Noć kada su se na NATO nišanu našli simboli Beograda i Novog Sada: Pre 24 godine projektili su zasuli zgradu "Ušće" i Žeželjev most (VIDEO)

Tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Među metama su bili i zgrada CK, odnosno poslovni centar "Ušće", i Žeželjev most na Dunavu u Novom Sadu, koji su se našli na udaru na današnji dan pre 24 godine.

Bombardovanje jednog od simbola Beograda

Tog 21. aprila 1999. godine, u 3.15, zgrada "Ušće" je raketirana i tom prilikom je pretrpela ozbiljna oštećenja. 

Čuveno "Ušće", jedan od simbola Beograda, te 1999. godine bilo je stecište nekoliko medijskih kuća, zbog čega se pričalo da je zgrada "obeležena kao legitiman cilj". 

Zgrada je gađana sa više projektila, pogođeni su krov i donji spratovi, dok su se ploče spratova kroz koje su rakete prošle urušile.

 

 

- Pri vrhu zgrade zjapila su prazna prozorska okna, a zidovi su bili ulepljeni od gareži - sećanje zaposlenih čuva bolne uspomene na ovaj događaj.

Iako je prizor bio zastrašujući - svedoče priče očevidaca, vatrogasaca i spasilaca koji su posle prvog udara ušli u zgradu - u bombardovanju te večeri srećom nije bilo nastradalih.

Na meti NATO aviona našla se još jednom, 27. aprila u 1.05. Zgrada CK zasuta je sa ukupno 12 "tomahavk" raketa u ta dva napada.

Poslovni centar "Ušće" stoji i danas na istoj konstrukciji izvorne zgrade koja je bila sedište Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, a u svojoj višedecenijskoj istoriji je čak tri puta izbegla propast.

Žeželjev most najduže odolevao NATO projektilima

Na meti NATO agresora tog 21. aprila našao se i Žeželjev most u Novom Sadu. Bombardovanje je počelo zapravo još 5. aprila i nastavilo se naredne tri nedelje dok definitivno nije srušen, a tokom tog perioda je čak u 12 navrata rešetan projektilima.

 

 

Zbog konstantnog bombardovanja Žeželjevog mosta građenog od prednapregnutog betona, velika oštećenja pretrpele su zgrade na Keju od gelera i delova mosta.

Posle rušenja, Novosađani su preko Dunava prelazili pontonskim mostom, skelom, brodićima i čamcima.

Interesantan je podatak da se prilikom otvaranja mosta 1961. godine sumnjalo u njegovu bezbednost, pa se građevinski inženjer Branko Žeželj prilikom probe, koja se sastojala od prelaska najtežeg teretnog voza preko mosta, vozio čamcem ispod mosta kako bi pokazao izdržljivost građevine.

Koliko je izdržljiv, dokazao je i 38 godina kasnije, kao most koji je najduže odolevao NATO bombama.

Njegovim rušenjem, prekinuta je saobraćajna komunikacija sa sremskim delom grada, a građani su sa jedne na drugu obalu Dunava prelazili čamcima i pontonom.

Novi Žeželjev most preko Dunava otvoren je 1. septembra 2018. godine za železnički, drumski, biciklistički i pešački saobraćaj.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi