Premijerka na sednici SB UN o izveštaju UNMIK-a: Poruka Prištine je da Srbi nisu dobrodošli na Kosmetu!

U Njujorku je večeras počela sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se se raspravljati o šestomesečnom izveštaju Misije privremene administracije UN na KiM (UNMIK).

Srbiju je na sednici predstavljala premijerka Ana Brnabić, dok je u ime Prištine govorila predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.

Pre početka sednice Brnabić se sastala sa Seržo Frankom Daneseom, ambasadorom Brazila u UN, čija zemlja predsedava Savetu bezbednosti UN.

Premijerka se posle sednice sastala sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje.

U 2019. sednice su svedene na tri sednice godišnje, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.

Šefica UNMIK-a predstavlja izveštaj

Printscreen/Tanjug

Šefica misije UN na Kosovu i Metohiji Karolin Zijade predstavila je Izveštaj o radu Unmika od 19. marta do 18. septembra.

Zijade je podsetila na incident u selu Banjska.

- Jednoglasno smo osudili incident. Istraga je u toku i počinioce treba privesti pravdi - rekla je Zijade, ali nije spomenula činjenicu da su Srbi u Banjskoj ubijeni nakon što su uhapšeni.

Ona je rekla da deli nade mnogih da će se "dijalog vratiti na put budućnosti".

- To podrazumeva da će obe strane raditi na ispunjenju svega potpisanog, da mora da se počne sa formiranjem Zajednice srpskih opština bez odlaganja - kazala je ona.

Govor premijerke Ane Brnabić

Tanjug/Peđa Vučković

Premijerka Republike Srbije Ana Brnabić na početku zasedanja se pozvala na osnovne principe međunarodnog prava i rekla da Srbi na Kosovu i Metohiji pate svakog dana.

- Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, poštovani članovi Saveta bezbednosti, poštovani specijalni predstavniče, želela bih da za početak izrazim zahvalnost generalnom sekretaru UN, gospodinu Antoniju Guterešu, i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK-a, gospođi Karolini Zijade, na pažnji koju posvećuju Kosovu i Metohiji. Kao i uvek, želim da istaknem važnost redovnog i objektivnog izveštavanja o stanju na KiM. Zahvalna sam na prilici da sa prisutnima, ali i međunarodnoj javnosti, podelim stavove o poslednjem izveštaju UNMIK-a. Pokušaću da se uzdržim od preterano birokratskog jezika i iznesem naše stavove, na jasan i direktan način, jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir moguć - rekla je premijerka.

Ona je istakla da zvaničnici u Prištini imaju samo tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM, i za međunarodnu zajednicu.

Tanjug/Peđa Vučković

- Gospodine predsedniče, iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12-18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe. I sve ono što vidimo u ovim izveštajima, i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može se sažeti u ove tri poruke. Prva poruka je: Oni Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Nisu dobrodošli. Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika. Manje od dva posto raseljenih vratilo se na KiM! Ovo nije slučajno. Kada se vrate, ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru. Samo u poslednjih nekoliko meseci pojedinci kao što je Dušan Arsić iz Matice kod Prištine, Časlav Jolić i Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Milorad Đoković iz Vitomirca, svi su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su u prošlosti više puta ulazili na KiM i nikada nisu hapšeni niti optuženi, sve do trenutka kada su tražili svoju privatnu imovinu, njihovu zemlju, njihove domove da im se vrate. U tom trenutku optužbe su se iznenada pojavile, tek nakon što su počeli pravni procesi povrata uzurpirane imovine! Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: Ne vraćajte se, niste dobrodošli - ukazala je Brnabićka. 

TANJUG/ZORAN COLIĆ

Otuda i ponižavajuća činjenica, kako je ona istakla, KiM ostaje svetski šampion u najmanjem broju povratnika od svih postkonfliktnih teritorija širom sveta.

Kako kaže Brnabić, druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste: oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu, neka odu.

- Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu, kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM, čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine. Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu - objasnila je premijerka.

Ona je istakla da je apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu bio dan kada je Azem Kurtaj, pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, pucao na decu na Božić i koji je pušten kao slobodan čovek. 

- To je možda sve što neko treba da zna o vladavini prava na KiM i sve što neko treba da zna o uslovima u kojima danas žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM. Dakle, dozvolite mi da svima nama postavim ovo pitanje, kada Albanac, pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, puca i teško rani dete, a zatim bude proglašen za slobodnog čoveka, zar to nije poziv zvaničnika iz Prištine da neko drugi puca na Srbe, teroriše ih, ranjava ili ubija? Zašto ne bi, kad nema posledica takvih radnji. Amnestija za Kurtija je u suštini otvoreni poziv drugima da ponove takve radnje - rekla je ona.

Pripadnici kosovske policije optuženi za ratne zločine

24sedam/Goran Sivački

- S druge strane, zanimljivo je da u tom istom pravnom sistemu, koji je oslobodio zločinca koji je pucao na decu, ako si Srbin, kao braća Andrija i Mihajlo Mitić iz Gračanice, uhapšen si i priveden na mesec dana zbog nevezivanja pojasa. Neverovatno. Ali, tužna istina je da ovako danas izgleda svakodnevica Srba na KiM. Nažalost, imamo još više paradoksalnih primera. Za navodne ratne zločine optuženi su i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić. Za divno čudo, obojica su nekada bili pripadnici tzv. kosovske policije, gde su, da bi se zaposlili, morali da dobiju bezbednosne dozvole iz Prištine. Prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u tzv. kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije, a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci - rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je Slađan Trajković, koji je bio u tzv. kosovskoj policiji od 2013. godine i prošao sve bezbednosne provere, uhapšen 15. decembra i još uvek je u pritvoru, više od 10 meseci.

- Zlatko Arsić je još duže bio u tzv. kosovskoj policiji, ali je uhapšen 7. marta i naravno, i dalje je u pritvoru. Na današnjem Kosovu, ako ste Srbin, možete biti proizvoljno hapšeni, optuženi i držani u zatvoru koliko god žele njihovi političari i to se dešava u prisustvu KFOR-a, Euleksa i UNMIK. Možete li da zamislite kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i UNMIK-a - zapitala je Brnabić i dodala da je samo od početka ove godine pucano na šestoro Srba, a niko nije krivično odgovoran.

Sever KiM napustilo 11 odsto Srba od dolaska Kurtija na vlast

Tanjug/AP Photo/Visar Kryeziu

Brnabić je kazala da su u protekle dve i po godine bilo 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 posto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije.

- 11 posto Srba je napustilo sever KiM od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Ponoviću, 11 posto Srba je napustilo KiM u protekle dve godine zbog ove kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih. Treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici je da postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi, ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani. Kako se u ovom izveštaju jasno kaže, kao i u svim ostalim u proteklih 10 i više godina, ni reči o Briselskom sporazumu, prvom sporazumu o normalizaciji, nije sprovedena od strane Prištine. To treba da se promeni - kazala je premijerka.

Ona je naglasila da je krajnje vreme za uspostavljanje ZSO prošlo pre pet do šest godina godina, ali ipak - ovo je nešto što treba da se uradi.

- ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma. To treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija pod tim imenom. Način formiranja i donošenja Statuta ZSO-a, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini - naglasila je ona.

Prema njenim rečima, svi znamo da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.

- Da stvar bude gora, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom. Aljbin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9. Briselskog sporazuma. Tek posle ove akcije predstavnici srpskog naroda napustili su prištinske institucije. Do ovog odlaska je došlo nakon što ih je Kurti u suštini izbacio iz tih institucija -rekla je Brnabić i dodala:

Profimedia

- Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum ili ne mare za njega, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu KiM, pokušala da oduzme licencu Telekom kompaniji MTS. Ova mera predstavlja direktno kršenje Briselskog sporazuma i postignutih rezultata tim sporazumom. Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) i to ne prvi put. Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine - rekla je premijerka.

Ona je istakla da kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova i dodala da je pred nama humanitarna kriza.

- Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i BCG vakcine za bebe. Kada govorimo o tome da Priština jednostavno ignoriše međunarodne sporazume, bilo Briselski sporazum, CEFTA ili SSP, pogledajmo kako je Priština odgovorila na poslednje zahteve međunarodne zajednice za deeskalaciju - istakla je Brnabić.

Izbori u aprilu ključan događaj za destabilizaciju

Ona je ocenila da je ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM.

- Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 posto Srba, koji čine više od 95 posto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. "Slobodni i fer" nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore - kazala je ona i dodala:

- Nakon ovih događaja nameštenici Prištine, jer se ne mogu nazvati "izabrani gradonačelnici“ nasilno su ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica tzv. kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma. Ono što se dešavalo narednih dana, svi znate, a kako smo čuli iz Izveštaja UNMIK-a je strašna eskalacija. U protestima je povređeno više od 50 nenaoružanih Srba.

Tanjug/AP Photo/Marjan Vucetic)

Brnabić je podsetila da su pripadnici KFOR-a zadobili povrede, što je tragično i nedopustivo i dodala da su tom prilikom tri Srbina hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četiri su uhapšena.

- Najteže povrede zadobio je Dragiša Gajak, koji je rafalom iz automatske puške upucan u leđa, zadobio je povrede kičme, stomaka i šake. Pripadnik specijalne jedinice tzv. kosovske policije odgovoran za ovaj zločin nije uhapšen, pa čak ni optužen. Umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića. Obrenović je, kako se jasno vidi na video-snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nisu sprečili njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen. Ostao je u pritvoru do danas - dodala je.

Prema njenim rečima, EU je tada, 3. juna, pozvala na deeskalaciju.

- A od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM. Ukupno 24 Srba uhapšeno je otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju. Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i nečovečno je pretučen, što je dokumentovano kako kroz medicinske kartone i izveštaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu. Takođe je i dalje u pritvoru. Izveštaj UNMIK-a potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bio u policijskom pritvoru, a taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama - kazala je Brnabić.

Incident u selu Rudine kod Zvečana

24sedam/Goran Sivački

 

Ona je istakla da je tzv. kosovska policija presrela dvoje maloletne dece Kristijana (15) i Daru Radosavljević (17) koji su vozili kvadove u selu Rudine kod Zvečana i brutalno ih pretukli.

- Majka je našla sina kako kleči, rukama prekrivajući glavu, dok su nad njim stajala dva teško naoružana policajca. Tzv. kosovske bezbednosne snage izvele su 23. juna vojni marš sa stotinama svojih pripadnika u Južnoj Mitrovici i oko predgrađa Severne Mitrovice. Visoki predstavnik EU Žozep Borelj je tom prilikom izjavio da se eskalacija nastavlja. Veoma smo uznemireni situacijom na severu Kosova, vansudska hapšenja kosovskih Srba a Kosovske bezbednosne snage marširaju u Južnoj Mitrovici'. Kosovska policija je 28. juna, na naš najznačajniji državni praznik, Vidovdan, čak tri puta zaustavljala automobil u kome je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića Danilo, što je jasna i brutalna provokacija - kazala je Brnabić.

- Priština je nastavila nezakonitu eksproprijaciju zemljišta u vlasništvu Srba u Zubinom Potoku i Leposaviću. Doneli su i novi zakon o eksproprijaciji, legalizujući protivpravno oduzimanje srpske zemlje. Priština je istrajala u uspostavljanju nelegalnih baza na severu KiM na zemljištu koje je Srbima nezakonito oduzeto. Delegacija EU u Prištini je saopštila da "uspostavljanje četiri baze Kosovske policije na privatnom i društvenom zemljištu, u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije, izaziva zabrinutost oko imovinskih prava na severu Kosova i ono se mora adekvatno rešiti' - rekla je ona. 

Brnabić je istakla da je pre samo dva dana, iguman manastira Devina voda kod Zvečana, otac Fotije, deportovan u Severnu Makedoniju bez jasnog objašnjenja i dodala da su se u istom ovom kratkom periodu, nakon što je EU pozvala na deeskalaciju, dogodila čak 74 etnički motivisana napada na Srbe.

- Kriza na KiM je, s obzirom na sve iznete činjenice, tragično, ali predvidljivo, eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini. Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali - dodala je Brnabić.

Premijerka je naglasila da odgovorno tvrdi da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i dodala da su spremni da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu.

- Takođe bih želela da iskoristim ovu priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i nadam se da se to nikada više neće ponoviti. Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više - rekla je ona.

Uoči početka sednice ona je istakla da je Beograd spreman za dijalog, ali da Priština očigledno želi da izbegne nastavak dijaloga po svaku cenu i ocenila da će Priština pokušati da što više odloži raspisivanje izbora na severu KiM.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi