Aleksandar Radojičić za 24sedam: Često nismo svesni koliko nas život isprlja

"Gluma jeste upoznavanje sebe, posebna psihoanaliza, svakom ulogom zadirete u sebe i svoje emocije, a na taj način se vidite, kao i neke stvari koje niste znali da imate u duši. Svaka uloga je zanimljivo putovanje i zaista nije ni čudo što taj put traje do kraja života", kaže glumac Aleksandar Radojičić govoreći o svom životnom pozivu.

Priliku da razgovaramo sa njim imali smo nedavno u Beogradskom dramskom pozorištu kada je postao stalni član, nakon što je godinama gradio karijeru u "Boško Buha".

- Dopala mi se ideja za BDP koju mi je predstavio Jug Radivojević. Ansambl je fenomenalan, čast je biti uz Branku Katić i Mirjanu Karanović. Imaju zaista ozbiljan repertoar. Srećan sam što ću imati prilike da se oprobam u drugačijim ulogama.

Promo / BDP / Dragana Udovičić

Kako je istakao, za njegovu karijeru, ali i život uopšte značajan je rad u pozorištu "Boško Buha" jer se razvijao kao osoba i "upoznao i sačuvao dete u sebi."

- Dobro je negovati dete u sebi. Na taj način učite i dozvoljavate sebi da se radujete malim stvarima, takođe dozvoljavate i da otpatite kada naiđu teški dani, ali i da se smejete iz sve snage. S obzirom da imam ćerku kroz njeno odrastanje i detinjstvo podsećam se stalno koliko su deca čista i naivnija, neiskvarena i trudim se da mnogo od nje naučim. Vraćam se na fabričko podešavanje, jer mi, odrasli često zaboravimo koliko nas život isprlja i odalji od nas samih, a deca to najbolje znaju. Zato mi je jako važno da sačuvam to dete u sebi jer mi pruža mogućnost da budem optimističan. 

ATA Images/Antonio Ahel

Upravo rad sa i za najmlađu publiku ga, kako ističe, najviše ispunjava. 

- Bajke i dečja pozorišta, pogotovo "Boško Buha", kao najstarije i najznačajnije, imaju za cilj da nauče male ljude pravim vrednostima. Mislim da je to mnogo lakše nego vratiti i podsetiti odrasle na te vrednosti koje oni podrazumevaju. Na taj način možemo da se setimo šta znači pravo prijateljstvo, lepa reč, biti ljubazan, ispoljavati svoje emocije... sve ono što su mnogi potpuno zaboravili.

ATAImages/ Antonio Ahel

Pored pozoršta, Radojičića je publika pratila u serijama "Beležnica profesora Miškovića" i "Dinastija". Na pitanje šta oduvek publiku privlači u sapunicama i pričama o bogatima, glumac kaže: 

- Od kada je sveta i veka postajala je želja i potreba za novcem i nekom raskošću. Ljudi jure moć i slavu jer ih privlači, a ne znaju šta nosi i koja je cena svega toga... Ono što je bio cilj "Dinastije" je da pokaže da i ti ljudi plaču, da i oni imaju svoje probleme, da borba za metarijalnim nikad ne donese dobro. I ja lično se uvek trudim da ne zavidim ljudima na onome što imaju, da ne jurim za stvarima koje me suštinski ne čine srećnim - ističe i dodaje:

- Sve se vrti oko novca. Lako je reći da nije bitna para ako je imaš, živimo u vremenu u kojem nam je ipak neophodan novac kako bismo preživeli, lečili se... Mislim da je umeće i pravi put rad na sebi kako bi se koncentrisali na male stvare koje su nam dovoljne za sreću. Uvek jurimo za nečim novim i onim što nemamo i život ti prođe u nezadovoljstu.

Antonio Ahel/ATAImages

U "Beležnici", kao i u mnogim drugim novijim serijama, prisutna je tema magijskog, verovanja... Zbog toga je, kako priznaje, veoma sraćan, jer je i sam ljubitelj naučne fantastike, ali ne i sujeverja.

- Oduvek sam pratio takve serije i filmove. Meni je to predstavljalo povezivanje sa maštom i onim detetom o kojem smo pričali. Verovanje u sve te stvari. Mašta mi je najvažnija u životu jer da nema nje, osećao bih se strašno usamljenim. Mašta je uvek tu, i kada sam sam i kada mi neko priča o nečemu - ja sve zamišljam. Tako je bilo od kada sam bio mali. Zahvalan sam svojim roditeljima što su me u tome uvek podržavali. Čuvam i živim u svojoj bajci u glavi i bez toga mislim da bi ovaj život bio jako dosadan i prazan. Gluma mi je donela maštu i oslobađanje i to je najdragocenije što imam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi