Samo za usamljene duše! Pesnici ispraćaju na onaj svet one koji nemaju nikoga

Holandski pesnici neguju neobičan običaj da odlaze na sahrane onima koji u životu nisu imali nikoga. Poete objašnjavaju, da iako nisu poznavali te ljude, svojim gestom i poezijom, upozoravaju društvo na sve ljude koji žive u samoći.

Svake godine u Amsterdamu se izvrši oko dvadeset pogreba za one koji su umrli, a da pritom nisu imali nikoga od prijatelja ili rodbine. Često su to osobe koje su život provele na marginama društva, bez ikoga - zaboravljeni, bolesni, zavisnici, imigranti, beskućnici…

Profimedia

Dok bi mnogima ovo bio razlog da ih se ne sete, Holanđani imaju lep običaj prema svojim usamljenim sunarodnicima.

Sve je ovo počelo od Ger Fritza radnika na amsterdamskom groblju i pesnika Frenka Starika. Kupovali su cveće, puštali muziku i recitovali poeziju na sahranama za strance koji nisu imali nikoga. Kasnije su se pridružili i drugi pesnici. Smatrali su da je svako rođeno biće jedinstveno i da ima vrednost na ovom svetu.

Profimedia

Običaj je postao poznat kao „usamljeni pogreb“. Održava se bez obzira na veroispovest ili životnu istoriju pokojnika, jer se smatra da svako zaslužuje dostojanstven ispraćaj. Do sada ih je održano više od 300.

Groblje sa svojom tišinom. Preminuli je bio migrant koji nije imao nikoga ko bi sa njim proveo poslednje dane. „Zbogom, stranče na putu za nigde, na putu u poslednju zemlju gde su svi dobrodošli”. Recitovao je pesnik sa šeširom na skromnoj sahrani. Osim njega i grobara, nikog drugog nije bilo.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi