“Sokićka, mnogo si opasna”: Glumica koja je iznervirala Tita i volela da sluša pesme sa Mirom Banjac

Ako su pisci savest čovečanstva, glumci su njegovo ogledalo, govorila je velika glumica.

Ako je suditi po njoj, onda je to neki starovremenski svet koji polako nestaje. Ružica Sokić, omiljena među kritičarima, publikom, medijima i svojim kolegama, rođena je na današnji dan 14. decembra 1934. godine u Beogradu.

Pritscreen youtube

Nije bila "adekvatno" lepa

Njena bogata karijera bila je prepuna anegdota. Ona najinteresantnija je sa Titom koji je bio “revoltiran” njenom buntovnošću pa joj je uputio reči: „Sokićka, mnogo si opasna“.

Sama Ružica toga se prisećala uz osmeh, izjavljujući da veruje da je to rekao nakon što je čitao njene burne reakcije na uskraćivanje uloge u filmu „Sutjeska“, gde je trebala da glumi pored Ričarda Bartona.

Urbana legenda kaže da joj je uloga tada uzeta jer nije bila „adekvatno“ lepa.

Njen muž, Miroslav Lukić, do kraja njenog života joj je bio velika podrška i oslonac, a bio je i njen najveći kritičar.

Ružica_Sokić/Stamp_of_Serbia

Prva koja je opsovala na sceni

Kako su preneli mediji u jednom od sećanja koje čuvao na ovu veliku glumicu pokušao je da se izbori sa njenom nesigurnošću.

Tako je jednom prilikom isekao naslov jednog teksta iz novina, koji je glasio: „Skromnost, to je smrt za karijeru“, te zalepio isečak selotejpom na njeno ogledalo.

Ružica Sokić bila je prva u svojoj generaciji glumaca koja je opsovala na sceni. 

Pritscreen /Youtube tv kopernikus

Ipak, nije pripadala onom boemskom životu za koji se najčešće vezuju glumci. Nije volela da pije, obožavala je skijanje, a sa Mirom Banjac da sluša pesme.

Legat velike umetnice

Legat “Ružice Sokić” otvoren je na inicijativu glumice i novinarke Stevanke Češljarov.

U legatu se nalazi nameštaj iz njenog stana, biblioteka sa preko 100 knjiga sa potpisima i posvetama koje su joj poklanjali njeni prijatelji. U legatu se čuvaju i njene omiljene cipelice.

Ružica Sokić glumila je u oko 40 filmova, a već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Dobitnica je brojnih priznanja pa i onih najvrednijh koje može da dobije jedan glumac poput: “Dobričinog prstena” i “Žanka Stokić”.

Nije bila samo talentovana glumica. U poslednjoj fazi života posvetila se pisanju i tu pokazala izuzetan dar.

Pritscreen /Youtube RTS

“Autorka poseduje osoben dar otkrivanja najskrovitijih delova bića, empatičnog dodira s ljudskom nesrećom, s neshvatanjem, nerazumevanjem umetnika u miljeu u kome se kreće i u kome živi”, napisala je o njenoj knizi “Moja gluma”, Vesna Krčmar.

Poslednja želja

Ove uspomene istovremeno su priča o jednoj epohi, od vremena siromaštva i preživljavanja za vreme i posle II svetskog rata, do godina uspeha, uspona Ateljea 212, putovanja i turneja, živo dočaravajući zakulisne i mnogima skrivene prilike i neprilike glumačkog zanata.

Ružica Sokić je umrla je na Svetog Nikolu 2013. godine u Beogradu. Kako je medijima tada ispričao njen muž Miroslav Lukić, jedna od poslednjih njenih želja bila je da ne bude zaboravljena.

I ne samo da nije zaboravljena i da mnogi u svom sećanju čuvaju njene maestralne uloge u  filmovima "Žuta", "Kad budem mrtav i beo", "Užička republika", "Tesna koža", Ružica Sokić je dobila ulice u Beogradu, Kraljevu, Mladenovcu i Obrenovcu, a dobila je i svoju poštansku marku.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi