Vučić na panelu u Davosu o evrointegracijama, Ukrajini, međunarodnom pravu: Evropa je bila stabilnija dok je Merkel bila na vlasti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje u Davosu, u okviru Svetskog ekonomskog foruma, na panelu "Widening Europe's Horizons -  Kako nova Evropska politička zajednica može ojačati bezbednosni pejzaž kontinenta usled širih geopolitičkih promena?".

Vučić je tom prilikom istakao da je Evropa bila stabilnija dok je na vlasti bila nemačka kancelarka Angela Merkel.

Gian Ehrenzeller/Keystone via AP

 

On je kazao i da je pesimističan po pitanju ulaska u EU u skorijem periodu, i da ne misli samo na Srbiju, već na sve zemlje regiona.

"To je važno za nas, pošto možemo da razgovaramo o različitim pitanjima sa evropskim liderima", rekao je on.

Predsednik je dodao da Srbija ima dobru stopu rasta, i da je pitanje sada kako da naša zemlja nastavi istim ili jačim tempom.

- Šta da uradimo na brojnim poljima po pitanju vladavine prava. Nema tu nekih velikih snova, niti smo entuzijastični kao pre. Ni EU nije više entuzijastična, kao što smo mi mislili da jeste. Popularnost EU u zemljama regiona pada, zbog različitih pritisaka na te zemlje. Kod nas zbog KiM, u Severnoj Makedoniji zbog pritisaka u vezi sa njihovim identitetom, kazao je Vučić.

AP Photo/Markus Schreiber

 

O ulasku u EU

On je rekao da je Srbija napravila napredak u reformi pravosuđa, ali da zna da naša zemlja neće brzo postati članica EU.

Kako je rekao, "nema velikih snova" kada je ulazak u EU u pitanju.

"U pravu ste, nismo entuzijastični kao što smo ranije bili, a na neki način ni EU nije puna entuzijatma kada smo mi u pitanju. To su činjenice, i svi brojevi EU pokazuju, a ja pratim brojeve u regionu, da popularnost EU opada u regionu. U Severnoj Makedoniji i Srbiji posebno, čak Crnoj Gori, istakao je Vučić.

Vučić je ocenio i da je to očekivano, zbog različitog nivoa političkih pritiska, za Srbiju oko Kosova i Metohije, za Severnu Makedoniju zbog nacionalnog identiteta.
 

O Ukrajini

Na pitanje o stavu naše zemlje po pitanju rata u Ukrajini, Vučić je zatražio pojašnjenje - na koji stav se tačno misli.

- Recite koji je to stav. Čitam poslednjih meseci da sam ja mali Putin, da ću pokrenuti rat protiv suseda. Objavljeno je više od 1.700 članaka u svetskim medijima, a mi nismo nikoga napali, i to se neće ni desiti. Malo sam i ciničan. To je bila brutalna laž, kao i mnoge druge. Što se tiče rata u Ukrajini, mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Kada me pitaju da li je Krim deo Ukrajine, ja kažem da je to deo Ukrajine, kao i Donbas - rekao je predsednik.

Gian Ehrenzeller/Keystone via AP

 

Vučić ističe da mi svoj stav nećemo menjati, i da ćemo biti verni i poštovati teritorijalni integritet svake članice UN.

- Verniji smo od nekih drugih zemalja, koje su promenile svoj stav o teritorijalnom integritetu Srbije. Srbija poštuje Povelju UN, i rezolucije UN. Moje pitanje je zašto velike sile ne poštuju to. Nije smešno, Rezolucija 1244 je i dalje na snazi. Mi poštujemo, neki drugi ne poštuju. Svi nas pitaju kada ćemo uvesti sankcije. A zaboravljate da smo mi iskusili te sankcije, i ne verujem da to donosi nešto dobro - kaže predsednik.

On dodaje da ne pripada klubu jednoumnih osoba, i da Srbija ostaje verna međunarodnom pravu.

"Potrebno je da imamo racionalni pogled. Učinićemo sve da iznesemo teške reforme pravosuđa, i dobili smo dobre ocene od Venecijanske komisije juče i prekjuče, od Saveta Evrope i EU takođe i to je dobro", dodao je Vučić. 

Na panelu, u Kongresmom centru Foruma, učestvuju i premijer Albanije Edi Rama, predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijades, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i predsednik Vlade Republike Irske Leo Varadkar.

Gian Ehrenzeller/Keystone via AP

 

Panel moderira glavni i odgovorni urednik Politico za Evropu Đamil Anderlini.

Vučić sa tim panelom završava trodnevno učešće na 53. godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Evropska politička zajednica je međuvladina organizacija za političke i strateške diskusije o budućnosti Evrope, a čine je 44 evropske države, kao i predstavnici EU.

Osnivanje Evropske političku zajednice predložio je predsednik Francuske Emanuel Makron i u toku francuskog predsedavanja Savetom EU Makron je zvanično predstavio projekat na sastanku Evropskog saveta koji je održan 23. i 24. juna 2022. godine.

Makron je tada rekao da je cilj projekta  da obezbedi platformu za koordinaciju politike među evropskim državama i podstakne politički dijalog i saradnju u cilju rešavanja pitanja od zajedničkog interesa, kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi