Microsoft napravio staklo koje potpuno menja arhiviranje knjiga kakvo znamo (FOTO)

U svetu u kojem količina digitalnih podataka raste brže nego ikada, pitanje dugoročnog arhiviranja postaje jedno od ključnih tehnoloških izazova 21. veka. Hard diskovi traju godinama, SSD-ovi deceniju ili dve, magnetne trake zahtevaju stalnu migraciju podataka. A onda dolazi staklo — materijal koji je do sada bio simbol krhkosti, ali sada postaje simbol večnosti digitalnog zapisa.

Istraživači iz Microsoft Research objavili su rad u prestižnom naučnom časopisu Nature, predstavljajući Project Silica – sistem koji koristi lasersko urezivanje podataka unutar borosilikatnog stakla. Jedna kvadratna ploča širine 12 centimetara i debljine svega 2 milimetra može da sačuva čak 4,84 terabajta podataka.

Profimedia

Ono što ovu tehnologiju izdvaja nije samo kapacitet, već dugovečnost. Podaci ostaju stabilni više od 10.000 godina na sobnoj temperaturi, a čak i pri izlaganju temperaturama do 290 stepeni Celzijusa integritet zapisa ostaje očuvan tokom istog vremenskog perioda. To je vremenski horizont koji daleko nadmašuje sve današnje komercijalne medije za skladištenje.

Prava revolucija u arhiviranju

Za razliku od ranijih pokušaja koji su koristili skupi fuzionisani kvarc, Microsoft se odlučio za borosilikatno staklo – materijal koji se već masovno koristi u kuhinjskim posudama i vratima rerni. Time je uklonjena jedna od najvećih prepreka komercijalnoj primeni: visoka cena i ograničena dostupnost sirovine.

Gustina zapisa dostiže impresivnih 1,59 gigabita po kubnom milimetru, uz mogućnost skladištenja čak 301 sloja podataka unutar jedne ploče. U praksi, to znači da jedna ploča veličine dlana može da sadrži digitalne arhive biblioteka, filmskih studija ili nacionalnih institucija.

Profimedia

Ovo nije samo eksperiment u laboratoriji – razvijen je kompletan sistem koji uključuje kodiranje, upis, čitanje i napredne mehanizme za korekciju grešaka, što Project Silica čini funkcionalnom platformom, a ne samo teorijskim konceptom.

Laseri brži od vremena: Impulsi koji menjaju molekularnu strukturu stakla

Podaci se upisuju pomoću femtosekundnog lasera – ultrakratkih svetlosnih impulsa trajanja 10⁻¹⁵ sekundi. Ti bljeskovi svetlosti stvaraju nano-strukturne deformacije unutar stakla, formirajući trodimenzionalne tačke zapisa. Svaki zapis je fizička promena u strukturi materijala, a ne električni ili magnetni signal, što ga čini izuzetno otpornim na degradaciju.

Razvijena su dva tipa zapisa sa značajno smanjenim brojem laserskih impulsa potrebnih za formiranje jednog elementa podataka, čime je proces postao efikasniji. Ipak, trenutna brzina upisa iznosi oko 66 megabita u sekundi, što znači da je za popunjavanje ploče od 4,84 TB potrebno više od 150 sati – izazov koji tek treba optimizovati.

Profimedia

Čitanje podataka vrši se pomoću mikroskopa sa jednom kamerom koji detektuje razlike u indeksu prelamanja svetlosti. Dobijeni snimci se zatim obrađuju pomoću konvolucionih neuronskih mreža i sistema za korekciju grešaka, čime se obezbeđuje pouzdano očitavanje informacija.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi