Ko je bila Olivera Katarina? Pokorila je najveće svetske scene, a iza slave krila se velika tuga!

Olivera Katarina, rođena kao Olivera Petrović 5. marta 1940. godine u Beogradu, jedna je od najvećih umetnica sa prostora bivše Jugoslavije. Detinjstvo je provela između Beograda, Dobanovaca i Valjeva, a još od najranijih dana pokazivala je izuzetan talenat za umetnost.

Pohađala je časove klavira i baleta, dok je deo mladosti provela u Parizu, gde je usavršavala francuski jezik.

Iako je najpre upisala Pravni fakultet, ubrzo je shvatila da je njena prava životna ljubav gluma. Po povratku iz Francuske upisala je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je studirala u generaciji sa Milenom Dravić i Petrom Kraljem.

Prvi veliki uspeh ostvarila je na sceni Narodnog pozorišta, tumačeći naslovnu ulogu u predstavi „Koštana“, dok je filmsku karijeru započela 1964. godine u ostvarenjima „Dobra kob“ i „Put oko sveta“.

Pravu slavu donela joj je uloga kafanske pevačice Lenče u kultnom filmu „Skupljači perja“ Aleksandra Saše Petrovića iz 1967. godine. Film je osvojio Veliku nagradu žirija na Kanskom festivalu, a Oliverina interpretacija pesme „Đelem, đelem“ postala je jedan od najupečatljivijih trenutaka jugoslovenske kinematografije.

Nakon tog uspeha otvorila su joj se vrata evropske filmske scene. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima „Planina gneva“, „Uzrok smrti ne pominjati“, „Gospođa doktor“, „Znak đavola“, „Goja“ i „Derviš i smrt“, potvrdivši status jedne od najcenjenijih glumica svog vremena.

Uporedo sa glumačkom karijerom gradila je i impresivan muzički put. Izvodila je narodne, romske i šansone na više jezika, nastupajući širom Evrope, Azije i Amerike. Posebno mesto u njenoj karijeri zauzima čuvena pariska Olimpija, gde je održala čak 72 uzastopna koncerta, što predstavlja podvig kojim se retko koji umetnik može pohvaliti.

Na privatnom planu bila je u braku sa književnikom i pozorišnim kritičarem Vukom Vučom, a potom i sa Miladinom Šakićem, tadašnjim potpredsednikom Skupštine grada Beograda. Sa njim je dobila sina Maneta, ali je samo sedam meseci nakon njegovog rođenja ostala udovica, kada je njen suprug poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Nakon te tragedije sama je odgajala sina i nastavila umetničku karijeru.

Tokom osamdesetih godina povukla se iz javnosti, iako je iza sebe već imala međunarodnu karijeru. Pred filmsku publiku vratila se 2008. godine ulogom Velike Boginje u filmu „Čarlston za Ognjenku“, dok je povratak na muzičku scenu obeležila koncertima u beogradskom Sava centru.

Pored glume i muzike, bavila se i književnošću. Objavila je zbirku pesama „Beli badnjaci“, a u autobiografiji „Aristokratsko stopalo“ iskreno je pisala o detinjstvu, umetničkom putu, ljubavima, porodičnim tragedijama i izazovima koji su obeležili njen život.

Za izuzetan doprinos domaćoj i evropskoj kinematografiji odlikovana je Zlatnim pečatom Jugoslovenske kinoteke.

Olivera Katarina ostala je upamćena kao umetnica jedinstvene harizme, snažne interpretacije i bogate međunarodne karijere, koja je podjednako obeležila filmsko platno, pozorišnu scenu i koncertne dvorane širom sveta.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi