Naredni sastanak u dijalogu sve bliži: Glavna tema u Ohridu biće - Zajednica srpskih opština, svidelo se to Prištini ili ne

Naredni sastanak u okviru dijaloga Beograda i Prištine trebalo bi da bude održan 18. marta u Ohridu, sudeći prema najavi izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Takozvani evropski plan u načelu je prihvaćen, ali Beograd je njegovu implementaciju uslovio ispunjavanjem obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. 

Prema izjavi visokog zvaničnika  EU, na narednom sastanku 18. marta u Ohridu, biće reči upravo o Zajednici srpskih opština i aneksu za implementaciju evropskog predloga. On ocenjuje da će na tom sastanku deo posvećen ZSO biti najteži za diskusiju, ali ne očekuje kraj procesa, nego značajni napredak.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da se o drugim temama može razgovarati tek kada se formira Zajednica srpskih opština, koju, kako je objasnio, čini 10 opština.

ZSO je međunarodna obaveza Prištine

“ZSO je važan, ne samo za sever. Reč je o 10 opština, Leposavić, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica, Zvečan, ali reč je i o šest opština na jugu, od Štrpca do Gračanice”, rekao je Vučić dodajući  da nije potpisao ništa u Briselu, jer predlog EU podrazumeva i da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u UN.

RTS printscreen

 

Da je Zajednica srpskih opština međunarodna obaveza Prištine koja postoji već 10 godina, smatra i sam Miroslav Lajčak.

"Pođimo od činjenica. Osnivanje ZSO deo je Briselskog sporazuma potpisanog 2013. godine. Sporazum je ratifikovan u skupštini, što znači da je to međunarodna obaveza tzv. Kosova. Zato to treba sprovesti", izjavio je Lajčak.

TANJUG/ DOPISNIŠTVO KIM

 

Pre nego što ponovo sedne za sto sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, Lajčak će posetiti Beograd i Prištinu. Opozicione stranke na KiM, naime, ocenjuju da evropski plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne ide u prilog Prištini jer se ne fokusira na međusobno priznanje, već na formiranje Zajednice srpskih opština.

Šef nekadašnje verifikacione misije OEBS-a na Kosovu Vilijam Voker koji je za događaje u Račku optužio srpske snage bezbednosti, a taj događaj bio je presudan za donošenje odluke o bombardovanju SR Jugoslavije, zabrinut je zbog evropskog plana i smatra da stvari za Prištinu idu u pogrešnom pravcu.

"Izuzetno sam zabrinut zbog predloga Evropske unije, koji ima podršku i Sjedinjenih Američkih Država. Ne mogu da prihvatim ovaj plan kada se govori o nekom obliku autonomije srpske zajednice na tzv. Kosovu. Mislim da stvari idu u pogrešnom smeru i to uopšte nije dobro za budućnost tzv. Kosova", rekao je Voker.

Bez ZSO nema dogovora

Evropa, međutim, očigledno ima interes da se što pre normalizuju odnosi. Zapadni ambasadori svakodnevno Prištini upućuju poruke da ZSO mora biti formirana pre nego što se pristupi sprovođenju načelno prihvaćenog evropskog plana za normalizaciju odnosa. 

Nemački ambasador u Prištini Jorn Rode upozorio je tamošnje opozicione partije da ne koriste temu ZSO za unutrašnje političke igre i pozvao ih da podrže evropski predlog, imajući u vidu da iza njega stoje najbliži partneri Kosova. Ambasada Nemačke u Prištini saopštila je da tzv. Kosovo sada mora da pokaže spremnost da započne konkretne razgovore o Zajednici srpskih opština jer bez toga dogovor neće biti moguć. 

Profimedia

 

Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer izjavio je da su Sjedinjene Države zabrinute zbog protivljenja opozicionih partija u Prištini evropskom predlogu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. SAD su prethodno, nakon sastanka, pozdravile razgovore u Briselu, te ponovile da snažno podržavaju proces normalizacije odnosa. 

"Vašington ne traži od privremenih prištinskih institucija da učine nešto protivustavno prilikom formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). ZSO je odgovornost vlade u Prištini, u skladu sa prethodnim dogovorima", rekao je Hovenijer.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je bitno da se svi slože oko toga da Zajednica srpskih opština mora da se formira, tim pre jer je predviđena sporazumom od pre 10 godina.

Tanjug/Jadranka Ilić

 

"Drugi razlog je taj što ne morate da budete istoričar ili antropolog da znate da Srbi žive na Kosovu vekovima i imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti. To je test vlasti u Prištini da shvate šta mora da se reši da bi ispunili evropske standarde", rekao je Hil. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi