Od garaže na Dorćolu do simbola jednog vremena: Njeno veličanstvo gramofonska ploča

Do pre više od 130 godina muzika se mogla čuti samo uživo od vrhunskih orkestara i muzičara, a to zadovoljstvo mogli su da priušte samo bogati. Prava revolucija je nastala 1877. godine kada je Tomas Edison izumeo fonograf, spravu koja je mogla da snimi i reprodukuje zvuk. Počela je da se piše nova istorija u muzici koja je u godinama koje su usledile postala prava industrija kakvu danas poznajemo. Jedanaest godina kasnije napravljen je prvi gramofon i gramofonska ploča kao prvi nosač zvuka. Pre gramofonske ploče za snimanje zvuka koristio se cilindar premazan voskom.

Vremenom su radnje postale prepune kupaca željnih da muziku svojih omiljenih pevača slušaju kad god požele. Gledanje omota ploča dok u pozadini pucketa gramofonska igla i čuje se muzika delovali su hipnotišuće na ljude. Danas se na tu pomisao bude nostalgična sećanja kada su vremena bila mnogo lepša, a muzika se osećala mnogo dublje. Elvis Presli, Frenk Sinatra, Rej Čarls, Net King Kol, Džoni Keš, Bitlsi, Toni Benet, Ela Ficdžerald samo su neka planetarno popularna imena čije su se ploče masovno kupovale.

Kod nas su Lola Novaković, Senka Veletanlić, Josipa Lisac, Gabi Novak, Silvana Armenulić i Tereza Kesovija bile prve velike zvezde pedesetih i šezdesetih godina nekadašnje Jugoslavije.

Nakon toga, usledila je nova revolucija u vidu audio kaseta koje se pojavljuju sredinom šezdesetih godina, a polovinom osamdesetih i digitalni nosači zvuka i mega popularan kompakt disk (CD). Prvu kasetu je razvila je firma „Philips“ 1963, a prvi komercijalni kasetofon je ušao u masovnu upotrebu 1970. godine.

Razvojem pop i urbane kulture nastao je i prvi prenosivi stereo uređaj – vokmen. Kompanija „Sony“ je prva napravila vokmen u julu 1979. godine. U to vreme otpočela je nova era legendarnih muzičara kao što su Madona, Majkl Džekson, Prins, Metalika, Vitni Hjuston, Brus Springstin, Bili Ajdol, Tina Tarner, Stivi Vonder i mnogi drugi koji su postavili nove parametre u popularnoj muzici. Revolucionarni tekstovi, aranžamani pesama i vrhunska produkcija počinju da ispisuju novu muzičku istoriju čiji je kult neprevaziđen do danas.

Kako je tehnologija napredovala, tako je i produkcija albuma bila sve kvalitetnija. Poznato je da je prvi album u svetu koji je koristio „Qsound“ bio Madonin „The Immaculate Collection“, posle kog su svi izvođači snimali albume sa tim efektom. „Qsound“ je omogućavao trodimenzionalne audio efekte i predstavljao je pravi bum na svetskoj muzičkoj sceni.

Ipak, da se vratimo pločama…

„Columbia Records“ je američka diskografska kuća, osnovana 1888. godine, poznata kao najstarija i jedna od najproduktivnijih diskografskih kuća u svetu. Na današnji dan, 1948. godine proizvela je prvu uspešnu long plej ploču od vinil plastike.

Danas je „Columbia Records“ diskografska etiketa multinacionalne korporacije Sony Music Entertainment. Neki od najpoznatijih bivših i sadašnjih izvođača ove kuće, među stotinama ostalih, su Adel, Aerosmit, Dejvid Bouvi, Maraja Keri, Leonard Koen, Bob Dilan, Areta Frenklin, Dejvid Gilmor, Bili Holidej, Hulio Iglesijas, Mahalija Džekson, Dženis Džoplin, Bjonse, Sindi Loper, Džordž Majkl, Pol Makartni, Barbra Strejsend i mnogi drugi.

Gramofonska ploča je vrsta nosača zvuka, veoma popularna do 80-ih godina 20. veka. Poznata je i kao LP i vinil. Sama ploča je okrugla i napravljena je od polivinilske mase. U nju je, spiralno ka centru, urezana traka u kojoj različita nazubljenost znači različit zvuk. Postoje mono, stereo i kvadrofonske ploče. LP, (skraćeno od engleskog Long Play- dugo sviranje), odnosno dugosvirajuće gramofonske ploče (poznate i kao longplejke), imaju prečnik 12 inča, vrte se na 33⅓ obrtaja i sadrže oko 15 pesama. Male gramofonske ploče, popularno nazvane „singlice“, imaju 7 inča u prečniku, okreću se brzinom od 45 obrtaja u minutu i sadrže obično jednu ili dve pesme (do deset minuta muzike po strani).

Prva gramofonska ploča je imala specifičnu ulogu – bila je to audio-knjiga za slepe. Rana tehnologija snimanja je bila veoma loša u reprodukovanju muzike, pa kompanije koje su ih proizvodile nisu nameravale da ih koriste za muziku jer su verovale da niko ne želi da sluša tako loš kvalitet zvuka. Uz to, snimak je trajao svega pet minuta. Long plej je omogućio da se na svakoj strani ploče nalazi preko 20 minuta muzičkih sadržaja. Time je postalo moguće da se na gramofonskim pločama snimaju i izvode ostvarenja klasične muzike kao što su simfonije i opere, ali i na jednoj jedinoj ploči objavljuju albumi zabavne muzike i drugih žanrova.

Popularnost long pleja kao glavnog oblika snimanja i reprodukcije muzike nije načelo ni uvođenje singlica. Ugrožene su tek sa pojavom audio-kaseta 1970-ih, da bi ih od 1980-ih počeli zamenjivati digitalni kompakt diskovi. Ipak, njihov kultni status nije nestao, pa su od 2012. godine do danas ponovo postale veoma popularne. U 2013. sa četiri i po miliona, prodaja se povećala na šest miliona ploča, dok je taj broj u 2014. godini premašio sto miliona ploča prodatih u svetu. Broj prodatih CD-a i prodaja muzike koja se „skida“ (preuzima), sa interneta je u padu.

Vinilna ploča je format koji, prema istraživanjima, ostvaruje najjaču emotivnu vezu između muzike i konzumenata, ali koji nije zamena, već dopuna slušalačkom iskustvu najposvećenijih fanova. Ocenjuje se da je istiskivanje ploča sa tržišta bila očigledna pogrešna procena muzičke industrije.

Ploče su u ovom trenutku i dalje neka vrsta ekskluzive, ali su, naročito u poslednjih desetak godina, postale pristupačne što se tiče prosečne platežne moći kupca. One imaju posebnu vrednost za ljubitelja muzike – veće dimenzije, jasnu i veliku fotografiju, veliki omot, unutrašnje pakovanje, pa onda vinil još ako je u boji… Tu je i čitav ritual stavljanja ploče na gramofon, zvuka koji ona proizvodi, njeno okretanje uz neodoljivo pucketanje. Takoreći, potpuni užitak.

Ploče imaju dušu, zvuk je mnogo kvalitetniji, mekši, prijatniji za uvo, vraća nas u neko vreme 80-tih kada su ljudi još uvek marili jedni za druge – život je bio mnogo manje stresan, nije bilo interneta i digitalne tehnologije, dosta se mirnije živelo i ljudi su se više družili. Danas je lepo imati gramofon u kući, a posebna čar je staviti ploču na gramofon i gledati kako se vrti uz omiljene note.

U prenosu topline i drugačijoj dinamici zvuka ploče će očigledno zauvek biti u prednosti. Čak i potpuni laici u tom smislu primećuju razliku kada slušaju pesmu sa svog mobilnog uređaja ili sa gramofona u kućnim uslovima. Po nekim procenama eminentnih portala koji se bave ovom vrstom biznisa, do 2024. godine, samo u Americi tržište vinila može doneti više od 337,21 miliona dolara.

Prva gramofonska ploča u Srbiji

Prva gramofonska ploča snimljena je 1903. godine u Beogradu i potom štampana u Londonu. Jedna od podružnica Berlinerove američke kompanije koja je imala svoje predstavništvo u Berlinu i Londonu bila je „Gramofon rekords“. Ova kompanija je slala snimatelje po raznim zemljama kako bi objavili ploče sa snimcima lokalnih izvođača.

Godine 1903. snimljene su četiri male ploče prečnika 17 centimetara, a danas znamo da je na jednoj Ilija Stanojević Čiča bez pratnje izvodio narodnu pesmu „Rakito mori“, dok je na drugoj snimio pesmu „Sojku devojku“.

Godine 1951. proizvedene su prve gramofonske ploče u Srbiji, iz garaže na Dorćolu u koju je Radio Beograd smestio dve prese za izradu ploča. Prevashodna namena tih presa bila je da se prebaci i sačuva vredna tonska arhiva na vinilne ploče. Tako se Radio Beograd smatra ne samo osnivačem PGP-a, već i začetnikom gramo-industruje u Srbiji.

Godinu dana kasnije izrađeno je oko 15 gramfonskih ploča sa 78 obrtaja u minuti i sa trajanjem od po tri minuta po strani. Na etiketi ploče se nalazio natpis „Jugoslovenske gramofonske ploče – Beograd – Hilandarska 2“, a u osnovi tog kruga krupnom slovima pisalo je „Jugodisk“.

Godine 1959. paralelno sa pojavom televizije, Radio Beograd pokreće i obimniju proizvodnju ploča namenjenih tržištu. Standard tih ploča bio je 25 centimetra sa po 4 numere na strani. Izdato je 6 LP ploča sa ukupnim tiražem od 15.000 primeraka.

Prva ploča (LP 501), pod nazivom ,,Muzika za igru“, predstavljala je kompilaciju raznih izvođača, dok je prvu samostalnu ploču zaslužio tada najpopularniji pevač Đorđe Marjanović sa poznatim šlagerom ,,Zvižduk u 8“. To je ujedno i prva ploča sa novim znakom PGP-RTB (oktobar 1959.).

Sledeće godine, Produkcija gramofonskih ploča RTB nudi tržištu dvadeset jedno izdanje i postiže tiraž od 86.000 primeraka da bi već 1963. godine raspolagala sa 13 presa, ostvarila 150 izdanja i postigla tiraž od 300.000 jedinica.

Dakle, posle prvog LP-a i prvog singla („Kafu mi draga ispeci“ – Cune Gojković, 1963.), PGP-RTB postaje značajan činilac muzičkog života ne samo u Srbiji već i u Jugoslaviji. Izrasta u ekonomski jaku i moćnu fabriku ploča, usvaja nove svetske standarde i tehnologije i postiže ogromnu ekspanziju na tržištu.

Pročitajte još

Rokenrol knjige slavnih: Mračni životi, šokantne karijere i tragične smrti kultnih muzičkih ikona

Dan prodavnica ploča

Dan prodavnica ploča (Record Store Day), se širom sveta obeležava svakog proleća. Inicijatori ove ideje bile su male (nezavisne), prodavnice ploča u Baltimoru koje su 2007. godine odlučile da organizuju jednodnevnu manifestaciju tokom koje bi se okupljali kolekcionari vinila i CD-ova, muzičari i ljubitelji muzike. Ovaj koncept se brzo proširio planetom. Reagovale su i velike izdavačke kuće tako da je Record Store Day danas globalno atraktivna i komercijalno veoma uspešna manifestacija.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi