bosansku naciju, a opet na štetu Srba. 

Wikipedia

Na koncu je ta antisrpska germanska politika, dovela do napada Beča i Berlina na Srbiju i izbijanja Prvog svetskog rata. Agresija i zločini su ponovljeni i u Drugom svetskom ratu, kada je stvorena i kvislinška tzv. Velika Albanija. Albanci su na prostoru Kosova i Metohije bili najverniji saradnici Vermahta  i počinili su brojne zločine, a posebno okrutna je bila njihova SS Skenderbeg divizija. 

Kao što ni Nemačka nikada do kraja nije denacifikovana, pa mnogi nacisti poput npr. Edmunda Vezenmajera nikada nisu odgovarali srazmerno svojim zločinima, isto tako su i njihovi albanski kolaboranti poput Džafera Deve, doživljavali duboku starost. 

Nemačka  nikada nije Srbima oprostila poraz u dva svetska rata, pa je svoje ujedinjenje dočekala kao priliku za osvetu Srbima i razbijanje SFRJ, maksimalno podržavajući Slovence, Hrvate, Bošnjake i Albance.  Osim u Prvom i Drugom svetskom ratu, u kojima su počinili masovne i gnusne zločine nad našim narodom, streljali čak i đake, i tokom otadžbinskih  ratova 1991-1999 Nemačka je treći put u prošlom veku bila na nama suprotnoj strani, u antisrpskim pohodima, a vidimo da takvu politiku nastavljaju i u 21., veku.  

Profimedia

Nemačka je aktivno učestvovala u agresiji NATO pakta na našu zemlju. Ona je  antisrpsku politiku po pitanju južne srpske pokrajine vodila i u predvečerje agresije na našu zemlju, kada je uz pomoć bugarske strane u propagandnoj operaciji izmislila srpski plan ,,Potkovica''. To maslo njihovog tadašnjeg ministra spoljnih poslova Joške Fišera, kao i ministra odbrane Rudolfa Šarpinga je dodatno kumovalo mobilizaciji javnog mnjenja protiv naše zemlje i olakšalo je i ubrzalo odluku o pokretanju agresije.

Kada se srpska vojska zajedno sa  stanovništvom povlačila sa Kosmeta, u junu 1999. godine, nemački potporučnik David Ferk je bez ikakvog razloga ubio dva srpska mladića, Žarka Andrijevića i Slavka Veselinovića i nikada za to nije odgovarao. To je bio prvi slučaj nakon Drugog svetskog rata da je nemački vojnik nekoga ubio u stranoj zemlji. 

Treba li podsećati da su najveća stradanja Srba i uništavanje srpskih crkava i manastira bili upravo u nemačkoj zoni odgovornosti KFOR-a. Nemci su zapravo ostali dosledni saradnji iz Drugog svetskog rata sa Albancima, a protiv Srba. 

AP photo

Danas najrigidnije zahteve prema Srbiji po pitanju Kosmeta ima upravo Nemačka, koja se pokazala tvrđom čak i od Sjedinjenih Američkih Država, koje su ključni tvrorac tzv. Kosova. Nemačka je u geopolitičkom smislu potpuno podređena SAD-u, pa čak i vazal, ali koristi manevarski prostor da u sklopu zajedničke transatlantske politike, čak i žešće vodi antisrpsku politiku od onih koji vode glavnu reč u NATO savezu. Dok su Amerikanci pragmatični i umeju da modifikuju politiku, da menjaju prijatelje i neprijatelje, Nemci dugo pamte i njihovi antisrpski sentimenti su daleko dublji. 

Interesantno je da su obe Nemačke iz 20. veka i kapitalistička Zapadna i komunistička Istočna, bile naklonjene albanskom faktoru. Istočna Nemačka je kao deo komunističkog bloka bila prijateljski nastrojena prema Narodnoj Republici Albaniji, a relativno neprijateljska prema nesvrstanoj SFRJ. Sa druge strane i Zapadna Nemačka je pružala utočište, povremeno ili stalno, mnogim albanskim ekstremistima. Jedan od njih je bio i Jusuf Gervala, otac sadašnje tzv. ministarke spoljnih poslova Kosova, Donike Gervale Švarc, koja je nemački igrač. 

Mnogi pripadnici tzv. Narodnog pokreta za oslobođenje Kosova, koji je bio preteča UČK su imali utočište i bazu upravo u Nemačkoj, ali i u ostalim zemljama nemačkog govornog područja, poput Austrije i, naročito Švajcarske. Osim struje bliske UČK, to područje je bilo utočište i za frakciju Bujara Bukošija, a albanska dijaspora na tom prostoru je odvajala ogromna sredstva za albansku iredentu, ali i potkupljivanje nemačke političke elite. Veliku ulogu u tome je imala albanska mafija. 

Nemačka obučavala i naoružavala UČK čak i pre Amerikanaca! 

Teroristička UČK je uz pomoć albanske mafije formirala jake veze sa američkim i nemačkim političarima na vlasti, preko kojih je lobirala za tzv. Kosovo. Lobiranje za tzv. državu je plaćano prljavim novcem zarađenim od trgovine drogom i prostitucije. Nemačka tajna služba BND je već tokom 1996. godine obučavala albanske teroriste na području  severne Albanije i naoružavala terorističku UČK. 

Najpre su Nemci, a potom i Amerikanci forsirali projekat Velike Albanije. Nemački uticaj na UČK je bio ogroman, kao i na  Salija Berišu, bivšeg premijera Albanije u čijem mandatu je i konačno formirana struktura poznatija pod imenom UČK. Za vreme Berišine vlasti od 1992. - 1997. kada je i otpočela oružana pobuna na Kosmetu, država koja je najizdašnije pomagala Albaniji je bila upravo Nemačka. Tek padom Beriše sa vlasti , primat u UČK od Nemaca preuzimaju Amerikanci, ali Nemci i dalje ostaju saveznici u njima važnom antisrpskom udruženom poduhvatu. 

Nemački političari su osim zbog iskrenih antisrpskih sentimenata, za srbofobnu politiku bili motivisani i ogromnim svotama novca koje su dobijali od albanske mafije, koja je polako preuzimala primat u Nemačkoj od turskih i kurdskih grupa.  Tako se i nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel lično susretao tokom 1998. godine sa vođom moćnog albanskog klana sa severa Nemačke, povezanog sa klanom Haradinaj na Kosovu,  a sa njim se takođe sastajao i šef BND-a Avgust Haning. Kinkelov naslednik, Joška Fišer je nastavio proalbansku i antisrpsku politiku, bio je jedan od glavnih zagovornika agresije na našu zemlju i otimanja Kosmeta, a vidimo da sada tu tradiciju antisrpske politike nastavljaju njegovi naslednici iz nemačkih Zelenih. 

Ilustracija/Profimedia/Wikipedia

Spekuliše se da je Florim Ejupi, jedan od odgovornih za teroristički napad u Livadicama 2001. godine, a takođe i osoba koju mnogi sumnjiče da je povezana i sa ubistvom Olivera Ivanovića, pod zaštitom Nemačke. 

Svedoci smo kako se Nemačka i danas stavlja na stranu tzv. Velike Albanije. Nemačka fondacija Fridrih Ebert tako ignoriše Briselski sporazum i dala je sebi za pravo da napravi tzv. statut ZSO, iako nikome nije jasno na osnovu čega je to pravo prisvojila za sebe. Taj statut je u skladu sa Kurtijevom željom da, ukoliko eventualno bude bio primoran da formira ZSO, ona dobije neki potpuno drugačiji oblik od onog predviđenog Briselskim sporazumom i da bude potpuno obesmišljena. 

Kao što vidimo, nemačka antisrpska politika, a pogotovo po pitanju Kosova i Metohije se vodi u kontinuitetu. Dok nemački poslanici plaše Evropu nekakvim srpskim svetom, koji predstavlja samo koncept kulturnog povezivanja  Srba, dotle im Velika Albanija, koja je realna opasnost za ceo region, nimalo ne smeta. Veoma je teško očekivati da će nemačka promeniti svoju antisrpsku politiku, osim ukoliko u godinama koje slede na vlast ne dođu stranke, poput Alternative za Nemačku (AFD) i(li) Levice (Die Linke).

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi