Slaven Došlo za 24sedam: Ne dozvoljavam da me moja nesreća oneraspoloži

Slaven Došlo ima zanimljivu priču i, za sada, dovoljno ispunjenu biografiju da se može svrstati u red mladih glumaca koji će trajati i koji svojim ulogama, kako na sceni, tako i na ekranu, predstavljaju značajnu pojavu u tajanstvenom i primamljivom glumačkom esnafu. Slaven je umetnik novog vremena, ali daleko od površnosti koju to „novo vreme“ često podrazumeva, ne samo u glumi. Iza popularnog Instagram profila i senzacionalističkih naslova krije se nešto mnogo dublje i kompleksnije, mnogo značajnije i vrednije od popularnosti. Krije se čovek koji kaže da ga je bolelo ono što ga je učilo. A to je nešto što ovoj ispovesti daje poseban ton.

U jednom intervjuu ste izjavili: „Popularnost je uspela da me dodatno ubedi da su stvari koje nam se nude kao sinonim za sreću zapravo prazne priče, i na tome sam joj zahvalan.“ Šta je vaš sinonim sreće, a koliko je popularnost zaista prazna?

Prazna priča je svako očekivanje nečega ili nekoga ko će konačno da vam obezbedi sreću. Ako do sada niste bili srećni, velika je verovatnoća da se to neće promeniti ni kada dočekate to što tako dugo čekate. Da, postoje okolnosti koje utiču na naš život, ali baš zbog toga što postoje trebalo bi da nam bude još jasnije da je jedino nad čime mi imamo direktan uticaj zapravo naša reakcija na te okolnosti. Osim ukoliko ne mislite da možete da utičete na to hoće li sutra padati kiša ili biti sunčano. Kada se to zaista shvati postane jasno da je sreća stvar perspektive i odluke. I uopšte ne govorim da sam ja stalno srećan, ali trudim se da ne dozvoljavam da me moja nesreća oneraspoloži. Ja jesam srećan čovek.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Šta vas je od te popularnosti i svega što je donela ogrebalo po srcu, a na koji način ste te posekotine izlečili?

Rast boli. Kada idete u teretanu i dižete teg, to vas boli. Tako je i sa iskustvom. Bolelo me je ono što me je učilo. Bolela su me raznorazna mišljenja, ali samo u onoj meri u kojoj ja sam nisam bio svestan, ili nisam prihvatao to na šta mi je ukazano. Bolelo me je ono što sam imao tendenciju da i sam radim drugima. Boleli su me sebičnost, manjak empatije, potreba za hijerarhijom, prećutane pohvale i izvikane kritike, bolele su me sitne, male, ljudske nesvesti. I dalje me ponekad zabole, ali sada znam da to sve ide iz lične nesvesti, pa mi je lakše da praštam.

Kažete da vas je bolelo ono što vas je učilo. Iz Sombora ste krenuli neizvesnim putem, vođeni svojim talentom i željom za glumačkom afirmacijom. Koliko je bolelo ono što ste morali da ostavite iza sebe?

Ne mislim da je išta ostalo na tom putu, mislim da mu je samo dato pravo značenje kroz gubljenje u suprotnosti. Znate kako to ide, ne možete znati šta je toplo ako pre toga niste osetili šta je hladno, a onda, kako vreme odmiče, shvatite i gde vam je najprijatnija temperatura, pa, u idealnom slučaju, izaberete to mesto. Ja, evo, i dalje tražim idealno mesto, ali sam siguran da je sve što jesam i dalje sa mnom.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Koliko su vas usporavala ta mesta na kojima je bilo hladno? Da li su to bile stranputice koje su mogle da zaustave vaše korake?

Nema tu puno stranputica. To je sve samo strah. Jadan, mali, uplašeni ja, koji živi jadan život i onda je agresivan, ljubomoran, posesivan i zavisan od raznih stvari. Ali onda se umorite od svega toga, možda sretnete nekoga ko vam malo pomogne i vidite da je sve zapravo u redu.

Na koji način iskustvo koje ste do sada stekli kao glumac danas formira vaš život, vašu ličnost, pogled na svet i na sebe samog?

Naučilo me je da je sve što smo birali u životu samo još jedna uloga. Pogledajte svoje roditelje. Mi volimo da igramo neku ulogu jer se tako osećamo sigurno, pa makar nam ona uopšte ne pristajala. Zanimljiva stvar sa ulogama je što se ispostavi da je sve to zapravo igra. Gluma me je oslobodila preterane ozbiljnosti naspram sebe i života. Igram najbolje što mogu u datom trenutku. Stvarno se trudim, ali imam i svoja ograničenja. Svakom sledećom ulogom guram tu lestvicu malo napred. U poslednje vreme to se dešava ubrzano. Zaista ne verujem da smo ovde da bismo bilo čemu robovali.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Da li to guranje lestvice znači da ste spremni za ulogu koja će iznedriti mnogo više nego što smo do sada videli? Možda i dublje, tamnije emocije?

Ne znam zašto se, kada se govori o emocijama, dublje vezuje za tamnije. Meni se čini da je svetlije postalo novo duboko, jer za njega, u današnjim okolnostima, treba mnogo dublje da se kopa. U svakom slučaju, spreman sam i radujem se.

Kada „kopate“, šta pronalazite u sebi?

Desilo mi se da se umorim od emotivnog ulaganja i da želim da se zatvorim i da osećam što manje. Ali ne postoji tako nešto što bismo nazvali „manje osećati“. To bi bilo kao da hoćeš da budeš poluživ. Ili si živ ili nisi. Nema potrebe da se životari. Ima u jednom sjajnom filmu rečenica koja to najbolje opisuje, teško je prevodiva na srpski, ali pokušaću: ''But to make yourself feel nothing as not to feel anything - what a waste“, odnosno: „Ali naterati sebe da budeš neosetljiv kako ne bi ništa osećao - kakva šteta“.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Otvoreno ste govorili o tome da ste zakoračili u porok zbog iznenadne, ogromne popularnosti koju smo pomenuli. Šta vas je izvuklo pre nego što je bilo prekasno?

Čitao sam negde da se negativne vesti šire šest puta brže nego pozitivne. Dakle, senzacionalistički naslov gde se glumac „skida“ sa nekakvog poroka prodaje šest puta više reklama nego da se prosto prenese šta sam rekao u intervjuu. Nisam se ''čupao iz kandži'' nikakvog poroka, niti sam to ikada izjavio. Baš zbog takvih naslova niko više i ne želi da govori otvoreno u medijima, prosto se čovek ne oseća sigurno. U video-intervjuu može tačno da se vidi šta sam rekao.

Šta je danas vaš, uslovno rečeno, porok? Čega ne možete da se oslobodite, iako vas to sputava?

Kad bih mogao da se oslobodim ovog malog čikice u glavi što po ceo dan nešto zaključuje i pametuje bio bih dosta zahvalan.

Uspeh uvek ima primamljivo lice. Na koji način nosite njegovo naličje?

Kad prestanete da sebe doživljavate suviše ozbiljno više vas i ne boli. „Ko hoće da čestita - neka čestita“, primer je genijalnog nošenja sa naličjem cele priče.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Gluma je u današnje vreme, kao i sve drugo, postala biznis. Čini se da svako može da igra, konkurencija je velika, snima se mnogo. Kako izbegavate da ne postanete roba na tržištu?

Trzište je takvo da svako ko se dovoljno dobro snađe može da učestvuje. To je prosto tako. Nisam ga ja kreirao. Ne izbegavam da budem roba. Jednostavno smatram da nisam. Umetnost nije tržište, umetnost je pokušaj duše da dođe u dodir sa samom sobom. Taj proces ne zahteva kupca nego drugu dušu zainteresovanu za isti proces, a to je, pre ili kasnije, svako od nas. I zato se ne bojim za umetnost, niti za njenu publiku. Mislim da će umetnost tek da odigra svoju pravu ulogu.

Igrate u drugoj sezoni serije „Švindleri“. Da li ste nekada poželeli da budete švindler i kako se prema njima odnosite?

Nisam siguran da iko može da vas laže ako pomalo i vi to ne želite. Znate, moja mama je skapirala da pušim posle tri godine jer sam ja švindlerisao kako ne pušim. Dok god mi nije uzela ruku, pomirisala je i videla da smrdim na cigare ona nije želela da veruje da sam pušač. Tako to valjda ide i sa svim ostalim švindlerima u životu.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Mnogo se očekuje od serije „Aviondžije“. Kako biste je vi preporučili gledaocima?

Sasvim neočekivano ludački napisana serija koja nikada nije u sredini, niti mlaka. Definitivno uloga u kojoj me još niste gledali.

U pripremi je spektakl u Pozorištu na Terazijama, čuveni „Flešdens“. Šta je ono najzanimljivije što možemo reći o ovoj predstavi?

„Flešdens“ je čuveni film koji je obeležio mladost cele jedne generacije. To je priča o ispunjenju jednog sna i neodustajanju. Sjajna stvar je što je podela jako mlada i što ćete, pored dobro poznatih glumaca Pozorišta na Terazijama, videti neka nova lica. Arsenije Tubić i ja u alternaciji igramo njenog dečka Nika koji dođe nešto kao kapitalistički princ koji se zaljubljuje u neobuzdanu Aleks iz radničke klase. Ja sam tu kao podrška sjajnim glumicama Neveni Nerandžić i Mini Nenadović koje igraju Aleks. Predstavu režira Vladan Đurković, koreografiju radi Milica Cerović, a Vesna Šouc i Milan Nedeljković su dirigenti.

Slaven Došlo Foto: Katarina Mihajlović/24sedam

Čemu se posvećujete kada gluma nije primarna u vašoj svakodnevici?

Idem u teretanu, odnedavno sam krenuo i na jogu, čitam neke zanimljive knjige i ignorišem televizor, meditiram, viđam neke drage ljude i povremeno se podsetim toga da sviram gitaru. Sad planiram da krenem na konverzacijske časove engleskog, a voleo bih da upišem neki borilački sport.

Iako ste veoma mladi, kada se osvrnete unazad i sagledate ostvareno, šta vam govori srce?

Ajde, bre, čoveče, opusti se, odustani od kontrole i uživaj.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi