Knjiga koja je očarala Elvisa, Lenona i Keša: "Prorok" kao savet za život

Pre gotovo jednog veka u američkim knjižarama pojavila se knjiga poetskih eseja mladog Libanca koji je u potrazi za srećom doplovio do Novog sveta. “Prorok” Halila Džubrana od tog vremena do danas objavljen je u milionima primeraka, na više desetina jezika širom sveta, a nedavno se novi prevod ovog dela na srpski jezik pojavio u izdanju kuće „Arete“.

Univerzalne vrednosti koje su osvojile Prislija, Lenona i Keša

Delo „Prorok“, koje se sastoji od 26 poetskih eseja, iskazanih u formi propovedi, posebnu popularnost je steklo tokom šezdesetih godina i „Nju ejdž pokreta“, utičući i na popularnu kulturu. Divili su mu se i nadahnjivali njime Elvis Presli, Džon Lenon, Džoni Keš.

Elvis Presli je bio pod tolikim utiskom Džubranovog dela da je knjigu poklanjao svim svojim prijateljima i kolegama. Džon Lenon je iskoristio stih iz knjige „Pesak i pena“ na albumu Bitlsa iz 1968. Stih glasi: „Pola onoga što kažem je besmisleno, ali i dalje izgovaram da bih čuo drugu polovinu“. Džoni Keš je snimio audio kasetu prema Džubranovom delu, dok je Selma Hajek 2014. godine producirala animirani film „Prorok“.

„Mislim da je najveći razlog za to univerzalnost ovog dela, jer svaka od ovih propovedi predstavlja savet za život, kakav je potreban svima, kako srednjoškolcu, tako i Elvisu Presliju. To je knjiga kojoj možete da se vratite više puta u toku života, možete je čitati jednom godišnje i obnavljati svoj pogled na svet. Nikada je nećete gledati na isti način – kaže u razgovoru za Sputnjik Ana Jovanović koja je Džubranovo delo prevela na srpski jezik.

Istine o ljubavi, dobru i zlu, slobodi

Džubranov prorok Alimustafa 12 godina živi u dalekom, izmišljenom gradu Orfalesu i priprema se da se ukrca na brod koji će ga odvesti kući.

Zaustavlja ga grupa lokalnih žitelja koji mu postavljaju pitanja na razne filozofske teme, a on im odgovara pričajući im o ljubavi, braku, deci, zločinu i kazni, slobodi, razumu i strasti, učenju, prijateljstvu, dobru i zlu, lepoti, religiji, smrti.

– Džubran nam prenosi priču mudraca koji je izgnanik na izmišljenom ostrvu, u gradu Orfalisu. Svaki čitalac je, zapravo, građanin Orfalisa. Alimustafa, dok im pripoveda, pokušava da im skrene pažnju na sve one stvari koje čine suštinu našeg života, a koje često zaboravljamo – ističe Jovanovićeva.

Rodivši se u porodici hrišćana-maronita Halil Džubran je bio pod uticajem ne samo svoje religije, nego i islama i judaizma, a posebno sufijskog misticizma. Krvava istorija Libana iz kojeg je potekao uticala je na to da se okrene veri u fundamentalno jedinstvo religije.

– Džubran je tvrdio za sebe da je hrišćanin, ali mu je bio blizak i islam. Izvlačio je univezalnu duhovnost iz svih religija, tako da njegova dela mogu da čitaju i razumeju osobe koje pripadaju bilo kojoj religiji. On nije nametao nikakvu vrstu dogme, upravo se protiv nje borio, i to je ono što ga čini velikim piscem. Džubran nas uči kako da praštamo i da volimo, kako da se ponašamo i u šta da verujemo – kaže Ana Jovanović.

Engleski jezik kao propusnica za svet

Džubranov život je obeležio dolazak u Ameriku, odnosno u Boston. Pre toga je pisao na arapskom jeziku, ali su mu tek dela koja je objavljivao na engleskom doprla do čitalaca.

– Zanimljivo je da mnogi misle da je “Prorok” u originalu pisan na arapskom jeziku. To delo je pisano i objavljeno na engleskom, što je takođe jedan od razloga što je knjiga prevedena širom sveta – napominje Jovanovićeva dodajući da je tokom prevođenja dela posebnu odgovornost osećala zbog činjenice da su se time pre nje bavili majstori poput velikog Dragoslava Andrića.

– Naravno da sam se zapitala mogu li da iznesem takvu veličinu koja već postoji u tom delu. Ovim prevodom sam pokušala da približim knjigu mlađoj publici, jer su svi dosadašnji prevodi prilično arhaični. Pošto je “Prorok” neka vrsta propovedi, verujem da je mladim ljudima mnogo bliže da njegov sadržaj čuju na jeziku koji je jednostavan, jasan i precizan – kaže Ana Jovanović.

Slikarstvo kao velika ljubav

Pored pisanja, Halil Džubran se bavio i slikarstvom, a na njegov rad su uticali i islamska i arapska umetnost, evropski klasicizam i romantizam, kao i umetnički pravci koji su mu bili savremeni, poput simbolizma i nadrealizma.

Pročitajte još

“Na kraju su samo glupi srećni”: Citati nobelovca Orhana Pamuka

U umetničke krugove Bostona ušao je zahvaljujući prijateljstvu sa slikarom Fredom Holandom Dejom, koji mu je otkrio vrednosti grčke mitologije, klasične i savremene svetske književnosti i fotografije.

Džubran je naslikao sedam stotina slika, među kojima su i portreti Vilijama Batlera Jejtsa, Karla Gustava Junga i Ogista Rodena.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi