ChatGPT me je oklevetao i uništio mi reputaciju: Profesora prava veštačka inteligencija optužila za seksualno uznemiravanje

Profesor prava optužuje OpenAI-jevog iznenada sveprisutnog ChatGPT bota da je ušao u doba dezinformacija.

Advokat odbrane za krivična dela Džonatan Tarli izazvao je novu zabrinutost zbog potencijalnih opasnosti koje prete od veštačke inteligencije nakon što je otkrio kako ga je ChatGPT lažno optužio za seksualno uznemiravanje učenika.

On je opisao alarmantnu tvrdnju u viralnoj tvit oluji i oštroj kolumni koja trenutno eksplodira na mreži.

Tarli, koji predaje pravo na Univerzitetu "Džordž Vašington", rekao je za "Post" da su izmišljene tvrdnje jezive.

- Izmislio je da sam bio na fakultetu u školi u kojoj nikada nisam predavao, da sam otišao na putovanje na koje nikada nisam išao i prijavio tvrdnju koja nikada nije izneta - rekao je on za "Post". - To je veoma ironično, jer sam pisao o opasnostima veštačke inteligencije po slobodu govora.

Ovaj 61-godišnji pravnik prvi put je saznao za lažnu tvrdnju AI nakon što je primio e-poštu od profesora UCLA Judžina Voloha, koji je navodno zatražio od ChatGPT-a da navede pet primera seksualnog uznemiravanja od strane profesora na američkim pravnim školama zajedno sa citatima iz relevantnih novinskih članaka.

Profimedia

Među navedenim primerima bio je i navodni incident iz 2018. u kojem je profesora Tarlija sa Pravnog centra Univerziteta Džordžtaun bivša studentkinja optužila za seksualno uznemiravanje.

ChatGPT je citirao lažni članak "Vašington posta", koji je napisao: „U tužbi se navodi da je Tarli dao ’seksualno sugestivne komentare’ i ’pokušao da je dodirne na seksualan način‘ tokom putovanja na Aljasku pod sponzorstvom pravnog fakulteta."

Dovoljno je reći da je Tarli pronašao očigledne pokazatelje da je priča lažna.

 

 

- Moramo da proučimo implikacije veštačke inteligencije na slobodu govora i druga pitanja, uključujući klevetu. Postoji hitna potreba za zakonodavnom akcijom.

Džonatan Tarli govori za "Post" o svom nastojanju za brzim promenama u AI pejzažu.

- Prvo, nikada nisam predavao na Univerzitetu Džordžtaun - izjavio je zgroženi advokat. - Drugo, ne postoji takav članak "Vašington posta".

Dodao je: „- Konačno, i što je najvažnije, nikada nisam vodio studente na putovanje bilo koje vrste za 35 godina predavanja, nikada nisam išao na Aljasku ni sa jednim učenikom i nikada nisam bio optužen za seksualno uznemiravanje ili napad.

Tarli je za The Post rekao: „ChatGPT me nije kontaktirao niti se izvinio. Odbio je da kaže bilo šta. To je upravo problem. Kada vas novine oklevetaju, postoji reporter kojeg možete kontaktirati. Čak i kada je Microsoftov AI sistem ponovio istu lažnu priču, nije me kontaktirao i samo je slegnuo ramenima da pokušava da bude tačan.

Post je kontaktirao OpenAI za komentar o uznemirujućim tvrdnjama.

- Juče je predsednik Džo Bajden izjavio da ostaje da se vidi da li je veštačka inteligencija (AI) opasna. Morao bih da se ne složim - napisao je Tarli na mreži X u četvrtak, dodajući: - Možete biti oklevetani od strane AI, i ove kompanije samo sležu ramenima da pokušavaju da budu tačne. U međuvremenu, njihovi lažni nalozi metastaziraju širom interneta.

Pixabay

U međuvremenu, ChatGPT nije bio jedini bot koji je umešan u klevetanje Tarlija.

Ovu neosnovanu tvrdnju je navodno ponovio Microsoft-ov Bing Chatbot - koji pokreće ista GPT-4 tehnologija kao i njegova OpenAI braća - prema istrazi Washington Post-a.

Još uvek nije jasno zašto bi ChatGPT blatio Tarlija, međutim, on veruje da „AI algoritmi nisu ništa manje pristrasni i manjkavi od ljudi koji ih programiraju.

U januaru, ChatGPT — čija je najnovija iteracija očigledno „humanija“ od prethodnih — u januaru se našao na udaru kritike zbog pružanja odgovora koji naizgled ukazuju na „probuđenu“ ideološku pristrasnost.

Na primer, neki korisnici su primetili da bi se četbot rado šalio na račun muškaraca, ali je mudrovanje o ženama smatrao „pogrdnim ili ponižavajućim“.

Na sličan način, bot je navodno bio šaljiv na temu Isusa, dok je ismevanje Alaha bilo zabranjeno.

Za razliku od ljudi, koji su možda poznati po širenju dezinformacija, ChatGPT može nekažnjeno da širi lažne vesti zbog svog lažnog žara za „objektivnost“, tvrdi Tarli.

Ovo je možda posebno problematično s obzirom na to da se ChatGPT koristi u svim sektorima, od zdravstva do akademske zajednice, pa čak i u sudnici.

Prošlog meseca, sudija u Indiji je zapalio pravni svet nakon što je pitao mašinu da li optuženi na suđenju za ubistvo i napad treba da bude pušten uz kauciju, piše Post.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi