Sve bilo je muzika: U znak sećanja na čuvenog šansonjera otvorena Kuća umetnosti "Arsen" (FOTO)

U čast velikog Arsena Dedića u Šibeniku je otvorena Kuća umetnosti “Arsen“. Nova gradska pozornica je transformisana dvorana starog šibenskog bioskopa „Odeon“, kojoj je pod imenom Arsena Dedića udahnut novi život. Iako se ne radi o memorijalnom prostoru, na ulazu u dvoranu nalazi se kutak posvećen velikom umetniku rođenom u ovom gradu.

– Predvorju smo hteli da damo Arsenov pečat, svojevrsni spomen na bogatstvo njegove muzičke i književne zaostavštine. U saradnji sa šibenskim dizajnerima Frankom Baranović i Antonijom Šunjergom, osmislili smo prostornu instalaciju sa Arsenovim portretima – fotografijama i crtežima autora Munira Vejzovića, Ota Reisingera i Željka Koprolčeca koji nam je ustupio celu seriju Arsenovih fotografija. U tom kutku postavljen je i pianino koji nam je ustupilo šibensko ‘Kolo’, a u predvorju se nalazi i Arsenova bista koju je izradio muzičar Boris Leiner – rekla je Gorana Barišić Bačelić, rukovodilac Tvrđave kulture Šibenik, koja upravlja ovim prostorom.

Prva izvedba „Moderato cantabile“

Prva izvedba u prostoru u kojem će se u budućnosti „skućiti“ svi oblici umetnosti bila je Arsenova „Moderato cantabile“, u izvedbi Matije Dedića, koju je iz publike pratila i Gabi Novak.

– Arsen je bio jedinstvena figura hrvatske umetnosti. Mislim da ćemo još dugo  morati da mu se odužimo za sve što nam je ostavio. U tom procesu ovo je veliki korak. Nadam se i verujem da će u ovom prostoru mnogi umetnici nadahnuti nasleđem stvarati jedinstvene trenutke. Želim da ova ‘kuća’ bude ispunjena muzikom, živom rečju i slikom koja će obogaćivati živote ne samo Šibenčana, nego i onih koji ovaj grad posete, i zaista mi je drago što smo kao Ministarstvo mogli tome da damo doprinos – istakla je prilikom otvaranja Arsenove kuće ministarka kulture i medija Republike Hrvatske, Nina Obuljen Koržinek.

Jedinstven prostor

Obnova prostora je bila dugotrajna, ali je rezultat premašio očekivanja. Posebnost dvorane je modularni pod koji omogućava brzu i jednostavnu transformaciju prostora prema potrebama različitih vrsta događanja što Kuću umetnosti “Arsen“ čini inovativnom i jedinstvenom kulturnom infrastrukturom u Hrvatskoj.

„Kultura je najbitnija“, rekla je Gabi

Da ovo mesto koje pamte mnoge generacije sada postaje i mesto stvaranja novih uspomena svesna je i Gabi Novak, koja u svom obraćanju na otvaranju ove ustanove nije mogla da zadrži emocije:

– Toliko sam uzbuđena, rekli ste toliko da se samo mogu rasplakati od sreće. U ovom času mogu samo reći da već vidim da će ovo biti prostor u kojem će se dešavati svečanosti umetnosti i da će njime proći mnogi naraštaji. Ipak je kultura nešto najbitnije, bez kulture nema života, prazan si. Svega ovoga ne bi bilo da nema ljudi koji su s ljubavlju i poštovanjem napravili ovaj čudesan prostor u kojem će se odvijati krasne priče i zaista sam srećna, ispunjena i zahvalna što sam danas ovde – rekla je legendarna pevačica.

Za kraj – „Vraćam se“

U prilog funkcionalnim mogućnostima ali i estetskom doživljaju Kuće umetnosti “Arsen“ govori sam program predstavljanja koji je prigodno zatvorio Matija Dedić. Pre završne numere u svom govoru je, osim zahvalnosti, istakao:

– Profesionalno govoreći, radi se o fascinantnom prostoru za muziciranje, kako svirajući, tako i slušajući. Hvala još jednom svima, i šta reći osim onoga što je Arsen uvek govorio za sebe: “Ja sam Šibenčanin s privremenom adresom u Zagrebu“ – rekao je Dedić i izveo pesmu „Vraćam se“, na klaviru, blago povišenom u središtu dvorane, što nikoga od prisutnih nije ostavilo ravnodušnim.

O Arsenu

Arsen Dedić je rođen 28. jula 1938. godine u Šibeniku. Bio je hrvatski pevač srpskog porekla, kompozitor, pesnik, aranžer, tekstopisac, kantautor i muzičar, jedan od najuspešnijih na prostorima bivše Jugoslavije. Ime je dobio po Arseniju III Crnojeviću. Bio je autentičan začetnik autorske pesme i literarne šansone.

U rodnom Šibeniku je završio Gimnaziju i Srednju muzičku školu. Nakon mature, 1957. odlazi u Zagreb kod ujaka. Na Sveučilištu u Zagrebu upisuje pravo s namerom sticanja „solidnog zvanja“, ali ubrzo sve više počinje da ga privlači umetnost, od vajarstva do slikarstva. Tokom studiranja uporedo pohađa i završava zadnja dva razreda srednje muzičke škole (iako ih je već položio u Šibeniku). Počinje da piše i pesme.

Dedić 1959. godine upisuje Muzičku akademiju koju je završio 1964. Svira flautu, osniva kvartet flauta Arsena Dedića i nastupa kao flautista u zagrebačkim džez sastavima. Tokom šesdesetih godina karijeru vezuje za festivale, nižući seriju evergrin kompozicija i odnoseći nagrade sa lakoćom. Prvi solistički koncert održao je decembra 1965. godine u beogradskom Domu sindikata.

Vremenom se povlači sa festivala i orijentiše se na snimanje ploča. Radi ploče za decu, primenjenu muziku, komponuje na tekstove pesnika, a njegove pesme izvode Drago Mlinarec, Bijelo Dugme, Josipa Lisac, Srebrna krila, Zdravko Čolić i mnogi drugi. Takođe, Arsen redovno piše tekstove i komponuje za suprugu Gabi Novak koja često gostuje na njegovim albumima i nastupima. Tokom karijere, pisao je muziku za pozorište, film i TV drame. Godine 1968. glumio je u filmu „Višnja na Tašmajdanu“ reditelja Stoleta Jankovića.

Prvu knjigu poezije „Brod u boci“ Arsen Dedić je objavio 1971. godine i ona je doživela brojna izdanja i impresivan tiraž od osamdeset hiljada primeraka, što ne treba da čudi, budući da je pesma „Ne daj se Ines“ bila prihvaćena od svih generacija.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Arsen Dedić osvajao srca publike širom bivše Jugoslavije jeste to što tekstovi pesama koje je izvodio nisu bili obični tekstovi nego skoro uvek poezija.

Preminuo je 17. avgusta 2015. godine u Zagrebu.

Pročitajte još

Pogled na more i sećanja: Otvorena kuća Ive Andrića u Herceg Novom (FOTO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi