Život po našoj meri! Sve je spremno za Uskrs u šestočlanoj porodici Belić

Proslava Uskrsa u krugu porodice je dragocena jer budi osećaj bliskosti. Šestočlana porodica Belić, majka Ivana, otac Predrag i sinovi Nemanja, Strahinja, Bogdan i Nikola najznačajniji hrišćanski praznik dočekuju sa radošću, onako kako tradicija nalaže.

Digitalno doba prepuno izazova i negativnih pojava ovu porodicu nije skrenulo sa pravog puta koji nam je Vaskrsli Hrist pokazao.

Sve je spremno za još jedan Vaskrs u porodici Belić.

 - U našoj porodice se živi od praznika do praznika, pa kada prođe Božić, čekamo Uskrs i to su tradicionalne vrednosti koje želimo da prenesemo na svoju decu, kaže nam na početku razgovora mama Ivana.

Privatna arhiva/Ivana Belić

Porodica Belić je pravi primer kako se duhovno hrane deca.

 - Na veliki petak tradicionalno svi zajedno gledamo film “Stradanje Isusovo”, oskudno jedemo, uveče pevamo u crkvenom horu u kome smo se suprug i ja i upoznali. U subotu odlazimo na pričest, a potom farbamo jaja. U pripremi učestvuje cela porodica, a svaki od četvorice sinova ima svoje zaduženje. I svi su složni u jednom, da je važna sustina, a suština praznika je u ljubavi i zajedništvu porodice. Na dan Uskrsa smo naravno ponovo u crkvi.

U našoj kući tih dana sve je podređeno prazniku.

Od najvećih hrišćanskih praznika uspeli su da naprave svoje male porodične rituale.

 - Vrlo često imam utisak da živimo u nekom toliko ubrzanom vremenu, da mi se čini da ćemo u nekom trenutku svi izleteti sa ove naše planete. Baš zbog toga što smo svi toliko opsednuti telefonima i televizijom, mislim da nam je potrebna kočnica. Svako od nas to može, samo treba imati ljubavi i vere. Istina je da je nekada mnogo teško jer ste umorni od posla i svakodnevnih obaveza, ali svako posvećivanje veri koliko je napor, toliko je i ogromna radost. Mi se borimo za svaki lep trenutak, za svaku lepu prazničnu uspomenu.

Privatna arhiva/Ivana Belić

Važno je znati kako deci približili veru i objasniti im postojanje Boga. Belići to čine nenametljivo.

 - Bez nametanja i očekivanja. Trudimo se da svojim primerom vaspitamo decu, u svim segmentima života, a posebno kada je vera u pitanju. Suština je u razgovoru i provođenju vremena sa decom. Tako vrlo često neku usputnu svakodnevnu stvar komentarišemo, da li je ispravna ili moralna. Najbolje je kroz životne primere praktikovati veru i o njoj razgovarati. Našoj deci nikad niko nije rekao da moraju da poste, već su i to usvojili gledajući nas. Deca su se sama privolela, njima se sve to veoma dopada i veoma su ponosni na sebe i svoje odluke.

Privatna arhiva/Ivana Belić

 - Mojoj deci je izuzetno važno da se, kada imaju važan dan u školi, u kući upali kandilo. Bez toga ne mogu da rade kontrolni. To su te neke male stvari koje oni prihvataju, a kojih možda nisu ni svesni, ali to se sve kroz život nadograđuje i uči, kaže Ivana.

Koliko je teško danas spojiti duhovni i materijalni svet, posebno dečji?

 - Mislim da je ključ u tome što ih je puno, što gledaju jedan u drugog, usvajaju dobre i lepe navike jedan od drugog. Ali i stalna priča sa decom je jako važna, jer se na toliko primera pokazalo da vredi. Pokušavamo u svemu u životu da nađemo balans i mislim da je u tome suština.

Privatna arhiva/Ivana Belić

Da li je ipak zajedništvo u veri, u molitvi, u pričešću i postu najbolji “vaspitač” dece?

 - Crkva je porodica, pa ako nemate respekta prema crkvi i Bogu, onda nemate respekta ni za koga. To ne znači da morate svake nedelje ići u crkvu, ali treba da se zna ko smo, odakle smo, šta je tradicija i praznik i zašto se nešto poštuje i obeležava i na kraju šta je ispravno i moralno, a šta ne. I dok god se o veri priča i sve dok se ona praktikuje kroz čak i one najbanalnije primere koji nas okružuju, to daje dobre rezultate.

Privatna arhiva/Ivana Belić

Šta je najlepša uskršnja poruka koju možemo poslati na kraju ove priče?

 - Važno je da verujemo u zajedništvo i da nam Uskrs donese radost i mir.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi