Lav Tolstoj: Rat i mir Ane Karenjine

Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani, dvesta kilometara južno od Moskve. Bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste tog doba i jedan od najznačajnijih književnika na svetu. Poznat je po svoja dva najveća dela, „Ana Karenjina“ i „Rat i mir“, koja oslikavaju duboku psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku.

Tolstoj je bio esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega, pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu uticao je na ličnosti koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King i Gandi. Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina, i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina.

Tolstojevi su bili ugledna porodica starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva. Lav je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja i grofice Marije Tolstoj, rođene kao kneginja Volkonska. Roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, počeo je da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“. Napustio je studije, vratio se u Jasnu Poljanu, a zatim najveći deo svog života proveo u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, otišao je sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio vojsci. U to vreme je počeo da piše. Tokom Krimskog rata i jedanaestomesečne opsade Sevastopolja bio je potporučnik u artiljerijskom puku, a nakon bitke na Crnoj reci dobio je orden za izuzetnu hrabrost i čin poručnika. Inače, njegova znanja bila su ogromna i raznovrsna: govorio je i poznavao 17 jezika, uključujući hebrejski, starogrčki, latinski i staroslovenski; uspešno se bavio muzikom, maestralno svirao klavir i komponovao; upražnjavao je mnoge sportove i bio strastan lovac; izučavao je filozofiju, istoriju i pedagogiju.

Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi, 1857. i 1860. godine. Tokom svoje posete Parizu 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. U pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu je napisao: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane. Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“

Evropsko putovanje tokom 1860. i 1861. godine oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igoom, čije je literarne talente veličao nakon čitanja Igoove tek završene knjige „Jadnici“. Na Tolstojevu političku filozofiju je uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu, koji je u to vreme živeo u egzilu, pod lažnim imenom, u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, „La Guerre et la Paix“ (Rat i mir na francuskom), čiji je naslov Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvojica su diskutovali i o obrazovanju.

Ispunjen entuzijazmom, Lav se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škola za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“, ali su njegovi obrazovni eksperimenti bili kratkog veka, delom i zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije.

Dana 23. septembra 1862, Tolstoj se oženio Sofijom Andrejevnom Bers, poreklom Nemicom, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Imali su 13 dece, od kojih je osam preživelo detinjstvo. Brak im je od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću, imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina. Uprkos tome, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i podrške da napiše „Rat i mir“ i „Anu Karenjinu“, pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, izdavač i bila zadužena za finansije. Ručno je prepisivala njegove radove s vremena na vreme. Međutim, njihov kasniji zajednički život se smatra jednim od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, kao i autorskih prava nad ranijim radovima.

Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije 1905. godine i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, pa zato njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama.

Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober je, nakon čitanja i prevođenja romana „Rat i mir“, izjavio: „Kakav umetnik i kakav psiholog!“, a Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, napisao je: „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života.

Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscem od svih“, a Džejms Džojs je zapazio: „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnosti: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode.“ Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabokov je imao visoko mišljenje o delima „Smrt Ivana Iliča“ i „Ana Karenjina“, ali je preispitivao reputaciju romana „Rat i mir“ i oštro kritikovao „Vaskrsenje“ i „Krojcerovu sonatu“.

Tolstoj ne samo što je koristio sopstvena životna iskustva već je stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezuhov i Andrej Bolkonski u knjizi „Rat i mir“, Ljevin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehljudov u „Vaskrsenju“.

„Rat i mir“ se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetnim po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu, kao i intrigantnom zapletu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski, uz niz fiktivnih. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je „Rat i mir“ roman, niti je mnoga druga velika dela ruske proze tog vremena smatrao romanima. Smatrao je da je „Ana Karenjina“ bila njegov prvi roman. Uprkos svim pohvalama i ogromnoj slavi koju je dobio za svoja dva remek-dela, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.

Roman „Ana Karenjina“ proučava se na univerzitetima širom sveta. Analizirali su ga najpoznatiji svetski književnici, i svrstan je u obaveznu literaturu u mnogim obrazovnim sistemima. Osim toga, doživeo je i brojne televizijske i filmske ekranizacije. Rečenica „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“ jedna je od najcitiranijih kada se govori o večnim temama poput ljubavi, braka, života i smrti.

Njegova dela prevedena su na gotovo sve evropske jezike. Više puta biva predložen za Nobelovu nagradu i za književnost i za mir, ali se svojom odlukom posle 1905. odriče svake dalje kandidature. Godine 1903. izabran je za inostranog člana Srpske kraljevske akademije, pored ruske jedine takve institucije u svetu koja ga je pozvala u svoje članstvo.

Veruje se da je Lav Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici, na današnji dan, 20. novembra 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i ćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfijuma. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali je hiljade seljaka bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu jednog od najvećih pisaca svih vremena.

„Ceni dobre misli i svoje i tuđe kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli da izvršiš istinski zadatak svog života.“

„Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.“

„Savest je glas duše.“

„Zadovoljstva bogataša stvaraju se suzama siromaha.“

„Ništa nije važno osim onoga što radimo u sadašnjem trenutku.“

„Svi misle kako promeniti svet, a niko ne misli kako promeniti sebe.“

„Dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva.“

Lav Tolstoj

PROČITAJTE JOŠ: Dostojevski: Ruski rulet zločina i kazne

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi